Ko ispuni zahteve Srba, biće premijer Kosova

Foto Dalibor Danilović

Evropska komisija će tokom septembra završiti izveštaj o dosadašnjem ishodu briselskih pregovora. Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, kaže da je Srbija pokazala, prema oceni Komisije, iznenađujuće visok nivo administrativnih kapaciteta. Očekujem da to rezultira skorim otvaranjem pregovora, veruje Đurić. On odbacuje sumnje da će početak pregovora sačekati 2015, a da je jedan od razloga upravo zastoj dijaloga u pregovorima o normalizaciji odnosa na Kosovu: Briselski sporazum ne koči priključenje EU. Mi smo u prethodnim mesecima imali intenzivan dijalog sa Briselom. Ulaže se maksimalan napor da se to što zbog formiranja vlade na Kosovu i Metohiji nemamo pravog partnera za rešavanje otvorenih političkih pitanja, ne reflektuje na otvaranje poglavlja 35. Vrlo je nezahvalno prognozirati dinamiku kada ne zavisi od nas. Mi ćemo sve ono što od nas zavisi u punoj meri učiniti i sprovesti. Očekujem da bude prepoznat i valorizovan napor koji je Srbija uradila i da će, u interesu i EU i Srbije, poglavlje 35 zajedno sa još jednim do kraja godine biti otvoreno.

Postoje vrlo konkretne stvari koje moraju da se urade po agendi na koju nas stalno podsećaju. Jedna od njih je parafiranje sporazuma o pravosuđu. Hoće li do toga doći u narednih mesec dana?

Srbija je potpuno spremna da ono što je u pregovorima praktično zaokruženo kao mogući sporazum o pravosuđu bude i formalno parafirano na prvom narednom sastanku dvojice premijera. Onog momenta kada u Prištini bude postojala politička spremnost, kada tamo bude izabrana pokrajinska vlada, pretpostavljam da će do toga doći. Ono što je za nas bitno jeste da će u izveštaju EK stajati naš pozitivan stav i konstruktivan odnos prema celoj toj problematici.

Kakva je situacija sa drugim temama, o telekomunikacijama, energetici još nije postignut ni sporazum?

Mi smo sproveli i sve sporazume na koje se država obavezala u periodu pre nego što je formirana vlada Aleksandra Vučića. To su sporazumi o univerzitetskim diplomama, integrisanom upravljanju administrativnim prelazima i tiču se čitavog niza pitanja gde nema zastoja od strane Srbije. Radna grupa o telekomunikacijama je postigla određene dogovore i sada se očekuje da prištinska strana omogući da Telekom i drugi telekomunikacioni operatori iz Srbije dobiju licencu, da u srpskim sredinama bude omogućena i sanirana mobilna telefonija i građani osete poboljšanje.

Šta je sa energetikom. Da li tu ima pomaka?

Neformalni razgovori na relaciji Beograd, Brisel, Priština će biti nastavljeni već u toku ove nedelje.

Koliko su ti neformalni razgovori produktivni, koliko određuju dinamiku daljih razgovora?

Razgovori na ekspertskom nivou uglavnom su veoma produktivni. Kada se političari sretnu, kada sednemo gospođa Tahiri i ja tada nastaju problemi. Postoji percepcija kod predstavnika kosovskih Albanaca da svako političko pitanje u svim oblastima treba da bude korišćeno za promociju takozvane kosovske državnosti. I zbog toga svaki red svakog papira predstavlja bojno polje na kome se odmeravaju, ne ni stručnost ni kreativnost u rešavanju problema, nego politička snaga i količina podrške da se afirmiše ovakav ili onakav ishod. Tako da se ti razgovori zapravo vode u senci nerešenog pitanja statusa.

I vi ste uspeli da napravite bojno polje sa Parkom mira koji ste postavili na mostu u Mitrovici. Iznudili ste raspravu koja je bila potpuno neočekivana.

Za normalne ljude park koji zamenjuje ružne barikade od betona i peska ne može da bude povod da se demolira ceo južni deo grada, da se zapali 15 vozila. Činjenica je da je sada taj most prohodan i da pešaci preko njega normalno prelaze, da umesto betona imamo cveće, a da sto metara levo i desno postoje dva druga mosta koja su otvorena i za kolski i za pešački saobraćaj koji normalno funkcioniše. Suštinski značaj ovog parka na mostu je psihološki jer onemogućava ekstremiste i fundamentaliste, koji nesumnjivo postoje, da zalećući se vozilima na severnu stranu ugroze osećaj bezbednosti. To je bio potez sa ciljem da smiri tenzije, dalju nestabilnost i eventualno krvoproliće i mislim da je taj cilj ostvaren.

Vaši kritičari kažu da ove godine zapravo uopšte nije ni bilo pregovora osim povodom spora oko mosta u Mitrovici. Koliko su u pravu?

Ove godine nije bilo dovoljno pregovora. Ovu godinu je karakterisala činjenica da je Beograd bio potpuno spreman da razgovara o svim, pa i najškakljivijim temama koje postoje i jedna politička nestabilnost, regresija ka nacionalizmu, a rekao bih i fundamentalizmu u delu političkih elita kosovskih Albanaca. Potrebno je dvoje za svađu, ali isto tako potrebno je dvoje za pomirenje. Dovoljno o našem odnosu prema ovim pregovorima svedoči činjenica da je predsednik vlade Aleksandar Vučić u predizbornoj kampanji i pre formiranja vlade ukupno tri puta išao da razgovara u Brisel, a da u vreme održavanja izbora za pokrajinske institucije i nakon toga nije bilo spremnosti da se o mnogim temama uopšte ili ozbiljnije razgovara sa prištinske strane.

Ima ljudi sa Kosova koji kažu da se ništa nije uradilo, da ne vide nikakvu promenu, nema implementacije dogovorenog, nije rešeno ništa što je njima od životne važnosti. Osećate li pritisak i odgovornost?

Naš prioritet je formiranje ZSO, povratak raseljenih, konsolidacija ostalih srpskih institucija, transparentnije i efikasnije trošenje novca koji Srbija ulaže na Kosovu i Metohiji. Više bih voleo da o rezultatima našeg rada u budućnosti govore dela, pošto je od mog postavljenja na mesto direktora Kancelarije prošlo tek nešto više od dva meseca, a u tom periodu smo imali i pokrajinske izbore i ogromnu krizu vezanu za dešavanja oko mosta u Kosovskoj Mitrovici.

Tačno je da ste vi dva meseca na ovom mestu, ali dve godine se sprovodi aktuelna politika. Šta je od prioriteta do sada ispunjeno?

Srbija, za koju se uvek govorilo da zna samo šta ne želi na Kosovu i Metohiji, sada konačno ima utvrđene ključne pravce politike. Ozbiljni projekti su započeti kada je reč o državnoj politici, ona je u ove dve godine dobila jasne obrise. Ali ako mi treba da, recimo, usvojimo Ustavni zakon kojim će da bude definisano postojanje Zajednice srpskih opština (ZSO), potrebno je najpre da se na političkom nivou sa novom vladom u Prištini dogovorimo kako će u zakone da budu pretočena ovlašćenja ZSO koja su predviđena Briselskim sporazumom.

Za vladajuću koaliciju Srbi koji su bili u prištinskoj vladi i parlamentu do poslednjih izbora proglašavani su Tačijevim Srbima i izdajnicima. Odjednom postaju neophodan faktor za formiranje kosovske vlade. Kako se to dogodilo?

Prethodne vlade su dugi niz godina vodile politiku političke samoizolacije našeg naroda, što je dovelo do potpunog pada našeg uticaja u privremenim pokrajinskim institucijama. Sada imamo Srpsku listu koja je proizvod političkog dogovora predstavnika Srba i vlasti u Beogradu da Srbi ne učestvuju u političkom životu partikularno kroz stranke, nego da jedinstvenim nastupom povećamo uticaj i srpske zajednice i Beograda na dešavanja na Kosovu i Metohiji. Mi smo ohrabrili ljude da učestvuju u tim pokrajinskim institucijama da bi Srbi konačno posle 15 godina imali uticaj na njih. Ukinuli smo i ostavili po strani sve podele zbog toga što nas je suviše malo, imamo goruće probleme koje moramo da rešavamo a koje saterani u stranačke torove ne možemo ni da načnemo.

Ima Srba koji kažu da zapravo treba da budemo neutralni u formiranju vlade u Prištini a podrška Isi Mustafi da bude na čelu parlamenta se protumačila kao jasna podrška Haradinaju.

Mi ne biramo kosovskim Albancima ko će da ih predvodi i nismo se u parlamentu okupili da bismo podržali ovu ili onu opciju, već oko svojih političkih ciljeva. Za nas je u personalnom smislu prihvatljiv samo onaj ko je u stanju i ko je politički spreman da podrži, u zamenu za našu podršku, ostvarivanje ciljeva srpske zajednice.



S kim razgovarate?

Videćemo u narednim danima i nedeljama sa kim možemo da realizujemo naše ciljeve. Trenutno je na Kosovu i Metohiji jedna institucionalna konfuzija, svi razgovori stoje i čekaju trenutak da se raščisti problem vezan za izbor predsednika pokrajinskog parlamenta.

Koliko je u dosadašnjim razgovorima bilo spremnosti da se podrže srpski zahtevi, od ZSO do pitanja privatizacije, promene izbornog zakona?

Srpska lista još uvek nije ušla u razgovore o vladi.

A koga prepoznajete da bi mogao da odgovori na te zahteve i da garancije da će ih ispuniti?

Onog momenta kada ga prepoznamo, on će biti predsednik pokrajinske vlade.

Da li može da se desi da preigrate i da se na kraju formira tehnička vlada?

Nama nije cilj da onemogućimo funkcionisanje pokrajinskih institucija i ne mislim da će zahtevi koje će Srpska lista da postavi ugroziti vitalne interese kosovskih Albanaca i da će biti neprihvatljivi sadašnjim političkim igračima na sceni. Ono što Srbi traže jeste da ne budu diskriminisani, traže normalnost i ravnopravnost u odnosu institucija prema njima i vršenje kolektivnih političkih prava. To se manifestuje kroz dogovor o ovlašćenjima ZSO, ali i kroz rešavanje čitavog niza naizgled sitnih pitanja. Daću vam primer iz Velike Hoče gde je neki Albanac kupio imanje u zaštićenoj ekološkoj zoni i sada svojom poljoprivrednom aktivnošću truje izvor vode koji ljudi koriste. Neće nam u rešavanju takvih problemima pomoći ni Kfor, ni EU, ni Savet bezbednosti, već moramo da se kroz učešće u privremenim institucijama dogovorimo, a takve stvari za život naših ljudi znače veoma mnogo.

Jedna od ključnih primedbi je da ova vlast u poslednje dve godine radi po agendi Nemačke i samo ispunjava već poznate zahteve.

Srbija se nalazi u veoma složenoj geopolitičkoj situaciji, što Vladu Srbije i druge institucije ne sprečava da, uvažavajući međunarodne interese, svoju politiku sprovodi potpuno samostalno. Mi od 1999. ne kontrolišemo u bezbednosnom i dobrim delom u političkom smislu gotovo 15 odsto naše teritorije. Na Kosovo i Metohiju je međunarodna uprava delimično preneta na privremene institucije i borba ovog dela vlade koji vodim je da, u interesu svih na Kosovu i Metohiji, naša zajednica bude što jača.