I ništa je nešto

Dok su nas kljukali glupostima, odvajali su od svojih usta. Kao što od gladnih otimaju oni koji nemaju šta nemaju. Sit je nesit, jer mi tuđe nećemo - svoje nemamo. Svevid nije samo onaj koji sve vidi, već i ovaj koji ugrabi priliku kada svi trepnu. Toliko je toga što očevicima bode oči da i zaslepljeni vlašću sumnjaju u moć akupunkture. Akupunktura – da, ali ne udarnim iglama. Gde đavo zabode iglu, tu je centar moći; gde je crna tačka saobraćajni znak, đavo je saobraćajac; gde se seku interesi, tu je granični prelaz; gde se ukrštaju smrtni grehovi, rađaju se krstovi. Gde je gvozdena disciplina, rđa vreba nepriliku. Jer, boj ne bije svijetlo oružje, već boj bije NJegova Svetlost. Što izgube na bojnom polju, pristalice ućare u miru. Sva se tela na slobodi šire, samo se biračko skuplja. Ispod visokog napona – lobanja. Iznad – NJegova Visost. Usijanu glavu ne peče savest. Ne sudi hladnog čela. Dok nas vaši drže za uši, tucaćete nas u zdrav mozak. Državni aparat, to sam ja – aparatčik. Kosovo je Srbija do određene granice. I Srbija i Kosovo i Anketni odbor i patriotska pljačka i posao. Vreme radi za nas, mi za njih, oni ni za šta. Srbija je ude sreće. Kurbetenske. Važno je učestvovati u ratu i u njihovoj pobedi.