Državni ponavljači

Zazvučaće možda kao kakva bizarna bajka, ali je tako nekada davno, pre ravno 13 godina, postavljen je temelj jedinstvenog informacionog sistema u prosveti (JSIP), projekta koji je finansiran zajmom od Svetske banke, za koji je idejno rešenje uradio Elektrotehnički fakultet, a koji i dalje ne postoji. Za ovo vreme je neko završio i osnovnu i srednju školu, neko je mogao i laganim korakom dva fakulteta da privede kraju. Obrazovna politika Srbije je, s druge strane, iz godine u godinu ponavljala razred, čineći iste, bauljave greške, nesposobna da precizno odgovori i na najjednostavnija pitanja poput: koliko je u prosveti ljudi zaposleno, koliko državnih i privatnih škola uopšte postoji, pa i koliko se polaznika svake jeseni prvi put lati knjige.

Kao korak u dobrom smeru deluje lista tehnoloških viškova u prosveti koja se na sajtu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pojavila 15. avgusta, svega dve nedelje pred početak nove školske godine. Kraj avgusta ionako je vazda rezervisan za govorkanja o mogućem štrajku prosvetnih radnika, kojima je, čini se, ovo jedini preostali vid učinkovite pobune ipak su nakon poslednjeg isposlovali novi kolektivni ugovor i obećanje vlasti da će do kraja godine dobiti jednokratnu pomoć od oko 7.500 dinara, koja još nije pristigla, jer je, kako je i sam ministar Verbić priznao, na to zaboravio. Možda je zaboravio i da pominjanje tehnološkog viška uoči nove školske godine pomalo očekivano može da uznemiri prosvetne radnike?

U šali možemo da prokomentarišemo da Ministarstvo prosvete treba obavestiti o tome da školska godina počinje prvog septembra. U realnom vremenu, stvari se odvijaju sporo i kasni se s dostavljanjem podataka i njihovom obradom, ali prvi put svako ima uvid u liste. Doskoro nismo znali koliko nas je, mešetarilo se, krilo, podvaljivalo, a pošto je sada javnost uključena, nepravilnosti će svakako biti manje. Od lošeg se, međutim, nećemo izlečiti preko noći, kaže za NIN Jasna Janković iz Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije.

Kako smo videli na primeru JSIP, desi se da nam ni decenija ne bude dovoljna da sebi olakšamo život. Strahuju od toga i u prosveti, pa u Sindikatu obrazovanja Srbije tvrde da uopšte ne treba da čudi ako se prosvetni radnici u oktobru odluče na štrajk manjeg obima. Nije samo izostala jednokratna pomoć problem. S jedne je strane ministar Verbić, kako kažu, zaposlio savetnike bez životnog i radnog iskustva, s druge je Zakon o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru prosveti direktno stao na rep. Naime, ako muškarci moraju da sa 65 godina odu u penziju, a dame sa 60 i po godina (oko 70 odsto prosvetnih radnika je, inače, upravo lepšeg pola), i ako na njihovo mesto ne sme da dođe neko mlađi, nejasno je ko će naposletku ostati da se bavi klincima.

Ali, jednoglasje je postignuto oko toga da su javno dostupne liste tehnoloških viškova koje se stalno ažuriraju, mali, ali pozitivan korak. Utoliko više čudi što su direktori osnovnih i srednjih škola u Srbiji, ako je verovati listama slobodnih radnih mesta za nastavno i nenastavno osoblje, pobrojali u jednom trenutku nepojamnih 12.000 radnih mesta, dok su liste tehnoloških viškova sadržale nešto više od 5.000 zaposlenih (otpremnine su spremljene za oko 1.000 zaposlenih). Još jedan gorki apsurd ili 12.000 lepih želja?

Bilo bi lepo da je toliko slobodnih mesta. Problem je što do sada nismo znali koliko je učitelja, nastavnika i profesora primljeno na određeno. Reč je o petini od 100.000 zaposlenih u školstvu. Još petina nema punu normu, samim tim ni punu platu, koja u proseku iznosi 39.000 dinara i koje su, uzgred budi rečeno, već ispod republičkog nivoa. Dakle, oko 40.000 prosvetnih radnika svakodnevno je pod stresom zbog nesigurne sutrašnjice. Pridružuju im se, naravno, i svi ostali koji vide koliko se posao danas lako gubi. Ovako ispada da nas ima preko broja i da smo velike trošadžije, jasna je Jankovićeva.

Bajka s tužnim raspletom s početka dobila je apsurdne tonove, ali, naravno, nije se moglo bez tipičnih nušićevsko-palanačkih igrarija. Naime, u nedostatku jasnih pravila, direktori obrazovnih ustanova su ti koji kroje kadrovsku politiku. Ne treba napominjati da prijateljske, rođačke, pa i partijske veze neretko igraju presudnu ulogu u ovim kombinatorikama. Nažalost, opravdano je očekivati da, prema slobodnoj proceni, nepodobni kadrovi teže dođu do uhlebljenja, usled mladosti, starosti, izgleda, nepripadanja zborničkim klikama... Sada, kada se nakanilo kresati državne izdatke, i to baš na prosveti, mnogi se s razlogom plaše da u direktorovu kancelariju uopšte i uđu.

Čast izuzecima, ali direktori sebe doživljavaju kao male bogove. Moguće ih je nadgledati, ali isključivo neprestanom kontrolom, jakim sindikalcima, potkovanim, otresitim i poštenim ljudima. Tamo gde ih ima, problema nema. Učićemo i, nadam se, naučiti da svi kontrolišemo liste, a ne da kalkulišemo i ne zameramo se. Ako nemamo ista pravila za sve i uređen sistem, samo ćemo juriti sopstveni rep, i dalje ćemo imati trećinu funkcionalno nepismenih stanovnika, izvozićemo pamet i praviti se da je sve u redu, zaključuje naša sagovornica.

Jedna od briga koje muče ministra Verbića je i, kako je rekao, potreba za 3.600 radnih mesta na koja bi došli mladi nastavnici. Ovako udešena politika će, međutim, upravo najmlađe ostaviti bez posla reč je najčešće o stručnjacima koji nemaju punu normu, koji rade u nekoliko škola i kojima će uz otpremnine biti ponuđeno da izađu iz sistema. Logičnije bi bilo ovakav dogovor predložiti starijim kolegama pred penzijom, makar i imali punu normu, a budućnost dece ostaviti u rukama generacija koje mogu da stručno napreduju i osavremenjuju pristup časovima i predavanjima.

Na naročitom udaru naći će se i nastavnici građanskog vaspitanja, upozoravaju iz udruženja građana Građanske inicijative. Naime, kako se već nastavnicima koji nemaju punu normu, tj. dovoljan broj časova, dodeljuje da predaju građansko vaspitanje, nezavisno od njihovog obrazovanja i kvalifikacija, i kako normu sigurno neće ukrupniti na tom jednom predmetu, biće među prvima na spisku za otpuštanje. Otuda se čak petina zaposlenih koji su procenjeni kao tehnološki višak (oko njih 1.000) u osnovnim i srednjim školama najčešće bavi upravo predavanjem građanskog vaspitanja.

Dok ne rešimo nagomilane probleme i ne uparimo dostajuće i nedostajuće kadrove, ne možemo se baviti onim za šta se zalaže Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije stabilnim obrazovnim sistemom i kvalitetom nastave. Izdali smo sedam knjiga i poklanjamo ih svakom novom ministru prosvete i pitamo se da li nekome odgovara haotičnost, kaže Jankovićeva.
Jedino nelogičnije od toga da nesistematičnost nekome odgovara bilo bi reći da bi svi zapravo želeli prosvetni sistem koji radi kao sat, ali da, eto, i pored silne pameti, ne umemo takvog da ga ustrojimo.