Klemen Grošelj za NIN: Vlast sa preletačima nije dobra

„Legitimnost vlasti posle ovakvih izbora prvenstveno je pitanje za građane Srbije. Srbija je suverena i u skladu sa svojim zakonima može da radi, uslovno rečeno, šta želi. Međutim, u međunarodnim odnosima i procesu približavanja EU, to je veliki teret, a ostaje i pitanje kapaciteta, kada pregovarate, da li će ono što je dogovoreno biti i sprovedeno.”

Razgovaramo sa šefom posmatračke misije Evropskog parlamenta na poslednjim izborima u Srbiji, poslanikom Klemenom Grošeljem i pitamo kako vidi komentare srpskih političara, pa i premijerke Ane Brnabić, da su argumenti iz Rezolucije na nivou “radio Mileve”:

“Najveća ironija ovakve komunikacije prema međunarodnim posmatračima i Rezoluciji je u tome da ti političari na taj način više kažu o sebi, o svom viđenju i razumevanju demokratije, nego o onome koga pokušavaju da diskredituju. Takva komunikacija ne doprinosi nikome. Ali u redu, to je realnost u kojoj smo i nije to slučaj samo Srbije. Ipak, dosta je nezgodno da neka zemlja i njena vlast upotrebljavaju ovakvu retoriku, a da istovremeno nas pokušavaju da uvere da je cilj takve vlasti da Srbija bude u EU. To je kontradiktorno.

Ima li posledica za takvu komunikaciju?

Posledice uvek dođu i uvek pre ili kasnije sustignu one koji tako komuniciraju. Ali, znate, šta je ironija ovakve komunikacije? Oni moraju da shvate da to što izgovaraju čitaju razni, da se to čita u međunarodnoj zajednici, da to gleda međunarodna medijska scena... Svi koji to slušaju dolaze do vlastitih zaključaka, koji nisu baš onakvi kakve očekuju oni koji su ih izgovorili. Ako je cilj bila diskreditacija međunarodnih posmatrača, učinak je suprotan.

Mogu li EK i Evropski savet da ignorišu Rezoluciju i zahtev o zamrzavanju sredstava Srbiji?

Najlogičniji put bi bio da srpske vlasti pristanu na nezavisnu istragu. Da se utvrde činjenice i na tom temelju grade sledeći koraci. To bi bilo idealan put. Ali ako Srbija to ne prihvati, što lično ne želim da se dogodi jer je štetno po celo društvo, ishod je delimično ili potpuno zamrzavanje sredstava. Unutar EU već funkcioniše ovaj mehanizam i primenjen je na Mađarskoj. Samo pitanje da li će i u kom trenutku EK odlučiti da takve iste kriterijume primeni i na zemlje kandidate.

Ko bi učestvovao u istrazi i da li bi rezultati mogli biti uvod u nove beogradske izbore?

Pre svega bitno je naglasiti, istraga ne bi bila politička. To je i u Rezoluciji jasno napisano, da će tim činiti eksperti. Oni treba da ustanove šta se događalo u izbornom procesu i daju preporuke kako da se to stanje promeni. Ukoliko srpske vlasti ne pristaju, mi nemamo čarobni štapić da bilo koga prisiljavamo. Na kraju to i ne želimo.

Kako vidite menjanje izborne volje uz pomoć takozvanih preletača, što je u Srbiji čest slučaj?

U Sloveniji se to dogodilo jednom i više nikad. Ukoliko neko radikalno promeni svoj politički smer, njega posle tih izbora politički više nema. Nestaje sa političke scene. To jeste praksa u Srbiji, Bosni... ali birači to moraju da sankcionišu. Nije dobro ni za jednu vlast da se gradi na prebezima, a pokazalo se i u Srbiji da takva vlast ima problem sa stabilnošću, odnosom sa građanima i legitimitetom. Ukoliko sada do toga dođe, ne samo što nije politički korektno već nije dobro ni za efikasnu vlast. Beograd zaslužuje vlast koja ima potporu u građanima. Glavni motiv u politici i vlasti treba da je dobrobit ljudi, a ne da vlast funkcioniše na nekim dnevnim političkim malverzacijama, menjanju partije...