Opredeljen za vlast

Foto profimedia.rs

Javnost je Aljbina Kurtija upoznala 1997. godine kao dvadesettrogodišnjeg, dugokosog potpredsednika Saveza studenata Kosova, koji su protestovali protiv politike paralelnih institucija Ibrahima Rugove, zbog koje su generacije mladih Albanaca završavale studije po privatnim kućama bojkotujući državni školski program. Tražili su aktivniji otpor protiv Miloševićevog režima i povratak na Prištinski univerzitet. Novinari koji su pratili protest bili su neminovno upućeni na Kurtija, zbog njegovog savršenog srpskog i engleskog jezika. I ne samo zbog toga. Na prvi pogled introvertan i stidljiv, student elektrotehnike, umeo je da daje nedvosmislene odgovore na svako, pa i najprovokativnije političko pitanje. Postao je medijska zvezda, čak i dobitnik nagrade Naše Borbe za toleranciju. Posle još jednog brutalnog policijskog razbijanja studentskog protesta, mnogi od učesnika su završili sa oružjem u ruci a Kurti u kancelariji Adema Demaćija, tada političkog predstavnika OVK.

Tokom bombardovanja je uhapšen i osuđen na 15 godina zatvora zbog narušavanja teritorijalne celovitosti SRJ i terorizma. Na suđenju je rekao: Nevažno je hoćete li me osuditi i na koliko. Ukoliko bi mi se pružila šansa uradio bih opet isto. Tada je bio najpoznatiji zatvorenik u Srbiji i posle bombardovanja organizovana je ekskurzija stranih novinara u Zabelu ne bi li potvrdili da nije pod torturom na šta im je on održao borbeni politički govor. Kada je predsednik Koštunica u decembru 2001. pod pritiskom domaće i međunarodne javnosti doneo odluku o oslobađanju, prkosno je izjavio da nikada nije tražio pomilovanje i da mu više nedostaju njegovi drugovi, Albanci koji su ostali po srpskim zatvorima nego porodica.

Sa harizmom političkog zatvorenika, Kurti po povratku u Prištinu formira Kosovsku akcionu mrežu koja će 2005. prerasti u pokret Samoopredeljenje. Pokreće proteste protiv međunarodnih organizacija na Kosovu nazivajući ih okupacionim i protivi se svakom pokušaj saradnje sa Beogradom. U februaru 2007. na demonstracijama koje organizuje protiv Ahtisarijevog plana u sukobu sa policijom ubijena su dvojica mladića a povređeno preko 80 demonstranata i UNMIK policajaca. Kurti je osuđen na 9 meseci zatvora i ponaša se po poznatom obrascu: ne priznaje sud međunarodnih organizacija i njihovu nedemokratsku vlast. Nastavlja još jače sa političkom kampanjom i zahtevima da se na Kosovu i u Albaniji održe referendumi o ujedinjenju. Potom bi usledilo rešavanje opštealbanskih pitanja, prvo u Makedoniji, istočnom Kosovu (kako naziva Preševsku dolinu), Crnoj Gori i Grčkoj. Na platformi nekadašnje Prizrenske lige zagovara Svealbansku ligu i sa takvim programom 2012. prvi put učestvuje na izborima i osvaja 12 (od ukupno 120) mandata u kosovskom parlamentu.

Kurtijeva politička karijera je u neprestanom usponu. Za njega glasaju oni kojima je sadašnja mera nezavisnosti i veličine Kosova nedovoljna, ali i oni koji sve teže trpe socijalnu teskobu. Privlačan je mladima sklonim radikalizmu i snu o panalbanskom Pijemontu kao i osiromašenim seljacima i gubitnicima tranzicije koji razumeju Kurtijeve poruke protiv liberalizma, globalizma, korupcije i socijalne nepravde. Nacionalista i levičar, revolucionar i populista, Kurti je pronašao formulu kojom je ojačao svoju stranku i dobio 16 poslaničkih mandata na poslednjim parlamentarnim izborima. Još mu samo preostaje da osvoji i deo vlasti.

Šansu je dobio potpisivanjem sporazuma sa Ramušem Haradinajem, a zauzvrat ponudu da vodi tehnički nivo pregovora sa Beogradom. Verovatno će pre povratiti naklonost međunarodnih zvaničnika nego što će ubedljivo objasniti biračima svoje novo opredeljenje. Dok je pre dve godine govorio kako će činiti sve da spreči Briselski sporazum, sada je reterirao do izjave da će dijalog biti vođen samo sa EU i kosovskim Srbima. A ukoliko Haradinaj uz pomoć Samoopredeljenja formira vladu, Kurti će, ipak, morati da razgovara i sa Markom Đurićem.