Bubice u glavi

Ako su vojnici partije na braniku otadžbinske stranke, onda je bezbednost na najvišem nivou - da bog sačuva i sakloni. Otkad su unutrašnje slabosti naše unutrašnje rezerve, okupirani sobom ne mogu bez jakog unutrašnjeg neprijatelja. Političari koji se kockaju s poverenjem naroda baš nemaju sreće u izvlačenju pouka. Čiste su im ruke. I kad padnu u blato, ne izvuku pouke. Zato i ne čudi što predsednika pod šapkom prisluškuje kapo. U stvari, predsednika prisluškuju bubice u glavi. Ko zna što je gore-bolje: slušati predsednika ili prisluškivati? Nema vajde od grčkog scenarija. Trojanski konji su u senci naših. Ko drži uzde, ne može se obuzdati. Ako predsednik zna da ga špijuniraju, što mlati praznu slamu? Ko mlati kumovu slamu, radi ispod žita; ko radi ispod žita, nikad nije bez posla. Prema tome, nikada nećete znati ko vas sluša, ko prisluškuje, ko ne prisluškuje. Tehnika prisluškivanja je toliko napredovala da se bubice u ušima ne vide golim očima. Stoga uši i vaši drže predsednika u šaci. Ako državni aparat ne zna koji slušni i prislušni pripada kome aparatčiku, onda je tehnika vladanja u komi. I ovoga puta neverne Tome ne veruju da je poslednja reč tehnike vladanja: „Upomoć!”