Plačljivi Jeremija

Skupljam grabuljom pokošenu travu u Vidovu i guram otkose po kamenjaru i retkom žbunju, a Bilja pali vatre oko naše avlije da otera zmije. To je trebalo da uradim za Svetog Jeremiju, ej tamo, četrnaestog maja, ali, šatro, imao sam preča posla. A zmije se namnožile, počele da silaze u gradove, pojavile se u Nišu, a čujem i u Beogradu. Tako je to kada Srbi više ne nose po poljima litije i, pritom, lupaju u šerpe i lonce, sve vičući: Jeremija u polje, bež'te zmije u more!

K. G. Jung, moj guru iz Švice, na pomen Svetog Jeremije, ima sasvim druge asocijacije: Znaš li da su Slobodan Jovanović i Jovan Skerlić, socijalističkog prvaka Svetozara Markovića nazivali Plačljivim Jeremijom! Po njima, Svetozar je preterivao u opisivanju lošeg stanja u Srbiji, posebno seljaštva i radništva. Dokazivao je, naime, da je Srbija u 1870. godini, dakle, četrdeset godina nakon turskog ropstva, postala najsiromašnija država u Evropi!

Oko Vidova se udimilo od zapaljene trave, kad, nina-nana, nina-nana! Stiže šumskim putem policijska marica! Sigurno je neko iz Mokre prijavio požar u planini? Ili policija, ulickana u novim uniformama, traži u Vidovu nekog od ratnih zločinaca? Ni Slovenija više nije sigurna ni za Nasera Orića, a ni za Haradinaja. Nego, jokac, brale, policija traži mene! I tutnuše mi rešenje, a u njemu piše da mi se lovačka puška trajno oduzima!

Na ovom mestu sam, svojevremeno, napisao da bi tadašnjeg ministra prosvete, zbog skandala oko male mature trebalo obesiti nasred Terazija. U belopalanačkoj policijskoj stanici puška mi je, privremeno oduzeta, a morao sam, po nalogu javnog tužilaštva, da dam i izjavu. Kao, šta sam mislio kada sam besio ministra i to nasred Terazija. Tužilaštvo, pak, nije našlo osnova za pokretanje krivičnog postupka, ali me onda eksministar privatno tužio. Sud je predložio da se pomirimo i sudski proces je tako i završen.
Ali, onda mi u Gročansku banu na vrata iz vračarskog MUP-a. Ćaskali smo, bogami, sat i po. Na osnovu tog ćaskanja, 20. novembra 2014. godine u vračarskoj policijskoj stanici je rešeno da mi se puška trajno oduzima, jer je to neophodno za zaštitu lične i imovinske sigurnosti drugih lica...

Koga, bre, to ugrožavam na Suvoj planini kada na puškomet od mene nema živog čoveka!? Ima samo vučjih čopora. Govedarima iz Kosmovca, od Đurđevdana do danas, već, zaklali pet teladi i jednu junicu. I, šta ako čopor krene i ka meni dok, recimo, sa Biljom berem šumske jagode? Mislite li, ministre Stefanoviću, da mogu goloruk sa vučjim čoporom? Zaboga, vratite mi pušku! A, evo, kunem se, Verbića neću besiti zbog ovogodišnje, takođe, skandalozne male mature. Gledaću samo svoja posla u Vidovu, trudiću se da izbegavam ljude, posebno ministre prosvete. Ako treba, ogradiću se žicom kao Viktor Orban!

Moja Crna me gleda sažaljivo: Kukumavčiš zbog jedne puške kao Plačljivi Jeremija! Samo još da počneš da tvrdiš, poput Svetozara Markovića, da je Srbija danas siromašnija nego 1870. godine. Nego, evo Treći svetski rat počinje, i možda će posle njega Srbiji da svane.