Azil na dnu mora

Foto AP

Mi želimo napolje, orilo se septembra 1989. trgovima istočnonemačkih gradova. Ogromna želja se ubrzo ostvarila. Berlinski zid pao je 9. novembra i Osiji su u Zapadnom Berlinu dočekani sa cvećem i šampanjcem. Nemci su ponovo postali jedan srećan narod, izjavio je četvrt veka kasnije gradonačelnik Klaus Voverajt na velikoj proslavi u Berlinu.

Pad Berlinskog zida nam je pokazao da se snovi mogu ostvariti i da ništa ne mora biti onako kako jeste, bez obzira na to koliko se prepreke činile velikim. Pokazao nam je da imamo snage da sami oblikujemo svoju sudbinu i učinimo stvari boljim, rekla je Angela Merkel povodom 25. godišnjice rušenja zida. Istakla je i da su Nemci svima u Evropi i svetu pokazali da je moguće srušiti zidove diktatora, nasilja i ideologija. Barak Obama je govorio o Ukrajini, Iraku i svim drugim mestima gde su ljudska prava ugrožena.

Ali, ni Obama ni moćna nemačka kancelarka nisu pomenuli najviši od svih zidova koji danas dele planetu bedem ekstremnog siromaštva, teror ubilačke bede u kojoj žive milioni ljudi širom sveta. Nažalost, kada govore o slobodi i ljudskim pravima, zapadni lideri obično ne misle na slobodu od siromaštva i pravo na život dostojan čoveka u zemljama devastiranim višedecenijskim kolonijalnim nasiljem i nepromišljenim postkolonijalnim intervencijama velikih sila.

Prepreke saznavanju i razumevanju su brojne. S jedne strane, neoliberalne floskule o lokalnom vlasništvu nad razvojem i dobroj vladavini otežavaju prepoznavanje zapadnih korena neslobode od siromaštva, serije razvojnih neuspeha i hronične nestabilnosti u mnogim zemljama Podsaharske Afrike. S druge strane, ljudima na prosperitetnom Zapadu je teško čak i da zamisle brojne posledice ubistvene bede i stepen beznađa s kojim žive mnogi stanovnici Nigera ili Čada. Smrt od žeđi u Sahari i davljenje u Sredozemlju spremni su da rizikuju čak i mnogi stanovnici relativno prosperitetnih i stabilnih afričkih država, kakva je Gana.

Od ujedinjenja Nemačke, brojne administrativne prepreke koje čuvaju granice tvrđave Evropa postajale su sve veće i neprolaznije. Ako želite da migrirate, jedini način je da zatražite azil. LJudi su naterani da migriraju neregularnim kanalima jer više ne postoje drugi, legalni kanali, rekla je Simona Morkareli iz Međunarodne organizacije za migracije.

Zato sve one koji pokušavaju da pobegnu od ubilačke bede, okrutnih diktatora ili krvavih ratova, čeka jedan mnogo viši i neprelazniji zid od berlinskog Sredozemno more. Uz Saharu, Mediteran predstavlja prirodni bedem koji sprečava priliv novih stanovnika i vekovima je bio garant evropskog prosperiteta i moći.

Samo nekoliko dana pre proslave godišnjice monumentalnog, istorijskog čina u Berlinu, mediteranski bedem je učinjen još neprelaznijim i opasnijim. Italija je 1. novembra okončala operaciju Naše more (Mare Nostrum) tokom koje je spaseno više od 100.000 migranata. Operacija koja je koštala oko devet miliona evra mesečno, pokrenuta je prošlog oktobra, ubrzo pošto se 366 migranata udavilo nedaleko od obale Lampeduze.

Italija je tada rešila da ne okrene glavu od velikih tragedija na moru, ali je ostala sama nijedna članica Unije nije htela da pomogne operaciju koja je spasila toliko veliki broj ljudi. Frustriran stavom ostalih zemalja, italijanski premijer Mateo Renci je u junu izjavio da Evropa koja govori karipskim ribarima kojom tehnikom moraju da love tunjevinu ali okreće leđa kada se pojave mrtva tela u moru, ne može sebe nazvati civilizovanom.

Umesto Našeg mora biće uspostavljena mnogo manja - i tri puta jeftinija - bezbednosna misija EU, nazvana Triton, koja nije ni opremljena za spasavanje migranata. Predviđeno je da mali patrolni brodovi nadziru pojas od 30 nautičkih milja od obale većina migranata strada na većoj razdaljini od tvrđave Evropa. Povrh svega, Triton je spremna da finansira samo 21 članica EU, među kojima nije Velika Britanija, država koja je glavna meta ogromne većine migranata.

Kritikujući Naše more, komesarka EU Sesilija Malmstrom i britanska državna ministarka baronesa DŽojs Anelej navele su argumente koji su mnogima zvučali ne samo cinično već i nehumano. Za Malmstrom, operacija koju je sprovodila italijanska mornarica je loša jer je povećala verovatnoću da će izbeglice biti spasene i tako ohrabrila migrante da pokušaju da savladaju Mediteran sa još manjim i nestabilnijim čamcima. Baronesa Anelej je pak rekla da su spasilačke mere stvorile nenamerni faktor privlačenja koji je doveo do još većeg broja tragičnih i nepotrebnih žrtava.

Admiral Filipo Maria Fofi, komandant italijanske mornarice, osudio je tvrdnje da je Naše more predstavljalo magnet za migrante. Svako ko govori o faktoru privlačenja jednostavno ne zna šta govori, rekao je admiral i podsetio da su čak i ministri unutrašnjih poslova zemalja članica Unije priznali da postoji rizik da će se situacija dalje pogoršavati.
LJudi koji beže od grozota neće prestati da dolaze ako mi prestanemo da im bacamo pojaseve za spasavanje. Ukrcavanje na klimavi brodić će ostati racionalna opcija za beg od smrti ili ako vam je zemlja u plamenu, izjavio je Moris Vren, izvršni direktor Britanskog saveta za izbeglice. Pedi Ešdaun kazao je prošle nedelje da politika britanske vlade podržava mere koje mogu imati samo jedan rezultat da se još više izbeglica utopi u Mediteranu.

Zaprepašćuje tvrdnja da će povećanje broja žrtava imati efekat odvraćanja na buduće migrante i tražioce azila. To je kao da neko kaže: neka umre, to će obeshrabriti ostale, izjavio je Fransoa Krepo, specijalni izvestilac UN za prava migranata. Amnesti internešnl je upozorio da se sve ovo dešava u trenutku kada se svet suočava sa najvećom izbegličkom krizom od Drugog svetskog rata. Objavljeno je i da je samo na municiju tokom prvih 40 dana rata u Iraku, agresiji koja je na Bliskom istoku okinula seriju tragedija i kojoj se ne nazire kraj, Amerika potrošila sumu koja je dovoljna za 20 godina spasilačke operacije Naše more.

U jednom od preko 4.000 komentara na tekst u Gardijanu, koji je objavljen povodom odluke britanske vlade da uskrati finansijsku podršku Tritonu, jedan čitalac je napisao da će imigranti stvarno prestati da dolaze ako se utope, što je izgleda namera britanske vlade.
Ratoborni premijer Dejvid Kameron voli da govori o spasavanju Sirijaca pomoću NATO bombardera i kršenju ljudskih prava, ali Gardijan podseća da je Britanija primila manje od 100 sirijskih izbeglica u Nemačkoj je utočište našlo njih 20.000, u Iraku 200.000, u Jordanu 600.000, a u malenom Libanu, preko 1.100.000 Sirijaca. Danas je svaki peti stanovnik izbeglica. Britanska vlada je spremna da finansira samo menadžment granica i borbu protiv trgovaca ljudima. Štaviše, zvaničnici koriste rečnik koji ih stavlja u istu ravan sa terorističkim organizacijama, što razljućuje neke od Sirijaca i Eritrejaca koji su se zahvaljujući trgovcima ljudima dokopali Evrope.

Iako nije malo onih koji su stradali zbog pohlepe i brutalnosti trgovaca ljudima, sve je više azilanata koji ne kriju zahvalnost i govore o odlično organizovanim bezbednim kućama u kojima su ih čekali sendviči i sokovi i o humanim uslovima na brodovima. Trafiking je postao kompetitivna industrija procenjuje se da samo posao na Mediteranu vredi milijardu dolara godišnje, i već ima igrača koji nove klijente dobijaju zahvaljujući zadovoljnim mušterijama. Štaviše, naročito kada je reč o Eritrejcima čak tri odsto stanovnika je tokom poslednjih desetak godina pobeglo od mešavine represije i bede nove migracije se uglavnom finansiraju doznakama azilanata koji su se uspešno dokopali Italije, a zatim i severa Evrope.

Ipak, najveća tragedija se dešava na moru, često bez svedoka i bilo kakvih tragova. O pravim razmerama katastrofe svedoči činjenica da je samo jedan francuski brod, koji redovno snabdeva naftnu platformu, tokom prošlog leta spasao 1.840 ljudi iz čamaca koji su na otvorenom moru ostali bez goriva, hrane i vode. Mada, u Vanu, na istoku Francuske, ima sugrađana koji kapetana osuđuju što u Evropu dovodi još Arapa i Afrikanaca i govore mu da je trebalo da ih ostavi tamo, na pučini.

Jedan Eritrejac koji se dokopao Sicilije, rekao je da su njegovi nesrećni prijatelji dobili azil na dnu mora. Ni on se nije usrećio. Čak sedam odsto stanovnika Italije su migranti i Italijani nisu samo sve siromašniji već su i sve ksenofobičniji nedavno sprovedeno istraživanje javnog mnjenja je pokazalo da mnogi veruju da imigranti čine 30 odsto stanovništva. Uostalom, jedan od glavnih razloga snažne podrške koju je Italija davala Gadafijevom režimu bila je činjenica da je ubijeni libijski vođa izuzetno uspešno sprečavao stanovnike podsaharskih zemalja da se dokopaju Italije i bio najbolji i najjeftiniji policajac Mediterana.

Nekoliko dana pre 25. godišnjice pada Berlinskog zida, nestalo je sedam krstova postavljenih nedaleko od zgrade nemačkog parlamenta, u znak sećanja na one koji su poginuli u pokušaju da preko zida pobegnu iz Istočne Nemačke. Aktivisti iz Centra za političku lepotu su veliki jubilej obeležili postavivši fotografije nedostajućih krstova i podsaharskih migranata na utvrđenim granicama Melile, jedne od dve evropske enklave na severu Afrike.

Centar, koji je postao poznat 2010. godine, kada su postavili Stub srama sastavljen od 16.774 cipela kao metaforu za izdaju srebreničkih muslimana od strane UN, na svom Tviter nalogu je objavio da premeštanje krstova izražava postojanje novih zidova. Podsetili su i da je u Sredozemlju tokom prethodnih četvrt veka poginulo 25.000 ljudi koji su pokušavali da pobegnu od ratova, represije i bede 180 puta više od broja stradalih tokom 28 godina postojanja Berlinskog zida.

Nažalost, geografija je obezbedila savršen izgovor. Za razliku od berlinskih komunista, briselski i londonski neoliberali ne moraju da prljaju ruke. Sredozemno more samo odradi krvavi posao koji su nekada obavljali istočnonemački vojnici u pojasu smrti. Nažalost, i oni koji bi da viknu Mi želimo napolje, uzalud će trošiti svoje glasnice. U ujedinjenoj Evropi odavno nema ko da ih čuje.

Spaljivanje prstiju

Prema Dablinskim pravilima iz 2003. godine, azil je moguće zatražiti samo u zemlji u kojoj je tražilac ušao na teritoriju EU ili u onoj u kojoj je identifikovan i registrovan, ako je od ulaska prošlo više od godinu dana. Dablin je tako Italiju, Grčku i Bugarsku, najsiromašniju državu Unije, izložilo ogromnom pritisku, i, istovremeno, praktično zaštitio i izolovao deset najbogatijih zemalja. Siromašne mediteranske i balkanske članice Unije postale su svojevrsna tampon zona, ali i pakao u kome nema posla i iz koga migranti žele što pre da odu. Na Siciliji, prošlog leta, crni azilanti su mogli da prodaju kineske plastične naočare na sirotinjskim plažama i nastupe kao robovi u velikoj novoj postavci Verdijeve Aide u Grčkom teatru u Sirakuzi, jednoj od najlepših otvorenih pozornica u Evropi.
Čak 61 odsto tražilaca azila u EU prijavljeni su u Italiji i mnogima je spaljivanje vrhova prstiju poslednja nada da će naći i zadržati posao na bogatom severu Evrope. Naime, Dablin, najružnija reč u žargonu azilanata, uveo je obavezu deponovanja otisaka prstiju u jedinstvenu evropsku bazu podataka. Zahvaljujući otiscima, svaki azilant koji bude uhvaćen u racijama u Norveškoj ili Velikoj Britaniji biva odmah deportovan u siromašne zemlje na jugu Evrope.
Uz malo sreće, spaljivanje vrhova prstiju - rane brzo zarastu - omogućava da azil bude ponovo zatražen u bogatijim članicama EU, u kojima evropski san nije postao noćna mora nezaposlenosti i oskudice. Jedan Eritrejac koji je izgoreo vrhove prstiju ali je uhvaćen na putu do Norveške, rekao je novinaru Gardijana: Dablin je virus. Dablin je kao sida. Oni koji uspeju da se dokopaju severa, prinuđeni su da izmišljaju da se bili žrtve političkog, verskog ili etničkog progona. Skoro svaki Nigerijac danas ima istu priču u mom selu je Boko Haram spalio crkvu.