Družba za družbu, rakete za podršku: Šta se krije iza reči Bajdena da Amerika ceni podršku koju Srbija pruža Ukrajini

Američki predsednik Džo Bajden u čestitki srpskom kolegi Vučiću povodom Dana državnosti naveo je da „SAD cene i podršku koju je Srbija pružila Ukrajini u odbrani njenog suvereniteta i teritorijalnog integriteta“. Ta rečenica izazvala je brojna pitanja čime je to Srbija podržala Ukrajinu, jer iako je glasala za rezolucije Generalne skupštine UN kojima se podržava suverenitet Ukrajine, jedina u Evropi nije uvela sankcije Rusiji zbog agresije.

Gotovo u istom danu kada je Bajdenova čestitka stigla na Andrićev venac, ruski mediji i Telegram kanali bliski Kremlju objavili su da je ukrajinska vojska granatirala ruski pogranični grad Belgorod raketama srpske proizvodnje „grad 2000“, dometa 40 kilometara, prikazujući navodne fotografije na kojima se vide te rakete sa natpisima srpskih proizvođača.

Ima li srpskog oružja i municije na ukrajinskom ratištu i ako ga ima, kako tamo stiže kada srpske vlasti uporno tvrde da ga ne prodaju zemljama u kojima bi to moglo da „ugrozi mir“? Sagovornici NIN-a slažu se da bi jedan od razloga zašto „SAD cene podršku Srbije Ukrajini“ mogla da bude i prećutna saglasnost za izvoz municije, ili bar žmurenje vlasti na oba oka kada je u pitanju takav izvoz.

Povodom navoda da je ruski grad Belgorod gađan srpskim raketama „grad 2000“, oglasile su se dve srpske kompanije koje ih proizvode, Edepro i Krušik.

„Edepro nikada nije prodavao rakete zemljama koje su u ratu, a posebno ne zemljama koje učestvuju u ratu Rusije i Ukrajine. Razumemo ozbiljnost takve situacije, budući da je Srbija učestvovala u ratovima u bližoj istoriji“, navodi se u saopštenju Edepra.
Kako se dodaje, Edepro te rakete prodaje isključivo „domaćim zakonitim entitetima uvedenim u privredni registar kao kompanije koje mogu da izvoze takve proizvode“.

„Kupci te rakete, kao vlasnici, prodaju ih dalje bez našeg znanja, uticaja i kontrole u skladu sa licencama za izvoz oružja koje izdaje Ministarstvo unutrašnje i spoljne trgovine Srbije. U skladu s tim, posle isporuke domaćim kupcima, više nismo u mogućnosti da saznamo ko je krajnji korisnik oružja“, navode iz Edepra.

I valjevski Krušik, koji takođe proizvodi ove rakete, saopštio je da ni na koji način nije povezan sa prodajom raketa korisniku iz Ukrajine.

Radić: Srbija izvozi oružje Ukrajini

U odnosu prema sukobu u Ukrajini nijedna od zemalja bivše Jugoslavije nije neutralna, svi su na ukrajinskoj strani, uključujući Srbiju, jer i ona isporučuje oružje toj državi, rekao je vojni analitičar Aleksandar Radić na nedavnom predstavljanju zbira analiza o ključnim etapama rata u Ukrajini kroz dinamiku naoružavanja, koje je priredila nevladina organizacija Balkanska bezbednosna mreža.

Radić za NIN kaže da je veoma osetljiva tema da li je srpska municija u upotrebi u ukrajinskoj vojsci.

„Sredstva ranije primećena u Ukrajini predstavljana su kao rezultat starijih poslova, reeksporta iz ugovora sa zemljama Zapada koji su realizovani pre 2022. godine. Ali, kad su se pojavila sredstva s datumima proizvodnje koja ukazuju da su izrađena 2022. i 2023, takvo obrazloženje više nije moglo da stoji. Ostalo je mršavo tumačenje kako postoji problem nedozvoljenog reeksporta“, kaže Radić za NIN.

Kako objašnjava, u slučaju da je bilo reeksporta, onda bi te kompanije i zemlje trebalo označiti kao potencijalno kompromitujuće, čime bi se smanjio prostor za izvoz oružja i municije iz Srbije, ali tako bi bilo u idealnom svetu, dodaje.

NIN / Oliver Bunić

„Ali, u realnosti, jasno je da se Beograd svrstao. Amerikanci su ukazali na to da cene poziciju srpskih vlasti. I kada zakopate ispod površine, pitanje je zašto. Zato što se svesno čini ono što Vašington ceni kao pozitivne poteze Srbije“, kaže Radić.

On dodaje i da je usledila ruska reakcija na izvoz srpskog oružja.

„Za razliku od dejstva 30. decembra, kada su našli ostatke raketa koje su mogli da pripišu srpskim fabrikama, 15. februara, kada su ponovo Ukrajinci dejstvovali po Belgorodu, po centru grada, ovaj put je objavljeno da su to srpske rakete“, kaže Radić.

On objašnjava da je to politički indikativno postupanje.

„Dakle, ne radi se o neformalnim izvorima, nego je to, recimo, objavljeno na jednom Telegram kanalu koji vode ljudi direktno angažovani u timovima za Ministarstvo odbrane Rusije. Njihov je stav da tu postoji mogućnost reeksporta, ali ukazali su na to da je sada zaista previše smelo verovati da se sa srpske strane ne shvata da će municija, ako je izvezete zapadnim kompanijama, na kraju doći do ukrajinske vojske“, navodi Radić i dodaje da je ruska pozicija da se za sada ne radikalizuje odnos sa Srbijom.

„Konkretna podrška Kijevu“

On smatra da „ako iz Vašingtona hvale poteze Srbije, onda bismo mogli da se usudimo da zaključimo iz toga da su prepoznati neki potezi koji su bili od koristi Americi“.

„A oni u ovom trenutku od svih zemalja traže jedno - podršku Ukrajini. Ta podrška nije deklarativno razumevanje za teritorijalni integritet, nego konkretna podrška“, navodi Radić i dodaje da je licemerno kritikovati izvoz oružja, pogotovo što su „potrebe sila mnogo veće, a od 24. februara 2022. godine poslovi s naoružanjem su u drastičnom rastu“.

Vojni analitičar Petar Bošković kaže za NIN da je Bajden svojim navodima u čestitki potvrdio konkretnu podršku Srbije Ukrajini, ali i druga važna pitanja za SAD.

„Nije tu samo pitanje da li je ta čestitka samo za naoružanje, da li je ta čestitka za naše ponašanje u spoljnoj politici. Pitanje je da li je ovo zahvalnost za jednu ili više stvari. Moj stav je da je za više. Od Banjske, za koju su svi znali, koja je ubrzala proceduru za Kosovo, preko izvoza naoružanja, opreme, Kosova i svega ostalog, Amerikanci rade i gledaju svoj interes. Kao što to rade i Rusi takođe. Ali ono što je bitno jeste da su načini potpuno identični, samo su strane u trgovini različite. Tu vrstu municije mi proizvodimo, to se zna, tu nema govora, a uostalom postoje snimci sa ukrajinskog ratišta. To je samo pitanje, ono što ja volim da kažem da se praviš francuska sobarica, da ne znaš ko je šta i kako“, kaže Bošković.

EPA / Roman Pilipey

On dodaje da se predsednik Vučić pravdao da mi ne izvozimo oružje Ukrajincima, već američkoj firmi.

„To je uslovno rečeno tačno. Ti moraš da imaš dozvolu za izvoz od strane pet ministarstava. Kada se sve to složi i kada naručuje američka firma, a reč je bila o municiji, o granatama kalibra 152 mm, što je sovjetski standard i koriste ga i Rusija i Ukrajina, onda se postavlja pitanje šta će Amerika raditi s tom municijom“, kaže Bošković. On tvrdi da, figurativno govoreći, ne može ništa da se uradi u Srbiji, a da to Vučić ne zna.

„Zna to i on, znaju i Rusi. Ruski vrapci znaju da se rakete za višecevne bacače, koje takođe koristi Ukrajina, izvoze u tu zemlju. Preko koga, kako, koji način, to je drugo pitanje. To se može povezati i s pitanjem kako je ruski ubica dronova ‘repelent’ došao u Beograd. Da li je došao preko Turske, da li je to Turska nama izvezla, primera radi, ili je to uradila Saudijska Arabija, ja te kombinacije ne znam, ali je sistem isti“, kaže Bošković.

I Radić misli da je doprema ruskog antidron sistema „repelent“ morala da dobije amin sa Zapada.

„Mi smo u okruženju članica NATO. Ne postoji vazdušni prostor kojim avion može da doleti a da ne prođe neku od članica NATO. Naravno da dopremanje ‘repelenta’ nije moglo da se realizuje i da se on javno pokaže kao neki vešti dokaz srpskog snalaženja. Ne, reč je o potezu koji je odobren od strane relevantnih sila na Zapadu“, tvrdi Radić.

Dokumenta Pentagona - Rojters: Saglasnost Srbije za slanje oružja Kijevu

Britanski Rojters je prošle godine objavio, pozivajući se na poverljivi dokument Pentagona čija autentičnost nije potvrđena, da je Srbija, iako jedina u Evropi nije uvela sankcije Rusiji, dala saglasnost za slanje njenog oružja Kijevu. Ambasade SAD i Ukrajine saopštile su posle tog teksta Rojtersa da nemaju saznanja kako Srbija prodaje ili isporučuje oružje Kijevu.

Ministar odbrane Miloš Vučević nazvao je tada te informacije lažima, te rekao da je „cilj takvih tvrdnji da se Srbija destabilizuje i uvuče u sukob koji ne želi“, dodajući da „Srbija nije, niti će prodavati oružje ni ukrajinskoj ni ruskoj strani, niti zemljama u okruženju tog konflikta“. On je objasnio i da „nije pitanje za Srbiju kupuju li privatne kompanije na trećim tržištima oružje i zatim ga prodaju kompanijama u drugim državama, to je međunarodna trgovina“.

Vučić: Ne prodajemo, ali nisam lud...

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nekoliko puta je izjavio da Srbija ne prodaje oružje ni Ukrajini ni Rusiji. Vučić je sredinom prošle godine rekao i da je svestan izveštaja Stejt departmenta da municija iz Srbije završava u Ukrajini.

„Da li je moguće da se to dešava? Nemam sumnje da je moguće. Šta je alternativa za nas, da ne proizvodimo, da ne prodajemo oružje uopšte. Ali, nisam lud, svestan sam da neko oružje može da završi u Ukrajini“, rekao je Vučić za Fajnenšel tajms.

Zatim je samo nekoliko dana kasnije rekao da „nijedan komad“ oružja iz Srbije ne može direktno da se nađe na ratištu u Ukrajini, ni na jednoj strani.

„Mi nijednoj od njih ne prodajemo oružje i oruđe. Srbija prodaje municiju Češkoj, Španiji, Americi, Turskoj, Azerbejdžanu, ali ne može da zna gde će se municija pojaviti. To ne možete da birate“, kazao je Vučić.

Oružje ključni činilac političkog zaokreta

Marton Dunai, dopisnik Fajnenšel tajmsa iz jugoistočne Evrope, piše da je „kanal kojim je municija iz Srbije otišla na ukrajinski front ključni činilac političkog zaokreta“. Dunai kaže, pozivajući se na trojicu zapadnih diplomata u regionu, da su zbog toga „SAD, NATO i EU podržali Srbiju u nedavnom rasplamsavanju etničkih napetosti na Kosovu“.

Misli se na prošlogodišnje proteste Srba na severu Kosova povodom izbora gradonačelnika četiri opštine sa srpskom većinom.