O jednoj običnoj orozari

Sada, kada je Putinova poseta daleko za nama i kada je Vučić, posle grdnog telefoniranja, spustio loptu pa ćemo Edija Ramu, ipak, videti u Beogradu, elem, sada, mi vratite lovačku pušku! Ne, ne, nisu mi je oduzeli uoči vojne parade zbog Putina, a ni zbog dolaska Edija Rame. Puška mi je oduzeta zbog Žarka Obradovića, ako se, uopšte, sećate tog Dačićevog ministra prosvete koji me je tužio sudu što sam, baš ovde, zbog male mature upitao kada će, napokon, neki ministar da visne na Terazijama?

Javno tužilaštvo je ocenilo da nema elemenata da se protiv mene povede krivični postupak, pa me Obradović privatno tužio i u beogradskoj Palati pravde se sa mnom izmirio. Bilo je to lane, u septembru, a orozaru mi još ne vraćaju. Dobro, ima tu malo i moje krivice; menjao sam prijavu boravka, pa se tako moj slučaj selio od Vidova do Vračara. Ali, u maju mi je u stan dolazio i Erić, glavni bezbednjak iz vračarske policije. Ceo sat me ispitivao, proveravao, i, šipak, nikom ništa. Prošle nedelje, ispred kafića MGM sretnem Sašu Rančića, šefa belopalanačke policije i pitam ga za orozaru. A on će: Znaš, imaš mnogo oštar jezik i pogano pero... Pa, dobro, ruku desnicu i jezik secite, ali pušku mi vratite! Braniću se, nekako, i levom. I, evo, pre Strazbura, ovim putem, tražim od Nebojše Stefanovića da mi se vrati puška! Jer, koliko vidim, policija nema vremena da me brani od čopora vukova, a Srbiji preti, možda, još sutra, čopor dronova. Toni Bler, već, uveliko lobira kod UEFA da prekinuta utakmica bude registrovana sa 3:0 za Albance. Ah, da mi je znati šta li su, tek, Bajden i Merkelova šaputali Vučiću? Ne bi me iznenadilo da su se kleli da i ne znaju ko je Edi Rama! Ličilo bi to na cinike sa Zapada...

Nego, na svu tu srpsku nesreću, umalo da stanem na zmiju šarku, i to na asfaltu kod Dečjeg odmarališta u Divljani. Ali srećom, Bilja me upozorila, a to joj nije prvina. Hteo sam da mlatnem zmiju ušicama od sekire, ali moj unutrašnji anđeo ruku mi je zaustavio... I, gle, posle pola sata do ruku mi dođe tekst o despotu Stefanu Lazareviću koji je, kao minđušu, nosio - zlatnu gnostičku zmiju! Iz teksta doznam da je despot Stefan bio krvni potomak Isusov i da je, shodno tome, bio i čuvar Svetog grala!?

K. G. Jung, moj guru iz Švice, odjednom, dobi ozareno lice: Ako je kod Nemanje bilo Longinovo koplje kojim je Isus proboden na raspeću u Rimu, onda je razumljivo što je despot Stefan od rimskog pape Aleksandra Šestog dobio Sveti gral! Sve to govori da je Isus naš čovek! E, sad to što je Nemanja pristao na odluke Nikejskog sabora po kojima je Isus rodom iz Nazareta, to je zato što su Nemanjići hteli da budu naslednici Vizantijskog carstva jer Rimsko carstvo beše, već, propalo...

Moja Crna pomno sluša Junga, a onda počne da frkće na njega: Zašto ovu zamlatu navlačiš na tanak led!? Vidiš li da mučenik od policije ne može da povrati jednu sasvim običnu rusku orozaru, a ti ga huškaš da javno tvrdi da je rimski papa dao Sveti gral despotu Stefanu!