Društvo umerenih optimista

Foto Đorđe Kojadinović

Noćne more ekonomija većine zemalja regiona iste su kao i pre godinu dana - visok budžetski deficit i javni dug, spor oporavak privrede, nedovoljno investicija, niska stopa zaposlenosti, nereformisani javni sektor i nerestrukturirana privreda. I pored toga, iza tradicionalnog NIN-ovog Samita ministara finansija i guvernera centralnih banaka regiona u Bečićima, ostali su tragovi optimizma, nešto glasnije nego pre 12 meseci.

Priča o bržem i dinamičnijem privrednom rastu, podsticanju ulaganja i otvaranju novih radnih mesta, koji jedino mogu oporaviti ekonomije regiona, ostala je u senci optimizma podgrejanog fiskalnim rezultatima u prvoj polovini godine. Opijeni plodovima fiskalne konsolidacije, na prvom mestu smanjenja rashoda u budžetima, ministri finansija su neopravdano ili ne gotovo zapostavili i priču o potrebi da se racionalizuje preglomazni javni sektor i pod hitno reformiše državna privreda, kao dva glavna državna potrošača koja mogu da progutaju više no što se može uštedeti i najdrastičnijim rezanjima na svakoj drugoj strani.

U tom optimizmu, može se reći, prednjačio je srpski ministar Dušan Vujović, brzo ga prenevši na kolegu iz Crne Gore, Radoja Žugića, koji je kazao da ga raduju pozitivni signali iz Srbije, kao najveće privrede regiona, jer bi se oni onda mogli preliti i na Crnu Goru, ali i druge države regiona. Drugim rečima, Crna Gora se oslanja na prelivanje dobrih rezultata i van granica Srbije, iako očekivani privredni rast za ovu godinu u nas neće preći jedan odsto, dok je MMF-ova prognoza za Crnu Goru čak 4,7 odsto.

Vujović nije propustio priliku da podseti da je pre godinu dana, kada je preuzeo rukovođenje Ministarstvom finansija, budžetski deficit bio 8,8 odsto BDP-a, dok je sada tek 1,7 odsto, a očekuje se da do kraja godine ostane u granicama Mastrihtskih kriterijuma, ispod tri procenta BDP-a. Uzimajući u obzir kritike da je trenutno povoljna slika srpskog budžeta posledica jednokratnih uplata dividendi javnih preduzeća i iznuđenog smanjenja plata i penzija, Vujović tvrdi da će budžetski deficit Srbije na kraju 2015. biti između 114 i 120 umesto predviđenih 190 milijardi dinara i da će se uštedeti oko 600 miliona evra.

Kada smo krenuli u fiskalnu konsolidaciju svi su govorili da ovo smanjenje neće biti dovoljno, ali mi smo se odlučili da smanjujemo minimalno kako bismo zatvorili fiskalni krug. Tačno je i da u prvih pet meseci imamo i prihode koji nisu redovni prihodi budžeta i da moramo biti sigurni za ubuduće da smo u strukturnom delu budžeta obezbedili dugoročne uštede, zato i radimo na tome da se poboljša efikasnost državnih preduzeća, a time i prihodi od dividendi, ali i da se smanje rashodi za kamate, kazao je Vujović. On tvrdi da je cilj ove finansijske konsolidacije da se stvore zdrave osnove za povećanje penzija i plata, te da bi o tome mogli da pregovaraju već krajem avgusta kada u Beograd ponovo dolazi misija MMF-a.

S obzirom na očekivani rast veći od četiri procenta BDP-a i prosečan rast investicija od gotovo 20 odsto, čini se da Radoje Žugić ima razloga da ustvrdi kako Crna Gora poslednje dve godine pokazuje snažne znake oporavka. Javni dug ne možemo servisirati nikako drugačije do ekonomskim rastom. A tekuća potrošnja ne sme da se finansira iz daljeg zaduživanja, odnosno moramo da sprečimo da se deficit povećava da bi se finansirala tekuća potrošnja, upozorava Žugić.

Republika Srpska je izuzetak, pošto njihovog ministra finansija Zorana Tegeltiju deficit budžeta uopšte ne muči. Oni, kako kaže, više zarađuju no što troše. Ipak, udelom duga od 46 odsto BDP-a nije zadovoljan i smatra da bi se morao vratiti na kotu 40, jer jedino tako ovaj entitet BiH može redovno i bez problema da servisira svoje obaveze prema poveriocima.

Za razliku od kolega, Jelka Milićević, ministarka finansija Federacije Bosne i Hercegovine, nije se imala čime pohvaliti. Napominje da su usvojili fiskalni proračun prethodne vlade i da trenutno sprovode mere konsolidacije, poput nadzora nad javnom potrošnjom, moratorijuma na nova zapošljavanja u javnom sektoru i smanjenja opterećenja na rad, jer veliki nameti privredi usporavaju nova zapošljavanja i podstiču sivu ekonomiju. Uvodimo mehanizam da su poslodavci dve godine oslobođeni plaćanja poreza i doprinosa kako bismo stimulisali zapošljavanje. Najavljuje skori sporazum sa MMF-om kao jedini spas u teškoj 2015. godini, ali brine kako će se dogovoriti o novom Zakonu o radu na kome Fond insistira, a vlasti i socijalni partneri pružaju priličan otpor. Naš prioritet moraju biti servisiranje javnog duga i ograničavanje njegovog rasta. Ono što zajednički naglašavaju dvoje ministara iz različitih entiteta BiH jeste pokušaj ove države da usvoji Evropsku agendu ekonomskih reformi i to uskoro, iako postoje veliki problemi da se ona definiše.

Može se reći da je ponajviše Avdulah Hoti, ministar finansija Kosova, govorio o prioritetu njegove vlade da povećava ekonomski rast i razvoj ekonomije. Nije ni čudo s obzirom na to da se poštuje fiskalno pravilo da budžetski deficit ne sme biti veći od dva odsto, zbog čega im ni javni dug ne prelazi 10 procenata BDP-a. Pridržavamo se tih pravila, s tim što deficit može biti veći pod uslovom da se tim novcem finansiraju kapitalni rashodi, a ne tekuća potrošnja, precizirao je Hoti.
Zajedničko svim ministrima je da ne nameravaju povećavati poreze i akcize, nego rast prihoda temelje na borbi protiv sive ekonomije, većem obuhvatu poreskih obveznika i većoj finansijskoj disciplini, povećanju efikasnosti javnih preduzeća i boljoj upotrebi državne imovine.

Žugić je insistirao na tome da država mora valorizovati svoje resurse, te da mora da investira u ključne sektore privrede poput energetike, poljoprivrede, turizma i svih oblika infrastrukture. Od svih drugih učesnika moglo se čuti da nemaju adekvatne registre državne imovine i da se ona neadekvatno koristi. Niti se prodaje, niti iznajmljuje, iako bi mogla doneti neophodne prihode oskudnim državnim budžetima.

Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija Japan tobako internešenala, posebno se osvrnuo na ilegalno tržište rezanog duvana i cigareta zbog koga države ovog regiona godišnje gube stotine miliona evra budžetskih prihoda. U regionu Zapadnog Balkana učešće akciza i PDV-a na duvanske proizvode iznosi i do 12 odsto ukupnih budžetskih prihoda, pa je tako u 2014. duvanska industrija doprinela sa oko 2,3 milijarde evra budžetima zemalja regiona, kaže Pekez uz upozorenje da su nelegalni trgovci među najvećim igračima na tržištu, jer ostvaruju oko 15 odsto ukupnog prometa duvanskih proizvoda. Zato je neophodno da vlade svih zemalja regiona zadrže fokus na borbi protiv šverca i sive ekonomije kao jedne od ključnih poluga za popravljanje javnih finansija. Pored toga, neophodna je i regionalna saradnja, budući da se sve vlade suočavaju sa istim problemima i istom kriminalnim grupama.

Ovaj NIN-ov Samit od prethodnih razlikovala je polemika o strukturi javnog duga i valutnom riziku kojem su sve zemlje izložene. Srbija i tu prednjači, jer se od 2011. do 2013. obilato zaduživala u dolarima, pa sada izdvaja znatno više novca za otplatu tog duga, jer je dolar u međuvremenu znatno ojačao. Prema priznanju Vujovića, dug u dolarima je 8,7 milijardi. Moramo da smanjimo izloženost prema dolaru i da smanjimo trošak našeg duga. Zamenićemo strukturu dugovanja, plan je da se zadužimo i u evrima po kamatnoj stopi od oko dva odsto i vratimo skupe kredite kako bismo smanjili izdatke za kamate. Namera nam je da na svaku milijardu evra troškova za kamate smanjimo taj teret za oko 100 miliona evra, kazao je Vujović, zaključujući da bi nastavak dobrih rezultata fiskalne konsolidacije mogao zaustaviti rast javnog duga Srbije već krajem 2016. umesto prvobitno najavljene 2017.
Odgovarajući na pitanje da li će se za pet godina i o dugu u evrima govoriti kao o omči nalik ovoj sadašnjoj u dolarima, Žugić kaže: Kada bismo to pouzdano znali, ne bismo pravili nepotrebne troškove. Ne znam kakav će biti kurs evra za pet godina, ali znam da se moramo zaštititi od valutnog rizika.

I da se vratimo na početak. Da priča o mršavom privrednom rastu ne bi ostala u potpunom zapećku pobrinuo se Bedri Hamza, guverner Centralne banke Kosova, koji je ministre pohvalio za mere fiskalne konsolidacije, ali ih je ipak upozorio da je to beznačajno ukoliko nema privrednog rasta. Slažem se da u budžetima postoje nepotrebni troškovi, ali rezanje negativno utiče na ekonomski oporavak, rekao je Hamza i upitao kako nameravaju da povećaju prihode budžeta s obzirom na to da su kapitalni izdaci ili zanemareni ili čine veoma mali deo državnih proračuna. Žugić se odmah složio i najavio veće investicije, dok je Vujović naglasio da je fiskalna konsolidacija, ipak, neophodna. Dodao je i da Srbija od odobrenih 4,9 milijardi evra povoljnih kredita za infrastrukturu nije povukla čak 3,7 milijardi zbog sporosti i nedostatka projektne dokumentacije.

A najbolja ilustracija neefikasnih država ovog regiona mogla se čuti od Jelke Milićević: Federacija BiH zadužuje se da bi finansirala javnu potrošnju i plaćala sudske procese i izgubljene presude, umesto da taj novac ide u razvoj zemlje. Upozorila je i da sve zemlje regiona teško da mogu da privuku strane investitore da dođu i ulažu sve dok prethodno ne nagovore sopstvene privrednike da je ovo politički, pravno i ekonomski stabilno tlo za investicije.

Napredak u suzbijanju šverca

Borba protiv nelegalne trgovine rezanim duvanom i cigaretama daje vidljive rezultate na Zapadnom Balkanu i u prvih pet meseci ove godine zaplenjeno je devet puta više rezanog duvana nego za celu 2014. Ipak, 99 odsto zaplenjeno je u Srbiji i Hrvatskoj, kaže Goran Pekez, iz Japan tobaka. U Srbiji jedino nedostaju sudski procesi, pošto još niko nije osuđen za šverc rezanog duvana. Pekez je podsetio da zemlje regiona imaju akcizne kalendare i planove za postepeno usklađivanje sa politikom EU, ali da je primetno da veće povećanje cena cigareta, odnosno njihovo povećanje iznad priuštivosti kupaca dovodi do povećanja ilegalne trgovine, te pozvao ministre finansija da pažljivo planiraju rast poreza i akciza na duvanske proizvode.