Preispitivanje subverzije

Ideja da NIN-ova nagrada, koja je ove godine dodeljena 62. put za najbolji roman napisan na srpskom jeziku, dobije još jednu umetničku oblast u kojoj će nastaviti da postavlja standarde, biće realizovana ove godine na predstojećem 44. Festu, kada će prvi put ovo priznanje biti uručeno i za najbolji film. Naime, kako je Fest od prošle godine postao takmičarski i dodeljuje nagrade u Glavnom programu i u programu Srpski film, tako se program Granice kao treća takmičarska celina pokazao idealnim za priznanje kao što je NIN-ova nagrada, koja će se dodeljivati upravo u ovoj kategoriji. Selektor ovog programa Mladen Đorđević kaže da su se Granice, kao program filmova koji pomeraju estetske ili tematske ili žanrovske kodekse u umetnosti filma danas, pokazale idealnim upravo za priznanje našeg lista. Shodno tome, u saradnji Festa i nedeljnika NIN, oformljen je i prvi žiri, u sastavu Slobodan Šijan, filmski reditelj (kao predsednik), Marko NJegić, filmski kritičar Slobodne Dalmacije (Hrvatska) i Dragan Jovićević, urednik kulture u NIN-u, koji će u ovoj kategoriji proglasiti najbolje filmsko ostvarenje.

Uvođenjem NIN-ove nagrade za najbolji film, upravo u ovoj kategoriji na Festu, značajno je i kako bi bio podignut ugled samog programa, koji bi tako postao još privlačniji za gledaoce, ali i zbog toga da bi se publika usmerila ka malo drugačijim filmovima. Program Granice ima veze i sa mojim filmofilskim iskustvom, ali i sa iskustvom rada na filmovima kao što su Made in Serbia ili Život i smrt porno-bande, veli autor tih filmova Mladen Đorđević. Uvođenjem NIN-ove nagrade stvaramo jedan prijateljski odnos publike prema subverzivnom i kontroverznom filmu, jer je naša sredina još uvek rezervisana upravo prema toj vrsti filma. Smatrali smo da mora da se neguje kultura provokacije, jer publika ne sme da bude pasivna, već u konstantnom preispitivanju sebe samih i sveta oko sebe.

Upravo takva ideja priziva u sećanje zlatno doba Festa, kada je Festival zaista bio prozor u svet. Početkom sedamdesetih godina, Dušan Makavejev je uređivao vrlo sličan program koji se bavio filmovima koji su kontroverzni u političkom, estetskom, seksualnom smislu. Prošle godine, uvođenjem Granica kao takmičarskog programa, želeo sam da proverim šta je kontroverzno danas u svetu, kada se granice stalno menjaju i kada ta kontroverza i provokativnost postaju opšte i sve manje interesantno mesto. Danas živimo u svetu konstantnog rušenja tabua. A rušenje tabua počinje da služi vladajućim strukturama zapravo kao anestezija, kako bi manipulisali narodima, odvratili ih od suštinskih pitanja. Tako da, zapravo, kontroverza danas i kontroverza sedamdesetih godina nisu nimalo slične, i ja sam selektovanjem filmova pokušao da biram ona dela koji zapravo nisu na prvu loptu kontroverzna, kaže Đorđević.

A program čine nemački film Bunker, mračna, uvrnuta, duhovita priča o detinjstvu, odrastanju i obrazovanju, te poljski film Demon, obrada jevrejske legende o dibuku, potom francusko-belgijsko-španski film Evolucija, o grupi dečaka koji nakon jednog nesrećnog slučaja dovode u pitanje svoju egzistenciju i okruženje, američko-argentinski film H. u kome niz uznemirujućih događaja kulminira padom meteorita na grad, iz koga ljudi počinju da nestaju i jezive stvari isplivavaju Tu su i indijski film Ludo, etiopijsko-špansko-finski Mrvice, nemački Noćna mora, hrvatski Svinjari, japanski Tag i tajlandski Tužni čas.

I šta bi bili tabui današnjice kojima se bave filmovi ovogodišnjeg izdanja Granica? Đorđević tvrdi da se mnogo manje radi o rušenju seksualnih tabua, a više o estetskim i formalnim eksperimentima. Sem tog programa, Đorđević uređuje i Thrills and Kills, koji takođe donosi provokaciju, ali u pitanju su žanrovski orijentisana ostvarenja, dok je program Granice vezan za arthaus festivalske naslove. Međutim, i jedan i u drugi program povezuje zajednička ideja, a to je sukob iskonskog i savremenog svetskog poretka, za koji se može reći da je oboleo. Dakle, autori ovih filmova prizivaju to iskonsko, izvlače ga na površinu i sukobljavaju ga sa svetskim poretkom. To iskonsko nije obavezno prikazano kao čisto zlo, već često i kao lek koji pomaže obolelom poretku da dođe do svog kraja. Očigledno su autori ovih filmova inspirisani savremenom situacijom koja podrazumeva konstantne krize, zbog čega nam deluje da je čovečanstvo na ivici svetskog rata. Dakle, sukob racionalnog, vidljivog i podsvesnog provejava u filmovima iz oba programa.

Po svemu sudeći, navedeni filmovi s jedne strane preispituju i provokativnost samih autora, ali i ostavljaju publici da odluči u kojoj meri su oni zapravo provokativni. Lično, mislim da pravih provokativnih filmova zapravo i nema. Drugo je pitanje šta je prava slika stanja subverzivnog filma danas. Praveći oba programa pokušavao sam da to odgonetnem. Jer više kao da nema onih istinskih oštrih priča koje će na pravi način sagledati probleme savremenog Zapada i čovečanstva uopšte. A i kada ih ima, i oni polako ulaze u određene klišee, što govori o tome da su i savremeni autori sve manje u kontaktu sa svetom oko sebe. NJihova izolovanost i uljuljkanost u umetničkom svetu, proizvodi da nema više filmova koji duboko i oštro zadiru u stvarnost oko nas, kaže Đorđević i dodaje: Stvarnost uvek nudi povod za subverziju, ako dovoljno zaronimo u nju inspiriše provokaciju. Ali autori se ograničavaju. Jer novac za film ne daje se onim autorima koji su zaista subverzivni. NJima se ne dozvoljava ni dovoljna vidljivost na svetskom nivou. Mi smo danas toliko bombardovani informacijama sa svih strana i trivijalnost dostiže svoj vrhunac, što utiče na to da u zapećku ostaju prave političke, socijalne i seksualne teme, a da se autori bave subverzijom samo površinski. Recimo, uopšte ne postoji dovoljno filmova koji se bave odnosom bogatih i siromašnih u savremenom svetu. A evropska civilizacija proživljava ozbiljne turbulencije danas, kojima se autori jednostavno ne bave.

Naravno, jedan od razloga za to jeste i ogroman uticaj državnih fondova na odluke koji će se filmovi snimati, što automatski isključuje suštinski subverzivna ostvarenja, jer državne institucije neće podržati ona ostvarenja koja su usmerena protiv njih. Ali to nije problem samo u svetu. Problem koji se filmovi snimaju i kako iznedriti subverzivna, kritički oštra dela nameće se i kada je srpski film u pitanju. Primećujemo da u programu Granice nema nijednog naslova ovdašnje produkcije. Đorđević to pravda time što su u programu Mikrovejv selektovana domaća ostvarenja koja takođe nose provokativnost na neki način, ali usput se slaže da se u Srbiji veoma, veoma retko snimaju pravi subverzivni, provokativni filmovi.

Mislim da se autori u savremenom srpskom filmu nedovoljno bave stvarnošću. Oni žive izolovano u jednoj beogradskoj stvarnosti, koja je veštačka. Smatram da bi morali da malo kroče van Beograda i vide kako živi Srbija. Sem tematskih, Đorđević vidi i kao veliki problem taj što se dve godine nije raspisivao konkurs za finansiranje dugometražnih igranih filmova. U tom smislu vrlo je važan dolazak Bobana Jevtića na čelo Filmskog centra Srbije. On je već dosad na razne načine pokazao da filmska scena može da se kreće u pravom smeru i da će finansiranje igranih filmova biti redovnije i sa značajno više novca, kaže Đorđević.

Ali dotad, čeka nas program Granice. I prva NIN-ova nagrada za najbolji film. Od prošle godine, Fest se dolaskom Mladena Đorđevića i Jugoslava Pantelića pokrenuo i od jedne umorne manifestacije ozbiljno se zaokrenuo ka svetski konkurentnom festivalu. Ono što je ključno jesu takmičarske selekcije, opravdava svoj koncept Đorđević. Nijedan festival ne može više da ima samo revijalni koncept. Sada se Fest doživljava i kao konkurencija i kao ozbiljan festival upravo zbog uvođenja takmičarskih selekcija kao i industrijskog dela, koji uključuje prisustvo profesionalaca iz regiona i sveta. Bez promena, Fest ne bi imao šanse da krene u tom smeru, za koji smatramo da jedino ima smisla. Pravila velikih festivala moraju da se prihvate ako se ulazi u arenu takmičenja sa ostalima. A takmičenje zapravo nije toliko loše. Mislim zapravo da je dobro, jer stimuliše i nas da dižemo lestvicu i stalno unapređujemo festival, zaključuje Đorđević. I pomera Granice, dodali bismo mi. Jer upravo granice su danas i goruće pitanje nacionalnih i drugih identiteta.