Za „dobru društvenu nauku“

Da li postoje zakoni i da li je moguće obezbediti analitičku rigoroznost u društvenim naukama u istom značenju kao u prirodnim; kakav je domet kvantitativnih društvenih nauka i koliko su uspešna njihova predviđanja; da li smo se u društvenim naukama u pokušaju da obezbedimo sve veću analitičku preciznost udaljili od realnog života, a ponekad i od zdravog razuma; kakva je uopšte budućnost društvenih nauka, to jest da li je moguća „dobra društvena nauka“? O ovim i brojnim drugim pitanjima raspravlja se u briljantnoj knjizi Jona Elstera (Kako objasniti društveno ponašanje: još matica i šrafova za društvene nauke, Službeni glasnik, Beograd, 2014). Knjigu su preveli i brojnim komentarima olakšali njeno razumevanje Dušan Pavlović i Smiljana Skiba. Kako objasniti društveno ponašanje? Elster polazi od toga da društvene nauke u svojim objašnjenjima treba da krenu od pojedinca i njegovog delanja (princip metodološkog individualizma). Definišući delanje kao intencionalno ponašanje uzrokovano željama i uverenjima delatnika, Elster izražava sumnju u pogledu njegovog objašnjenja isključivo teorijom racionalnog izbora. On smatra da ova teorija ima mnogo manju eksplanatornu snagu od one koja joj se pripisuje. Da bi pokazao koliko je problem objašnjenja društvenog ponašanja tematski širok i strukturno složen, Elster razmatra problem izbora iz različitih uglova. Pored ostalog, bavi se preferencijama (insistirajući na tome da slabo razumemo mehanizam formiranja preferencija), motivacijom, uverenjima, emocijama, sebičnošću i altruizmom, normama (moralnim, kvazimoralnim i društvenim). U tom kontekstu predstavlja i komentariše nalaze dominirajuće ekonomske teorije, bihevioralne ekonomije, teorije igara, psihologije, biologije (Elster insistira na tome da društvene nauke mogu imati koristi od biološkog izučavanja ljudskih bića). On smatra da je redukcionizam motor napretka nauke, pri čemu kada govori o redukcionizmu ima u vidu postupak naučnog objašnjenja pojave koja se nalazi na jednom nivou u hijerarhiji nauka, pojavom nižeg nivoa. Autor govori o mekim, kvalitativnim i kvantitativnim društvenim naukama. Prve su znatno bliže književnosti i književnoj kritici nego empirijskim kvalitativnim istraživanjima. U druge ubraja većinu istorijskih spisa i radova koji imaju oblik „studije slučaja“ (posebno iznosi argumente njima u prilog), dok su treće u formi merenja, analize podataka i pravljenja modela (često i u njihovoj kombinaciji). U društvenim naukama, smatra autor, opšti zakoni (prirodne nauke nude objašnjenja zakonima: zakoni predstavljaju opšte propozicije koje nam omogućuju da istinitost jednog iskaza izvedemo iz istinitosti drugog iskaza) treba da budu zamenjeni mehanizmima. Mehanizam govori o tome da iz jednog uzroka mogu da proizlaze oprečne posledice, ali pritom nije moguće predvideti koja će se posledica realizovati. Čujmo Elstera: „Da bismo objasnili individualno ponašanje, moramo se u velikoj meri osloniti na ono što nazivam mehanizmima. Grubo rečeno, mehanizmi su lako prepoznatljivi i česti uzročni obrasci koji se pokreću pod uglavnom nepoznatim okolnostima ili imaju indeterminisane posledice. Oni nam omogućuju da objašnjavamo, ali ne i da predviđamo“. U najkraćem, „dobra društvena nauka“ treba da smanji svoju ambiciju i da izvede ono što je u stanju. Knjiga je, kako kaže sam autor, „širi poziv za sveobuhvatniji pristup istraživanju društva“ i u tom smislu je izuzetno podsticajna. Elster izlaže i kritički razmatra ključne ideje iz klasičnih radova koji se bave odlučivanjem i izborom, ali se koristi i radovima iz književnosti i filozofije (često se poziva na stavove Prusta, Montenja, Paskala, Larošfukoa). On inače smatra da u društvenim naukama treba čitati klasična dela i „stare pisce“, tj. tvrdi da njihova vrednost nije samo antikvarna. Knjiga Jona Elstera je vešto napisana, tematski široka, izuzetno informativna i važna za mnoge discipline (multidisciplinarnost je uostalom zaštitni znak ovog autora), ali je nazaobilazna za sve one koji se bave ekonomijom, političkom filozofijom i psihologijom.