Rentiranje političkih očeva: Vučić, Šešelj i Nikolić ponovo zajedno u kampanji

Kaskadno padanje opština iz ruku radikala u ruke naprednjaka, nakon pobede te novoformirane stranke na izborima u opštinama Zemun i Voždovac 2009, slutilo je da bi vrlo brzo ono što ostane od matične stranke moglo da zavisi od milosti SNS. Ali nije mnogo vode proteklo Beogradom a dogodilo se i obrnuto.

Malo nakon što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio da će u kampanji stati na stranu stranke koju je donedavno predvodio, jer bi u suprotnom to bio „zločin prema Srbiji“ i istom prilikom da će se u nju uključiti i njegov prethodnik Tomislav Nikolić, matična stranka obojice objavila je da će na lokalnim izborima, ne i na parlamentarnim i pokrajinskim, 17. decembra, biti u koaliciji sa Srpskom naprednom strankom. Vladajuća partija prva je prikupila potpise, ponovo se hvaleći rekordima u tom poslu, i predala izbornu listu za parlamentarne - „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane“ i beogradske - „Aleksandar Vučić - Beograd ne sme da stane“.

Na listi su, kao i do sada, predstavnici stranaka Rasima Ljajića, Milana Krkobabića i Nenada Popovića, sa tek blagim i ne sasvim neočekivanim dodatkom Zdrave Srbije Milana Stamatovića. Listu za republički parlament predvodi Miloš Vučević, sledi Ana Brnabić, a za njom istaknuti naprednjaci prošarani uobičajenim osveženjima umetnika, lekara i sportista (Dejan Tomašević je deseti, a Željko Rebrača 20. na listi), a listu za odbornike skupštine glavnog grada predvodi Aleksandar Šapić.

Kakvu korist SNS ima od povratka u zajedništvo sa političkim ocima?

Prigovore o nezakonitom „pozajmljivanju“ imena predsednika koji je po Ustavu dužan da odražava jedinstvo svih građana, Republička izborna komisija je na nezadovoljstvo opozicionih predstavnika u njoj, odlučila da odbije i tu je stavljena tačka na legalni osnov ovog postupka, ali ne i na jednu od tema predizborne kampanje. Na osporavanje Vučićevog učešća u kampanji već stižu naznake odgovora u nazivu liste, ali i u izjavama čelnika - izbor je sudbinski: propast ili put napred, a predsedniku Srbije, jasno je, dužnost je i da ne bira propast. Šta nam lista SNS govori o načinu na koji će se voditi predizborna kampanja, čiji će tempo i teme u velikoj meri diktirati najveća stranka? Kakvu korist SNS ima od povratka u zajedništvo sa političkim ocima, ako ona nije prosta matematička? Prema rezultatima prethodnih izbora za Beograd, početkom 2022, radikali ne bi prešli cenzus ni u jednoj opštini.

„Logično je da se, u areni političke borbe kakva je danas, ne rasipaju glasovi. SRS nosi mali broj glasova, ali oni bi u suprotnom ostali ispod cenzusa“, kaže za NIN Dejan Bursać, naučni saradnik Instituta za filozofiju i društvenu teoriju. „Udruživanje sa radikalima je funkcionalno za kampanju, jer se svi bave tom odlukom danima, a ona ne može da odbije birače naprednjaka. Može se reći da je to bacanje prašine u oči, a Aleksandar Vučić voli da diktira teme u kampanji. Vidim to i kao nametanje negativnog tematskog okvira umesto KiM i poskupljenja, na primer.“

Bojan Klačar, izvršni direktor CeSID-a, kaže da je dogovor napravljen zbog Beograda, a ne zbog ostalih preko 60 lokalnih izbora. „Za SNS u tom dogovoru vidim reputacijske rizike, jer ako govorimo o hiljadama birača radikala u Beogradu, pa i onih koji su indirektno bliski SRS, a SNS teži da ih zadrži da ne završe kod desnice, rizik je da neki i odu zbog toga, jer je struktura birača naprednjaka bitno drugačija od nekadašnje strukture radikala. Ni onih 80 posto članova koji su napustili radikale i pristupili SNS ne gledaju isto na politiku te stranke, a kamoli ogroman broj onih koji su im se pridružili iz DS i G17 plus.“

Za razliku od rejtinga u prestonici, SRS ima četiri (od 150) poslanika u vojvođanskom parlamentu, ali to nije nivo na kome će se naprednjaci i radikali spajati. I jedni i drugi tvrde da bi to bilo nelogično, jer je SNS stranka koja se zalaže za „evropski put jednako kao i za tradicionalno dobre odnose sa Rusijom i Kinom“ (Vučić), a SRS se s prvim ne slaže, no to se pitanje ne nameće u kritici ovog novog saveza koliko pitanje Šešeljeve presude pred međunarodnim krivičnim sudom u Hagu. Klačar smatra da bi reputacioni rizik za SNS u slučaju povezivanja na višem nivou bio ogroman, i pred stranim faktorima, bez obzira na to što je odnos javnosti prema radu Haškog tribunala negativan.

Šešelj, Nikolić i Stamatović pomeraju klatno liste udesno

Sva tri gostujuća politička činioca - Vojislav Šešelj, Nikolić i Stamatović, pod okriljem naprednjaka, međutim, pomeraju klatno ove liste udesno, što nije neočekivano s obzirom da nemali deo ove stranke već čine predstavnici bivše vlasti, nekadašnji prvaci lista koje su u nazivu imale pridev evropski. Ne samo otud zaključak je da će SNS i na predstojećim izborima težiti podršci širokog spektra i najvećeg broja društvenih grupa.

Bursać objašnjava da uključivanje prvog funkcionera Čajetine SNS-u nosi poverenje koje Stamatović uživa u delovima zapadnog regiona. „Vladajuće stranke, a naročito one koje su na vlasti dugo poput SNS, imaju šta da ponude manjima koji im precizno donose glasove određenih manjih grupa, recimo demografskih, regionalnih, starosnih.“

Klačar kaže da je konceptualno lista SNS ista kao i sve ove godine od 2012, jer je pre svega „keč ol“, teži da odražava celokupnu populaciju, vodi računa o hijerarhiji, o tome ko ima kakav imidž. „SNS je prozapadna stranka, desnog centra, konzervativna, ali poručuje da ne zatvara vrata za Šešelja i Stamatovića. Uključivanje Nikolića i Stamatovića ima svoje ciljeve. Jedan je da kako-tako zadovolji obećanje da će njihova lista da ujedini Srbiju, što nisu uspeli da urade kroz najavljeni pokret. Zdrava Srbija je potpuno nov akter na listi SNS, što je važno, jer ako nemaju novog aktera ne može se reći da su prošli idealno. Njime SNS teži da postigne geografsko grupisanje, ali i uvođenje izrazitog proruskog imidža, što zajedno sa Nikolićem može da osnaži desno krilo dok su aktuelne socijalne i ekonomske teme i zaustavi odliv birača ka SPS i desnim strankama, koji počinje 20202. Mogućnost odliva ka centru i levici je niska, pa je ova odluka brana odlivu ka centru i desnici.“

Nije poznato do koje mere i na koji način će Nikolić biti angažovan u kampanji stranke koju je osnovao i da li će to činiti kao osnivač ili kao predsednik Nacionalnog saveta za koordinaciju saradnje sa Rusijom i Kinom, funkcije čijeg se postojanja javnost nedavno prisetila kada se Nikolić sastao sa novoimenovanim kineskim ambasadorom. Iako odavno nema ni formalnu funkciju u stranci, on može da posluži koheziji s vremena na vreme uzburkanih stranačkih struja i motivisanju aktivista umornih od konstantnih izbornih ciklusa, ako prenosi poruku da stranka ne zaboravlja svoje udarnike. Da li povratak bivšeg predsednika Srbije u kampanju i trenutno, međutim, opravdava ulogu u njoj?

„Rekao bih na drugi način“, odgovara Bursać. „U istraživanjima i fokus grupama pokazuje se da Vučić nema značajan pad rejtinga, ali ima pad poverenja, nakon fijaska sa politikom prema KiM, rasta cena, događaja u ’Ribnikaru’ i okolini Mladenovca. Beležeći tu promenu kod birača, on želi da pošalje poruku da je sve pod kontrolom, pa na taj način pozajmljuje na legitimitetu Nikolića. Tomislav Nikolić bio je relativno pristojan predsednik, povukao se mirno i uživao je poverenje birača. Što se tiče unutrašnjih stranačkih pitanja, SNS se do sada čvrsto držao u kriznim situacijama, pa je za razliku od drugih stranaka, koje su krize cepale na dve ili više partija, iz kriza poput odlaska Nebojše Stefanovića i Zorane Mihajlović, izlazio relativno lako.“