Bitka za Beograd do poslednjeg birača: Šta pokazuje računica uoči glasanja - gde je Šapić, a gde Obradović

Kad se 17. decembra zatvore birališta, rezultate pokrajinskih i republičkih izbora pokriće uzbuđenje koje se očekuje u brojanju glasova za Beograd. Da će biti napetije nego prošle godine kada je pitanje nekoliko stotina birača bilo da li će lista čiji je kandidat bio Duško Vujošević preći cenzus i kada je, uostalom, bilo neophodno da dva opoziciona odbornika pređu na drugu stranu da bi stranke vlasti imale većinu ili barem jednako napeto govore sva poznata istraživanja javnog mnjenja do sada. I poneka kladionica. Prognozira se između 36 i 39 posto podrške za listu koja kandiduje Aleksandra Šapića, i 33 do 34 za listu čiji je kandidat za gradonačelnika Vladimir Obradović.

Na četrnaest predizbornih lista našla su se, u poslednji čas, i imena neočekivanih veterana poput Čedomira Jovanovića, a članovi Gradske izborne komisije telefonom pozivaju građane da se uvere u verodostojnost njihovih potpisa.

Taj sasvim neobičan trend pokrenuli su predstavnici liste „Srbija protiv nasilja“, koji su navodno na osam izbornih lista pronašli falsifikovane potpise građana. Neki od potpisnika su javnosti poznate ličnosti koje su javno i demantovale da su svoj potpis dale tim listama. Кrivotvoreni potpisi, ukupno 24, završili su kao prigovori ili žalbe sudu, koji je do sada odlučio da to neće uticati na izborni postupak barem kada su u pitanju liste „Ćale, ovo je za tebe“; „Miša Vacić - Кad se vojska na Кosovo vrati“ i „Srbija na Zapadu“.

Osporavanje izbornog postupka pre dana izbora više je nego očekivana strategija u okolnostima tesnog rezultata, ali je novost to da se optužbe za podmetanja i krivotvorenja ne vode na relaciji vlast i opozicija nego između opozicionih lista, a ponajviše između liste „Dobro jutro, Beograde“ Saše Radulovića i Borisa Tadića i predstavnika liste „Srbija protiv nasilja“.

Kakva će biti razlika između prve dve liste 

Prema do sada poznatim prognozama, naime, lista Srpske napredne stranke „Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane“ u prednosti je za svega nekoliko procenata, ne više od pet, u odnosu na prvu predizbornu listu. To ne samo da remeti dosadašnju računicu u kojoj je bilo neophodno, ali i nemoguće zamisliti sve opozicione liste da se ujedine protiv dve stranke vlasti, nego i postizborni konto koji se dobija raspodelom glasova rasutih ispod cenzusa.

Jer prema Dontovom sistemu raspodele glasova, po principu najvećeg količnika, koji najpreciznije od svih poznatih metoda raspodeljuje glasove na mandate, ali blago favorizuje pobedničke stranke, to favorizovanje je veće što je veća razlika između pobednika i ostalih. U ovom trenutku, međutim, Dontov sistem bi raspodelom glasova koji su ostali ispod cenzusa jednako nagradio prve dve liste između kojih će razlika, po svemu sudeći, biti mala. No ispod cenzusa se vodi bitka odsudnija od one u Gradskoj izbornoj komisiji.

Ni prema jednoj anketi stranke vlasti nemaju samostalno većinu, ali nisu je imale ni prošli put. Jedan odbornik POKS-a pojačao ju je nakon izbora prethodne godine, te je podrška za formiranje vlasti u glavnom gradu obezbeđena sa ukupno 57 odbornika. Takav scenario bi i sada lako bio moguć da i mogućnost saradnje opozicionih stranaka nije izvesnija nego pre godinu dana. Čak i lista „Milica Đurđević Stamenkovski - Boško Obradović - Nacionalno okupljanje - državotvorna snaga“, naime, ne deklariše se više da neće sarađivati sa strankama opozicije ukoliko osvoje veći broj glasova od naprednjaka.

Zauzvrat, predstavnici „Srbija protiv nasilja“ su u Кosovskoj Mitrovici kazali da neće podržati francusko-nemački plan. Dilema po pitanju odnosa prema Кosovu i Metohiji, Republici Srpskoj i sankcijama Rusiji, okončana je jednim – ništa ne odbacujem unapred - predsednice Zavetnika. Zato je moguće razmatrati sve scenarije.

Osim pomenutih, na spisku od 14 lista su i Socijalistička partija Srbije, čiji je kandidat za gradonačelnika Toma Fila, koalicija NADA Novog DSS i POКS, Ruska stranka, Narodna stranka, Кoalicija Dosta je bilo, Otete bebe i SDS Borisa Tadića, Stranka pravde i pomirenja Usame Zukorlića i potencijalno najveće iznenađenje izbora „Mi, glas iz naroda Aleksandar Jerković“ koju predvodi Branimir Nestorović.

Na prethodnim izborima glasalo je oko 926.000 građana, što je obezbedilo visoku izlaznost od oko 58 posto, od čega je više od sedam i po procenata ili 70.000 bilo rasutih glasova. Dve sadašnje liste bile su odvojene, Srbija protiv nasilja na Ujedinjene i Moramo i koalicija Dveri i Zavetnika. Obema istraživanja ovoga puta daju čistu sinergiju već dobijenih glasova - Srbiji protiv nasilja oko 34, a Dverima i Zavetnicima ne više od sedam.

TANJUG / SNS

Manje od 15.000 glasova Srpske radikalne stranke potencijalno je ubačeno u listu SNS koju predvodi Aleksandar Šapić, ali ako pretpostavimo da radikale u većoj meri ne odbija ideja o zajedničkoj listi, to znači da je pad SNS u Beogradu taman onoliki koliko će glasovi radikala da im donesu. Na prethodnim izborima, naime, SNS je osvojio nešto više od 348.000 glasova, što je u tom trenutku u procentima iznosilo 38,02, a u mandatima skoro polovinu od 48. Sa osam mandata socijalista broj je bio taman dovoljan za većinu od 56 od ukupno 110 gradskih odbornika. Ispod cenzusa ostalo je pet lista što je broj više nego izvestan i ovoga puta, skoro kao i da je maksimum mandata za naprednjake manji od broja koji su dobili u prethodnoj skupštinskoj raspodeli.

Pod pretpostavkom da mala pomeranja poslednjih dana u navodnom padu rejtinga Zavetnika i Dveri i rastu Nestorovićeve liste ne utiču na finalni skor u kome, na primer, sedam lista ponovo prelazi cenzus, sa približno istom izlaznošću i približno istim brojem rasutih glasova (iako su na ovim izborima prijavljene dve liste više) lista Srpske napredne stranke bi mogla da osvoji 44 mandata, Srbija protiv nasilja 39, socijalisti osam, jedna od dve „patriotske“ opcije sedam, druga šest i konačno dve od tri liste - Vuka Jeremića, Branimira Nestorovića ili Srđana Radulovića i Borisa Tadića po tri mandata.

Ukoliko cenzus pređe jedna, a ne dve od ove tri liste, naprednjaci bi uzeli 46 odborničkih mandata, Srbija protiv nasilja 40, socijalisti osam, a Dveri i NADA po sedam, ili ona lista koja iz korpusa poslednje dve osvoji dva do tri procenta više od glasova neophodnih cenzusom i poslednja plasirana dobija tri mandata. Prelazak sve tri liste preko ivice cenzusa u finalnoj raspodeli smanjuje broj mandata dve najveće liste za jedan, ali povećava manevarski prostor za pregovore o postizbornoj koaliciji. Strankama vlasti, ma koliko se i među njima ovoga trenutka vodila javna borba optužbama, na primer, u svakoj od opcija, ukoliko SNS ne osvoji više od 38 posto, a SPS ne više od sedam procenata, nedostajaće između tri i pet mandata za formiranje skupštinske većine.

Кonačno, ako cenzus ne pređe nijedna lista koja u ovom momentu gravitira oko tri procenta podrške skor se pomera na račun dve najveće za po jedan mandat, pa SNS dobija 47, a Srbija protiv nasilja 41. Najvećoj opozicionoj listi kojoj se prognozira rezultat od oko 34 procenta glasova u tom bi slučaju za skupštinsku većinu bila neophodna koalicija i sa obe slabije plasirane opozicione liste koje bi prešle cenzus. I sa Nadom Miloša Jovanovića i sa koalicijom Dveri i Zavetnici, na primer i dodatno najmanje jedan preletač iz trenutne vlasti u potencijalnu buduću u prestonici. Scenario nije vratoloman, međutim, samo za opozicione stranke nego i za stranke vlasti koje većinu imaju samo u ovim okolnostima i to komotnu tek za glas jednog odbornika.

Dve okolnosti mogu menjati opcije za manevar

Čiji je pregovarački koalicioni kapacitet veći jednako je teško proceniti koliko i raspodeliti mandate kad jedan odlučuje, ali iz opozicionog tima se šalju poruke o sigurnoj pobedi dok i jedni i drugi pozivaju na glasanje do poslednjeg. Kao sudnji dan ovaj redak decembarski u kome se glasa, zapravo treći izborni u poslednjih skoro trideset godina, neće biti uobičajeno karakterističan i zavisiti od vremenskih prilika i pretprazničnog raspoloženja.

Birači najveće opozicione liste motivisani su mogućnošću pobede koju im obećavaju iz stranaka koje čine tu listu (Stranka slobode i pravde, Zeleno-levi front i Narodni pokret Srbije) iako se one za sada u istraživanjima pojavljuju u prostom zbiru rezultata na izborima 2022. kada je lista Ujedinjeni za pobedu Beograda osvojila 21,34 posto glasova, a lista Moramo - Ne davimo Beograd 10,81 procenata. Motivisanost glasača stranaka vlasti ne raste i čini se da se glavna bitka ovog trenutka vodi za glasove unutar korpusa birača socijalista i naprednjaka.

Još uvek je, tvrde i iz stranaka vlasti i iz stranaka opozicije, veliki broj neopredeljenih, a istraživači tvrde i onih koji ne žele javno da se izjasne. Te dve okolnosti mogu do poslednjeg momenta menjati opcije za manevar, ali vrlo verovatno ne i plasman prve dve opcije.

TANJUG / Rade Prelić

Šanse glavnog opozicionog takmaca ovoga puta nisu samo rezultatski velike nego i koaliciono moguće, za razliku od prethodnog kada su i najozbiljniji među istraživačima tvrdili da će opozicija formirati vlast u glavnom gradu iako je dogovor među strankama opozicije bio nezamisliv. Zato je njihova kampanja fokusirana na glavni grad dok se čini da diljem Srbije umesto te liste kampanju vodi grupa okupljena oko Proglasa.

Stranke vlasti usredsređene su na diskreditaciju opozicionih odborničkih kandidata u čemu im naročito olakšavaju visoko kotirani poput Đorđa Miketića. Nakon što je snimak eufemistički rečeno nedoličnog ponašanja ovog donedavnog poslanika Zeleno-levog fronta procurio u javnost, on se povukao iz kampanje, ali ne i sa liste odbornika verovatno procenivši da njegovo ime, iako na poziciji koja gotovo izvesno za odborničko mesto, a potencijalno i neku uticajniju funkciju u gradu, ne remeti u većoj meri birače liste Srbija protiv nasilja da je zaokruže.  

Vlast ulaže napor da najavi što je više moguće projekata i da ne postoje oni koji su od izuzetnog značaja za nju, poput Ekspoa 2027, bilo bi naivno isključiti mogućnost dobrovoljnog prepuštanja prestonice opoziciji po uzoru na neke od jednako čvrstih ruku u Evropi kao što su Viktor Orban i Redžep Tajip Erdogan, koji su talas opozicionog raspoloženja uspeli da ventiliraju kroz vlast u velikim gradovima i tako praktično produže sopstveni politički život. Jedina efikasnija infuzija bila bi saradnja opozicije sa SNS-om u gradu, od koje bi se ma koja od opozicionih lista oporavljala duže nego Dragan Đilas od susreta sa Aleksandrom Vučićem nakon poslednjih izbora.