Srpsko tržište preplavljeno evropskom hranom

Foto Đorđe Kojadinović

Merama štednje poljoprivreda je manje pogođena od ostalih sektora, poručila je ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković. Ona je na NIN Fokusu Agrarna politika Srbije precizirala da je ukupan iznos subvencija smanjen, ali da 95 odsto poljoprivrednih gazdinstava, korisnika subvencija, merama štednje nije oštećeno. Ostalima, kojima je smanjena podrška iz budžeta, na raspolaganju su druge mogućnosti, povoljni krediti sa subvencionisanim kamatama, razni podsticaji za stočarstvo, a uskoro se očekuju i sredstva iz IPARD fondova, najavila je Bogosavljević Boškovićeva.

Kao najveće probleme sa kojima se suočila navela je usitnjene posede, zastarelu opremu i mehanizaciju, nizak nivo primene naučno-tehnoloških dostignuća, niže prinose od evropskog proseka i nesiguran plasman proizvoda, a u najveće uspehe je ubrojala usvajanje Strategije razvoja poljoprivrede za narednu deceniju, pripremanje ključnih instrumenata za njenu realizaciju i početak rada Nacionalne referentne laboratorije. Učešće poljoprivrede u bruto domaćem proizvodu Srbije je oko 11 odsto, a sa prehrambenom industrijom 15-16 odsto. U ukupnom izvozu poljoprivredno-prehrambeni proizvodi učestvuju sa 23 odsto, a u uvozu sa osam odsto, istakla je Bogosavljević Boškovićeva.

Govoreći o krizi koja je izbila u svinjarskom sektoru, savetnik premijera i direktor Jedinice za implementaciju strateških projekata tima za poljoprivredu (deliveri junit) Dragan Glamočić je rekao da je zahvaljujući tom novom modelu delovanja veoma brzo doneta odluka o interventnom otkupu tovljenika, jer su u kratkom roku konsultovane sve relevantne institucije, proizvođači i svi zainteresovani u lancu, kako bi problem bio na adekvatan način rešen. Za odluku o otkupu tovnih svinja za robne rezerve, moralo je da se uključi nekoliko državnih institucija i ceo proces obično traje veoma dugo. Ovog puta smo seli svi za sto i za nekoliko dana doneli odluke, objasnio je Glamočić. On je rekao da je Vlada usvojila i niz drugih mera, pa tako više neće moći da se kao sveže prodaje meso koje je prethodno bilo smrznuto.

I za aktuelni problem srpskih mlekadžija, kao rešenje se nudi otkup mleka u prahu za robne rezerve. Uz takve kratkoročne mere, Bogosavljević Boškovićeva je rekla da Vlada razmišlja i o drugim merama, pa i da aktivira zaštitnu klauzulu iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da za to očekuje i podršku EU.
Srbija ima problem sistemskog rizika na tržištu, upozorio je Žarko Galetin, direktor Produktne berze iz Novog Sada. Proizvođači pšenice, suncokreta, šećerne repe, svinja, mleka, izlaze na ulicu, a problemi se rešavaju ad hoc, a ne sistemski, rekao je. Vlada bi trebalo što pre da donese dobre zakone i podigne kapacitete institucija za njihovu primenu, jer su ključne institucije, sistem robnih rezervi i javnih skladišta u ozbiljnoj krizi, a ne postoje ni moderne terminske berze, a predlog novog zakona je posle javne rasprave povučen iz procedure. Domaćoj poljoprivredi naruku ne idu ni politička previranja u svetu, jer se u početku činilo da će zabrana uvoza hrane iz EU u Rusiju pozitivno delovati na srpski agrar, da će se otvoriti dodatni prostor za naše proizvode na ruskom tržištu, a u stvari je domaće tržište preplavljeno hranom iz EU po dampinškim cenama pa su naši proizvodi postali nekonkurentni, zaključio je Galetin.

Za Danila Golubovića, državnog sekretara u Ministarstvu poljoprivrede, dobra vest je da je završen skrining za pregovaračka poglavlja 11, 12 i 13 koja se odnose na poljoprivredu. Prema izveštaju Evropske komisije za poglavlje 11 pred Srbijom je obaveza da usvoji Akcioni plan i stvori uslove za akreditaciju Uprave za agrarna plaćanja. Bez toga, upozorio je Golubović, Srbija neće moći da koristi 175 miliona evra bespovratnih sredstava koja čekaju poljoprivrednike u IPARD fondovima EU. Uprava za agrarna plaćanja je premeštena iz Šapca u Beograd i trebalo bi zaposliti još 125 ljudi da bi se osposobila za rad. Na sreću, neće to značiti dodatni trošak za budžet, jer je Dragan Glamočić istakao da će se nedostajući kadrovi potražiti na drugim mestima u državnoj upravi, gde ima viška zaposlenih. Taj problem biće rešen raspisivanjem internih konkursa, precizirao je savetnik premijera.

Dragan Mirković, pomoćnik ministra za ruralni razvoj, rekao je da postoje dve prepreke za korišćenje sredstava iz IPARD fondova. Jedna je prenos znanja o IPARD-u krajnjim korisnicima i za to se već priprema 35 poljoprivrednih stručnih službi, koje će biti na raspolaganju poljoprivrednim proizvođačima. Druga prepreka je predfinansiranje, jer potencijalni korisnik mora najpre da izfinansira projekat, pa tek onda da traži povraćaj dela uloženog novca iz fondova EU. Zato se očekuje razumevanje komercijalnih banaka, rekao je Mirković, uz podsećanje da je Hrvatska za te potrebe imala Hrvatsku razvojnu banku.

Iako se rizičnim smatra 19 odsto od svih kredita, koje su srpske banke odobrile poljoprivrednim proizvođačima, Vladimir Rajić, direktor novosadske ekspoziture Prokredit banke rekao je da je u toj banci taj udeo samo jedan odsto. A pri tome je Prokredit odobrila 40 odsto svih poljoprivrednih kredita. Kao ključni razlog za tako mali udeo rizičnih kredita naveo je drugačiji, terenski pristup kreditiranju privrednika. Poljoprivrednici koje mi finansiramo ne razlikuju se mnogo od nemačkih, ni po opremi, ni po mehanizaciji, ni po prinosu, ali je njihov broj ipak mali, kazao je Rajić.

I država bi, smatra Miladin Ševarlić, predsednik Društva agrarnih ekonomista Srbije, mogla da podstakne banke da sa više novca kreditiraju poljoprivredu. On je predložio da se sredstva iz agrarnog budžeta, namenjena poljoprivrednicima, mogu koristiti kao sredstvo obezbeđenja, umesto hipoteka na imovinu. Učesnici Fokusa složili su se i da je subvencionisanje dela kamata na dinarske kredite odobrene farmerima na tri godine dobro rešenje.



Iako je bilo mišljenja da bi trebalo razmotriti prelazak na subvencionisanje po prinosu umesto po hektaru, Nenad Katanić, pomoćnik ministra za agrarnu politiku je upozorio da takav vid podrške nije dozvoljen u EU. Uz to, kazao je, kod nas ima mnogo mera koje u EU ne postoje i one moraju da budu ukinute ili predefinisane. Dodatni problem je što postoji veliki broj malih gazdinstava koja bi propala bez pomoći države. Samo manji broj naših poljoprivrednika je konkurentan, a značajan broj manjih gazdinstava je ugrožen i oni će morati ili da se udružuju ili da se zadovolje radom na lokalnom, odnosno domaćem tržištu i tako pokušaju da prežive, rekao je Katanić i precizirao da će za Vladu ove godine prioritet biti pomoć stočarima.

U Srbiji je velika konkurencija u primarnoj proizvodnji, a mala u preradi i u tom sektoru bi trebalo privući nove investicije i tako podići konkurentnost, sugerisao je Nenad Budimović, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju i vodoprivredu u PKS. On je upozorio da će se tokom pridruživanja EU smanjiti broj poljoprivrednih gazdinstava, jer će se suočiti sa velikim izazovima. Tim pre bi Srbija trebalo da sačuva rusko tržište.

Miladin Ševarlić smatra da bi problem zbog povećanog uvoza iz EU mogao da bude rešen osnivanjem nacionalne poljoprivredne zadruge. U poslednjih deset godina u Srbiji je nestala petina ili oko 150.000 gazdinstava i nijedna zemlja u Evropi nije zabeležila takav gubitak. Kod nas se 11 odsto poljoprivrednog zemljišta ne koristi i kada bi se samo 30 odsto tog zemljišta sertifikovalo za proizvodnju organske hrane, Srbija bi mogla da u tom sektoru bude lider u Evropi. Ševarlić je istakao i da je naš agrarni budžet isuviše mali za zemlju koja je u procesu pridruživanja EU i da ne ispunjava ni minimum od pet odsto nacionalnog budžeta. Uz to se, kaže, pravilnici za korišćenje novca agrarnog budžeta prilagođavaju ili političkim ličnostima ili onima koji lobiraju u korist krupnog kapitala, jer su nedavno samo tri korisnika iz agrarnog budžeta dobila 1,6 miliona evra, jedan 800.000, drugi pola miliona, a treći 300.000 evra.

On je ukazao i da je sistem penzijsko-invalidskog osiguranja (PIO) za poljoprivrednike loše regulisan, jer je neshvatljivo da poljoprivrednik sa pola hektara zemljišta, što je minimum za dobijanje statusa registrovanog poljoprivrednog gazdinstva, ima iste obaveze za PIO kao i onaj ko ima 4.000 hektara. Resorna ministarka Snežana Bogosavljević Bošković je odgovorila da je Ministarstvo prepoznalo taj problem i oformilo radnu grupu koja radi na iznalaženju rešenja, uz opasku da poljoprivrednici mogu da registruju svoje gazdinstvo iako nemaju plaćene obaveze prema PIO fondu.

Učesnici Fokusa konstatovali su i da u poljoprivredi radi 21 odsto ukupnog broja, ili svaki peti zaposleni u Srbiji. Za Ševarlića je dodatna nevolja što je Srbija jedina zemlja u svetu koja ima više nezaposlenih poljoprivrednih stručnjaka nego što ima ukupno zaposlenih u sektoru poljoprivrede. Navodeći podatke Zavoda za zapošljavanje, precizirao je da samo u ovom sektoru posao traži 27.830 nezaposlenih, uglavnom stručnjaka, među kojima i tri doktora nauka, 45 magistara i 3.700 mastera i diplomiranih inženjera, dok u poljoprivredi radi oko 25.000 ljudi, među kojima i veliki broj nekvalifikovanih.