Zabranjeno skretanje

Foto Dušan Milenković

Uoči dolaska u Srbiju, Johanes Han, evropski komesar za susedsku politiku i proširenje, apelovao je na Srbiju da podrži sankcije Rusiji. Osim što, kad postane članica, treba da usaglasi spoljnu politiku sa odlukama EU, treba da dođe do promene kulture i razmišljanja, kao i dokaza da su promene održive, kazao je Johanes Han. U vreme kada NIN bude na kioscima, on će, kako je najavljeno, u Beogradu razgovarati sa premijerom Aleksandom Vučićem koji će mu verovatno reći ono što je izjavio nakon negodovanja nemačke kancelarke Angela Merkel zbog ruskog uticaja koji postoji i u Srbiji. Na putu smo ka EU, želimo dobre odnose sa Rusijom. Srbija nije uvodila sankcije Rusiji i mislimo da bi to bilo svakako štetno za nas, rekao je, veoma diplomatski, premijer Vučić.

Ipak, međunarodni zvaničnici sigurno čuju i reči predsednika Tomislava Nikolića. Dočekavši ruskog patrijarha Kirila, na svečanom otkrivanju spomenika ruskom imperatoru Nikolaju Drugom, podsetio je na, kako je rekao, vrednosti istorije Srbije i Rusije: Kao da je jedna ruka ispisivala njene stranice. Bez obzira na vreme, oblik društvenog uređenja, bez obzira na to ko je bio na vlasti i kako se ta vlast nazivala, borba za slobodu i biblijsko stradalaštvo zajedničke su karike u svetom lancu trajanja srpskog i ruskog naroda, nadahnuto je poručio predsednik Srbije.

Nije evropskim i američkim posmatračima, sigurno, promakla ni izjava ministra Aleksandra Vulina koji je puštanje Vojislava Šešelja iz pritvora Haškog tribunala ocenio kao zaveru SAD protiv Vlade Srbije i možda trenutak da dobro razmislimo o našim spoljnopolitičkim prioritetima. I nije jedini iz vlasti čije izjave, ali i postupci, odudaraju od zvanične spoljne politike države. Početkom ovog meseca, dvojica poslanika SNS, Vladimir Đukanović i Branislav Blažić, suprotno Vladinoj politici da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, otišli su kao posmatrači izbora u proruski Donjeck. Ne znamo kako je premijer prihvatio njihovo pravdanje da su tamo bili kao građani Srbije, niti da li je ministra Vulina ukorio zbog medijskih nastupa. Kao što ne znamo jesu li Nemci razumeli ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića koji je nedavno usred Berlina, na pitanje o odnosu Srbije prema Rusiji, rekao: To pitanje je zakasnelo jedno 50 godina jer je Jugoslavija rekla ne 1948, dok je Istočni Berlin ovde još bio pod Staljinom.

Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku, veruje da postoji vrlo jasna svest međunarodnih aktera da odlučujuću ulogu i političku snagu ima premijer Vučić. Do sada su bili retki političari sa Zapada koji su javno iznosili bilo kakvu zamerku u vezi sa odnosima Srbije i Rusije. Ali sada imamo neke upozoravajuće signale od Johanesa Hana. Dokle god taj tas na vagi bude u prilog EU, dok god šaljemo snažne poruke, kao što je to prvi put prisustvo ministra odbrane na samitu NATO ili pismo Obami sa podrškom borbi protiv Islamske države i poseta Rame Beogradu koja se, bez obzira na okolnosti, valorizuje kao pozitivan pomak regionalne saradnje, mi ćemo za njih biti partneri.

Verovatno je taj tas prevagnuo kada su u Ministarstvu odbrane shvatili da Srem 2014, vojna vežba Srbije i Rusije koja je dogovorena pre godinu dana, može biti protumačena kao još jedno skretanje sa puta Beograda ka EU. Umesto da bude predstavljena kao vežba kakvu naša vojska održava i sa oružanim snagama SAD, Hrvatske, Rumunije, Bugarske, Makedonije, Ministarstvo odbrane je napravilo gaf koji je samo usmerio veću pažnju na događanja na poligonu Tehničko-opitnog centra vojske u Nikincima. Domaći mediji su, naime, preko ruskih saznali da je 6. novembra šest iljušina sletelo na batajnički aerodrom. Potom su društvene mreže bile preplavljene snimcima tenkova koji se padobranom spuštaju na sremske njive, o čemu je neposredno izveštavao novinar ruske televizije. Pokušaji naših novinara da i sami snime ovaj vojni spektakl nisu uspeli, kao ni dobijanje bilo kakve zvanične informacije. Do petka, 14. novembra na sajtu Ministarstva odbrane nije bilo ni reči o srpsko--ruskoj vojnoj vežbi koja je do tada trajala punih nedelju dana. Najdalje u potrazi za informacijama je otišao dnevnik Danas kome je neimenovani izvor blizak Generalštabu objasnio da se neko iz Generalštaba dosetio da to sakrije od naših medija, da ne nerviramo Zapad.

Tenkove koji lete nebom ipak je teško sakriti, te je ministar odbrane Bratislav Gašić u petak pustio medije na poligon i zajedno sa ruskim generalom Vladimirom Šamanovom otpratio završnu vežbu, a čestitajući učesnicima rekao kako Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije imaju potpisane ugovore o vojnotehničkoj saradnji sa više od 60 zemalja sveta, te da nam ovakve vežbe pomažu da sagledamo naše sposobnosti. I posebno naglasio da je Srbija vojno neutralna država.


Foto Vesna Lalić

Upravo u vojnoj neutralnosti Miroslav Hadžić iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku vidi ključni problem. Zašto ona nije definisana u Strategiji nacionalne bezbednosti? Kako razumeti, na primer, postojanje Regionalnog centra za vanredne situacije u Nišu u kome su smeštene ruske specijalne jedinice. Ko kontroliše bezbednosnu i vojnu saradnju Srbije sa drugim zemljama, da li je ijedan od 60 ugovora koje pominje ministar Gašić bio razmatran i odobren u parlamentu? Raste otud sumnja da Srbija ima ikakvu smislenu i dugoročnu spoljnu i bezbednosnu politiku i da je na delu pokušaj imitiranja davnašnje politike balansiranja između Istoka i Zapada i navodne saradnje sa svima. Hadžić ukazuje da moment u kome je održana vežba u Nikincima koja podstiče brojne političke spekulacije tim pre jer je usledila netom nakon vojnog paradiranja pred Putinom. Ne bi otud bilo iznenađenje da se politika uslovljavanja Srbije usmeri pre svega na njene odnose sa Rusijom. Kao što je sasvim moguće i to da Rusija, zarad svojih interesa, pre ili kasnije politički i strateški lako potroši Srbiju i prepusti je jadu svom.

I zaista, odnos sa Rusijom je zamenio pažnju kojom su donedavno praćeni briselski pregovori o Kosovu. Nedeljnik Špigl otkrio je početkom nedelje ocene iz poverljivog dokumenta nemačkog ministarstva spoljnih poslova o uticaju Rusije u Srbiji: Vlada u Moskvi pokušava da Srbiju tešnje veže za sebe kroz vojnu saradnju i isporuku gasa, dok kancelarka Angela Merkel direktno poručuje da ne želi oživljavanje vremena DDR, kada bez saglasnosti Moskve nije bio moguć nikakav pokret i da EU nije kao DDR, koja se saginjala pred Moskvom. U suprotnom bi čovek morao da kaže - mi smo preslabi, ne možemo više nikoga da primimo, moramo se prvo kod Moskve raspitati da li je to moguće. Tako je bilo 40 godina i to ja, zapravo, više ne želim ponovo, jasno je stavila do znanja Merkelova.

U istom danu kada je ona to izjavila, nemački vicekancelar Zigmund Gabrijel je u Beogradu preneo pomirljiviju poruku. Odluka o pridruživanju Evropi je odluka za demokratiju, slobodu mišljenja, poštovanje ljudskih prava, nepovredivost granica, za ideju suživota, ali nije odluka protiv druge zemlje u svetu. Naproti, rekao je Gabrijel.

Balansiranje Srbije između EU i Rusije, čiji su odnosi svakim danom sve zategnutiji, jer se kraj krize u Ukrajini ne nazire, nije lagodna pozicija za Beograd mada do sada nije bilo velikih posledica, ocenjuje Aleksandra Joksimović. Činjenica je da nisu sve članice EU oberučke ušle u konfrontaciju sa Rusijom zbog ekonomskih posledica. I činjenica je da zemlje članice mogu na određen način da se refundiraju iz EU fondova, dok zemlje kandidati to ne mogu. Makedonija i BiH se takođe nisu pridružile sankcijama, ali najjači pritisak konstantno ipak trpi Srbija. EU ima mehanizme da izrazi svoje nezadovoljstvo neutralnom pozicijom Srbije. Prostor za balansiranje se svakim danom sužava, i direktno zavisi od daljeg razvoja odnosa Rusije i EU. Ako tako posmatramo, s obzirom na sve veći nivo međusobnog nerazumevanja, onda se čini da za jasnije određenje Srbije nije ostalo još mnogo vremena. Sudeći prema nervozi Angele Merkel, to vreme sve brže ističe.