Jan Veseli i Tolstoj debeli

„Naravno“, dodaje on, „problem je u tome što je prezime slovensko. Imamo istu dilemu kao kod Siniše Malija ili Siniše Malog. Kod Berluskonija ili Kerija takve dileme nema. Kako menjati prezime po padežima u ovom slučaju?“ Setio sam se davnih vremena kad je jedan od najboljih tenisera u svetu bio Čeh Jaroslav Drobni, pa su naši sportski izveštači govorili o „servisu Drobnija“, o gemu koji je „pripao Drobniju“, a jezikoslovci su se hvatali za glavu. Česi imaju još dosta takvih prezimena, kao Novotni, Černi, Hrozni, Železni, Tihi i sl. Sve su to po poreklu pridevi koji se u jednini muškog roda završavaju na -i, baš kao i u našem jeziku, pa se moraju menjati po pridevskoj promeni: Veselog, Veselom, Drobnog, Drobnom, Novotnog, Novotnom itd. Prenos utakmice nisam slušao, ali mi jedan ljubitelj košarke kaže da je izveštač ispravno menjao prezime Veseli. Za gradonačelnika Beograda u medijima se uglavnom ustalila promena Siniše Malog, Siniši Malom, i mislim da je to u redu. Tu spadaju, naravno, i prezimena na -ski (-ški, -čki, -cki), kakva postoje gotovo u svim slovenskim jezicima, najviše u poljskom i ruskom (Paderevski, Cibulski, Čajkovski, Dostojevski), pa i kod nas (Crnjanski, Paroški, Udovički, Mušicki). NJih svi menjamo kao prideve, ali se javljaju greške tipa „Crnjanskijev“ ili „Crnjanskov“. Od prideva se ne može praviti prisvojni pridev, pa je jedino ispravno „roman Crnjanskog“. U nabrajanjima to katkad zahteva genitiv i za prezimena koja imaju prisvojni pridev: „Andrićevi, Lalićevi i Ćosićevi romani“, ali „romani Andrića, Lalića, Ćosića i Crnjanskog“. Jedan deo ruskih prideva završava se u jednini na -oj, pa su pridevskog porekla i prezimena kao Tolstoj (stariji oblik prideva tolstij, „debeli“), Suhoj, Korčnoj, Poljevoj, Borovoj i slična. U ruskom i ona imaju pridevsku promenu, ali pošto kod nas takav pridevski završetak ne postoji, neizbežno je da ih menjamo kao imenice: Tolstoja, Tolstoju, Tolstojem.