Nikad teži uslovi za Srbiju

Foto Dejan Živančević

Iako je u Vladi Srbije s dosta optimizma najavljen novi trogodišnji aranžman sa MMF-om iz predostrožnosti, vredan milijardu dolara, iza ćutanja predstavnika MMF-a i nervoze ministra finansija Dušana Vujovića da objasni detalje sporazuma, kriju se uslovi veliki kao planina, od kojih većinu Srbija treba da ispuni do kraja maja 2015. Tu spada rešavanje sudbine svih 162 preduzeća u restrukturiranju, uključujući i RTB Bor, Galeniku, IMT i FAP, smanjenje broja zaposlenih pre svega u javnim preduzećima, ali i poskupljenje struje, gasa

U Ministarstvu finansija NIN-u je potvrđeno da postignuti sporazum predstavlja veliki izazov za Srbiju. Najteži deo sporazuma tek predstoji, a to znači da Srbija ima tri godine da sebe trasira na putu ka Evropi. Prva procena koju će MMF vršiti u maju 2015. podrazumeva da budžet bude u okvirima dogovorenog, kažu u Ministarstvu finansija i dodaju da je potrebno da za tri godine smanjimo deficit na 1,3 do 1,4 milijarde evra ili 4,25 odsto BDP-a.

Bord direktora MMF-a će aranžman sa Srbijom, prema nezvaničnim saznanjima NIN-a, odobriti najverovatnije u februaru, a najranije u januaru 2015. Uslov za aranžman nije samo budžet za 2015. već i rešavanje sudbine 502 preduzeća iz portfolija Agencije za privatizaciju, kao i reforma četiri problematična javna preduzeća, EPS-a, Srbijagasa, Železnica i Puteva Srbije. Upravo je sudbina ova četiri preduzeća ostala nerešena u razgovorima sa MMF-om. Za tri, EPS, Železnice i Puteve, MMF će se naslanjati na Svetsku banku, a Srbijagas će se, tvrdi izvor NIN-a, rešavati u dogovoru sa EU, jer se radi više o političkom nego o ekonomskom pitanju. Ne čudi da je glavni uslov za aranžman reforma javnih i državnih preduzeća , jer računica Fiskalnog saveta pokazuje da njihovo loše poslovanje (kroz gubitke, subvencije, aktivirane garancije i neplaćene poreze i doprinose) košta godišnje tri odsto BDP-a ili milijardu evra. Bez rešavanja tog problema, svaka druga štednja je besmislena.



Prvi test za Vladu, kako bi MMF uopšte potvrdio aranžman u februaru jeste budžet za 2015, koji mora da predvidi uštede od 700 miliona evra i obaranje deficita sa osam na šest odsto BDP-a. Drugi uslov je da do Nove godine u stečaj ode oko 200 preduzeća, za čiju privatizaciju nije bilo zainteresovanih. Iako su to uglavnom školjke firme, bez stvarnog posla i sa samo 5.000 radnika, prema rečima Duška Vasiljevića, eksperta Svetske banke, ako ih Vlada do Nove godine pošalje u stečaj, to će biti prvi signal da je spremna na ozbiljne reforme. Za ostalih 300 preduzeća, od januara treba da krene javno nadmetanje - aukcija, neke od njih biće okončane u januaru i februaru i MMF će to pažljivo gledati. Sve treba da se završi do kraja aprila da bi se do 1. maja znalo ima li kupaca za njih ili idu u stečaj.

U dosta slučajeva će biti ponuđen otpis duga državi za neplaćene poreze, doprinose, komunalije i dugove bankama u stečaju, što ukupno za sva preduzeća iznosi 2,5 milijardi evra. Ako čak ni uz to nema kupca, onda treba pogledati istini u oči i zatvoriti ih, objašnjava Vasiljević i napominje da su prve procene da bi u tom procesu od 30.000 do 50.000 ljudi iz ovih preduzeća moglo ostati bez posla. Ako aukcije ne uspeju, zakon ne predviđa da ona moraju odmah u stečaj i tu je drugi novi izazov za Vladu - da odoli pritiscima da nastavi da održava ta preduzeća u životu. Pravi ozbiljan test biće kada za neko od velikih preduzeća bude neuspešna aukcija. Tada se očekuje prestanak daljeg veštačkog održavanja u životu, kaže Vasiljević i napominje da 1. juna po odluci Ustavnog suda prestaje zaštita 162 preduzeća u restrukturiranju od naplate poverilaca, pa je to za njih praktično konačni rok.

Treći izazov za Vladu biće sudbina petnaestak većih preduzeća, za koje traži strateške partnere. NIN nezvanično saznaje da su u toj grupi RTB Bor, FAP, Galenika, Prva petoletka, Fabrika kablova Jagodina, 14. oktobar iz Kruševca, IMT i drugi. I tu postoji opasnost da se razvuče prodaja, a MMF će biti strog u uslovima da nema dodatnih subvencija za nova radna mesta, garantovanih kredita, poreskih olakšica i slično. Odnosno, maksimum na koji MMF pristaje je otpis dugova prema državi i eventualni podsticaji za jedno-dva velika preduzeća, poput Železare. Tu bi spisku, otprilike, bio kraj jer sve što predstavlja dodatni fiskalni trošak biće veliki problem i mogući razlog za prekid aranžmana.

Sa datumom odluke MMF-a, poklapa se i namera Svetske banke da u februaru formalno pregovara s Vladom o kreditu za budžet, kada ministar privrede predstavi plan za sva preduzeća u restrukturiranju. Vasiljević precizira da bi kredit namenjen isplati otpremnina i drugim troškovima restrukturiranja mogao da bude odobren u martu, a u pregovorima će biti definisano da li će to biti 250 miliona dolara ili nešto manje s obzirom da je deo potrošen zbog poplava.

Drugi set zahteva MMF-a odnosi se na četiri velika javna preduzeća, za koje Vlada, kako nezvanično saznaje NIN, treba da usvoji plan restrukturiranja u prvom kvartalu 2015. I u resornom ministarstvu svesni su da Srbija ne uspeva u velikom delu javnog sektora. To se pre svega odnosi na EPS, Puteve Srbije, Železnice, Vode Srbije itd. To su milijarde evra u resursima koji nisu iskorišćeni i ne donose prihode, kažu u Ministarstvu, izbegavajući da navedu konkretne mere za ova preduzeća. A kako saznaje NIN, većina njih već se zna i nisu nimalo lake.

Od EPS-a se očekuje reorganizacija, odnosno integracija preduzeća, koje sada ima preko 600 direktora, tako da rad bude efikasniji. Drugi uslov MMF-a je povećanje cene struje za 10-15 odsto od 1. aprila, ali ne kroz akcizu, koja bi ulivala novac u budžet, već direktnim poskupljenjem. Ideja je da se EPS-u obezbedi likvidnost, da se više ne oslanja na budžet i državne garancije, a procene su da bi u suprotnom kompanija već 2016. postala nelikvidna. Treći uslov za EPS biće smanjenje broja zaposlenih, što pre svega važi za 4.000 zaposlenih na Kosovu, ali i za još toliko u ostatku sistema. Četvrti uslov je veća disciplina kod naplate, tako da preduzeća u restrukturiranju, lokalne samouprave i drugi moraju da plaćaju račune za struju.

Železnice su trenutno najveći problem i njih čeka najveći rez broja zaposlenih. Do proleća biće razdvojene delatnosti preduzeća na prevoz robe, prevoz putnika, infrastrukturu i holding kompaniju. Sledi i ukidanje nekih linija, jer Železnice imaju nekoliko desetina stanica na kojima godišnje imaju jednog putnika i prosečni prihod po putničkom vozu od nekoliko stotina dinara! Izvor NIN-a tvrdi da bi mreža Železnica trebalo da se smanji za trećinu, a broj zaposlenih sa 18.000 na najviše 11.000. Od 2016. trebalo bi da se potpuno ukinu subvencije za prevoz robe. Ovaj sektor bi komercijalno funkcionisao, dok su subvencije za putnički prevoz uobičajene i za većinu razvijenih zemalja.

Srbijagas, koji je 2013. završio sa 50 milijardi dinara gubitaka moraće od januara da podigne stepen naplate. I gas će poskupeti za dva dinara, a izvor NIN-a objašnjava da od 53 dinara po kubnom metru sada samo tri dinara idu Srbijagasu, a ostalo za kupovinu gasa. Zato će ta dva dinara više značajno povećati prihode tog javnog preduzeća. I Srbijagas čeka razdvajanje po delatnostima, na proizvodnju, distribuciju i transport, a viškovi zaposlenih među 1.182 su mali.

Uslov za Puteve je spajanje sa Koridorima Srbije, interna reorganizacija, a ostaje da se dogovori metod finansiranja - tako da subvencije iz budžeta zamene vinjete ili nešto treće.
Sa MMF-om se pregovaralo i o smanjenju broja zaposlenih u užem javnom sektoru, koji broji 550.000 ljudi. Dogovoreno je da se fond plata smanjuje u naredne tri godine za po pet odsto, odnosno za po 25.000 ljudi godišnje. Ipak, kako saznaje NIN, u 2015. se računa samo na prirodni odliv odlaskom u penziju, dok bi u 2016. i 2017, nakon što Svetska banka uradi potrebnu analizu, bilo i planskog, ciljanog otpuštanja.

Preteški zadaci za Vladu istovremeno, mogli bi učiniti 2015. ekonomski i socijalno najtežom, koju pamtimo. Nakon smanjenja plata u javnom sektoru i penzija, 2015. bez posla bi ukupno moglo ostati 50.000 do 60.000 ljudi, poskupeće struja i gas, a otpora će biti svuda. Hoće li Vlada uspeti da se izbori sa previše zadataka istovremeno, teških kao nikada do sada, videćemo. Svako iskliznuće iz dogovora, moglo bi značiti prekid aranžmana sa MMF-om, a upućeni veruju da nam je ovo poslednja šansa.