Stvarni deficit 2,5 milijardi evra

Prekrojena državna kasa, pravljena za poslednja dva meseca 2014, čini se da će doneti loše vesti samo građanima, ne i državnim gubitašima niti drugim korisnicima izdašnih subvencija. Dok će činovnici, profesori, lekari i penzioneri osetiti pravu štednju na svojoj koži već od novembra, javna preduzeća - gubitaši, finansijski sektor u problemima, ali i strani investitori, i dalje će biti obilato potpomagani iz državne kase.

Rezanje plata u javnom sektoru, prema nacrtu rebalansa u koji je NIN imao uvid, iznosiće linearno 10 odsto, dok će transferi PIO fondu biti smanjeni za više od pet milijardi dinara. Nezvanično se saznaje da će uz rebalans biti usvojene i izmene penzionog zakona, kojima će se smanjiti sve penzije veće od 25.000 dinara. Za umanjenje će se koristiti dve stope, prva od 22 odsto za razliku između 25.000 i 40.000 dinara, a viša od 25 odsto za penzije iznad 40.000 dinara. U Ministarstvu finansija NIN nije dobio potvrdu ovih umanjenja, ni odgovore na druga pitanja o rebalansu, uz obrazloženje da se još čeka konačni dogovor sa premijerom.

Ako nacrt, koji je izradilo resorno ministarstvo dobije zeleno svetlo Vlade, za ovu godinu je planiran deficit od 225 umesto 182 milijarde dinara, pa bi budžetska rupa bila veća za 43 milijarde. Barem na papiru. Ipak, kako nezvanično saznaje NIN, stvarni minus biće daleko veći, jer se Ministarstvo vratilo staroj praksi da neke rashode, od oko 60 milijardi dinara ili 500 miliona evra, knjiži ispod crte. Zato bi pravi deficit ove godine mogao da dogura do skoro 300 milijardi dinara ili 2,5 milijarde evra, što je čak 8,5 odsto BDP-a. Ako je to tačno, od transparentnosti javnih finansija nije ostalo ništa, iako je premijer Aleksandar Vučić poručivao da ova vlada, za razliku od Cvetkovićeve, neće kriti podatke ni od javnosti ni od MMF-a.

Budžet nije transparentan i u rebalansu mnogi rashodi nisu vidljivi. Nevidljive su garancije za Srbijagas, pozajmice za neke finansijske institucije, subvencije za Železaru, Etihad i još neke, kaže za NIN Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu i urednik Kvartalnog monitora. Uz skrivene troškove, vođene ispod crte, Arsić ističe da su neki rashodi iz 2014. odloženi za 2015, poput sume od oko 20 milijardi dinara za otpremnine radnicima preduzeća u restrukturiranju. Skriveni i odloženi rashodi, prema njegovoj računici, stvarni deficit cele države, zajedno sa socijalnim fondovima i budžetima lokalnih samouprava, u 2014. podižu do oko 300 milijardi, koliko je uostalom i ministar Dušan Vujović najavljivao pre mesec i po dana.

Iako su skriveni rashodi u ovom trenutku dosta neuhvatljivi, NIN nezvanično saznaje da je ispod crte ostalo oko 20 milijardi garancija za Srbijagas, osam milijardi za propalu Univerzal banku, po pet milijardi pozajmica Dunav osiguranju i Poštanskoj štedionici, plus novac za Železnice. Nevidljive su ostale i subvencije iz Fonda za razvoj za Železaru Smederevo, Etihad, Fijat A i to će platiti poreski obveznici.

Zanimljivo je da u rebalansu opet padaju prihodi, za oko 33 milijarde dinara, a rastu rashodi, za devet milijardi. I to uprkos smanjenju plata i penzija od početka novembra. Šta je doprinelo uvećanju rashoda, iako su najavljene mere štednje? U odnosu na originalni budžet, povećane su subvencije za 13 milijardi dinara (110 miliona evra, od čega 80 miliona evra za privredu) i tekući rashodi za više od 14 milijardi dinara (120 miliona evra).

Ako ćemo 2014. samo na subvencije dati 110 miliona evra preko plana, postavlja se pitanje smisla smanjenja plata i penzija i odricanja građana, na kojima godišnje može da se uštedi maksimalno 370-400 miliona evra. Čini se da bi politika subvencija za državne gubitaše i kupovinu radnih mesta, koja ne prestaje, već dobija maha, kao i odlaganje konačnog rešenja za preduzeća u restruktuiranju i Železaru, moglo pojesti sve uštede na profesorima, lekarima i penzionerima. I potpuno ih obesmisliti.

Takva politika subvencija dugoročno nije smislena i konačno je vreme da ili prodamo Železaru i druge gubitaše ili da odu u stečaj. Javna preduzeća, poput Srbijagasa, moraju se dovesti u red i skinuti sa budžetskih jasli, jer na subvencije izdvajamo tri odsto, a evropski standard je 1,5 odsto BDP-a. Dakle, moramo da ih prepolovimo. To znači da prekinemo sa subvencijama za gubitaše, kao i sa izdašnim subvencijama za nova radna mesta. Nerazumna je poruka investitorima - koliko god da daju drugi, mi ćemo dati više. A mi smo najsiromašniji. Ponašamo se kao pijani siromah, koji dreši kesu, kaže Arsić, koji veruje da su u rebalansu uštede na platama i penzijama usaglašene sa realno mogućim, ali to ne važi za uštede na subvencijama i u javnom sektoru.

Da je politika izdašnih subvencija preskupa za malenu Srbiju smatra i ekonomista LJubomir Madžar, koji objašnjava da nas samo paljenje visoke peći Železare godišnje košta preko 100 miliona evra, što je skup način održavanja fiktivnih radnih mesta.
Zašto se političari opredeljuju za tako lud način pomaganja? Jeftinije bi bilo da iz budžeta daju za plate ovih radnika, ali to bi bilo ponižavajuće, a i javnost voli održavanje fikcije proizvodnje. To su opredelili politički faktori, tvrdi Madžar i ocenjuje da je prava nevolja u tome što tako postavljen rebalans neće dovesti do ozdravljenja javnih finansija. Time će se problemi samo produžiti i vremenom uvećati. Da smo delovali pre tri godine, kaže Madžar, mogli smo daleko lakše da srežemo troškove, a odlaganje rešenja za budućnost koštaće nas samo više. Političari imaju svoju računicu i tome izgleda nema leka. Ne usuđuju se da preduzmu korake koji su potrebni jer bi time upropastili svoje pozicije na sledećim izborima, kaže Madžar i dodaje da se boji da će se stvari toliko pogoršati da će morati da preduzmu nešto.

Upravo će održavanje gubitaša i preduzeća u restrukturiranju biti, veruje Arsić, i glavne zamerke Misije MMF-a, koja bi, ako uopšte dođe do pregovora o novom aranžmanu, došla u Srbiju krajem novembra. Iako je premijer Vučić izrazio uverenje da ćemo do Božića sklopiti aranžman, sigurno je da predstavnici MMF-a neće blagonaklono gledati na 120 miliona evra subvencija godišnje za Železnice, skoro isto toliko za Železaru, 40 miliona evra za rudnik ResavicuZa njih, predloženi rebalans, bez fiskalne strategije i plana ušteda u trogodišnjem periodu, predstavlja svojevrsni čardak ni na nebu ni na zemlji. I to nakrivo nasađen. Jer, prva zamerka i ujedno zahtev MMF-a, gotovo izvesno biće drastično smanjenje subvencija i konačno skidanje sa državnih jasli večitih gubitaša. Drugi zahtev, očekuje Arsić, biće da se privremene mere, poput transfera dobiti javnih preduzeća, zamene trajnim merama, kao što je smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru za 5-10 odsto u naredne dve godine. Treći zahtev MMF-a mogao bi biti povećanje PDV za najmanje dva procentna poena od 2016, ako se ne ide na dodatno i još oštrije otpuštanje i smanjenje zarada. Arsić veruje da bi to mogao biti čak i uslov za novi aranžman.

Paradoksalno zvuči, ali interese građana, kojima će primanja svakako biti srezana, bolje bi mogao da brani sam MMF od Vlade, ukoliko bi insistirao na tome da se zatvore gubitaši i dovedu u red javna preduzeća, jer bi to neminovno značilo departizaciju i profesionalni menadžment, a verovatno i privatizaciju nekih od njih. Tek tada bi javna preduzeća prestala da budu večiti partijski plen, izvor stalnih prihoda i sigurna kuća za sve partijske kadrove. Time, ne samo da bi žrtva penzionera i zaposlenih u javnom sektoru imala smisla, već bi jedino tako bilo moguće da srpske finansije krenu putem oporavka. U suprotnom, ako država ostane građanima maćeha, a brižna majka svojim preduzećima i partijskim moćnicima koji ih vode, vrtećemo se ukrug, kao i do sada, sa slabašnim merama u nekoliko propalih pokušaja fiskalne konsolidacije.