Ana Brnabić i njenih šest potpredsednika: Ogoljavanje poznatog – parlamenta u Srbiji zapravo nema

Predsednik Narodne Skupštine u tehničkom mandatu, Vladimir Orlić, posle konsultacija u parlamentu na koji nisu došli predstavnici "Srbije protiv nasilja" i koalicije NADA, najavio je da će od šest mesta za potpredsednike te institucije, pet njih biti ispunjeno članovima vladajuće koalicije (dva SNS, po jedan SPS, SVM i SPP), a preostalo mesto će popunjavati jedan član (formalno) opozicione „Mi – Glas iz naroda“ koja je podeljena upravo oko pitanja podrške vlasti SNS i SPS u Beogradu.

Time je narušena dugogodišnja tradicija da velike poslaničke grupe imaju potpredsednička mesta u parlamentu, dok mesto predsednika pripada vladajućoj koaliciji. Tako će izbor nove predsednice Skupštine Ane Brnabić i šest potpredsednika samo još jednom potvrditi da je jaz između vlasti i opozicije posle spornih izbora skoro pa nepremostiv, a da je razumevanje demokratije i parlamentarizma gotovo nepostojeće. Iz opozicije poručuju da se radi o ogoljavanju onog što je već poznato – da parlamenta u Srbiji zapravo nema, već da je on u rukama jednog čoveka – Aleksandra Vučića.

Iako je na potpredsedničkom mestu formalno prisutan jedan predstavnik opozicije, uočljivo je da nema dve najveće opozicione grupacije, "Srbija protiv nasilja" koja ima 65 poslanika i koalicije NADA koja ima 13 poslanika, isto kao i "Mi-Glas iz naroda".

Rušenje parlamentarne tradicije koja je bar formalno pokazivala neku vrstu saradnje i političkog razuma među strankama u Srbiji posledica je kopanja dubokih rovova i zatezanja odnosa vlasti i opozicije, što je počelo znatno pre decembarskih izbora, smatraju sagovornici NIN-a.

„Mislim da je ovo posledica zategnutih odnosa vlasti i opozicije, ako gledamo još od decembarske kampanje, ali i mnogo pre toga su se ti odnosi zategli. Oni polako eskaliraju u institucijama. Vidimo da je opozicija već podnela prijave protiv lica za koje smatraju odgovornim za izborne neregularnosti 17. decembra. Videli smo sa druge strane da stranke optužuju opoziciju za napad na njihove aktiviste i da ispaljuju svoj standardni baraž preko svojih medija", kaže za NIN Dejan Bursać iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Nesaradnja vlasti sa opozicionim predstavnicima na domaćoj političkoj sceni nije novina. Zoran Lutovac, predsednik Demokratske stranke koji je u prethodnom sazivu bio potpredsednik Skupštine, kaže da je "režim već povredio tekovinu parlamentarizma, gde Skupština treba da bude centar političkih zbivanja".

Lutovac: Parlamenta nema, sve je u rukama Vučića

NIN / Milan Ilić Zoran Lutovac

„Ja sam bio u prošlom sazivu potpredsednik, nije igralo nikakvu ulogu. To je jedna vrsta zamagljenja, pred međunarodnom i domaćom javnosti. To je vrsta fingiranja demokratije, fingiranje postojanja parlamentarizma. Parlamenta u pravom smislu te reči nema. Parlament je instrument u rukama jednog čoveka, Aleksandra Vučića. Umesto da bude centar političkih zbivanja, centralna institucija demokratije, on je u rukama jednog čoveka“, kaže Lutovac.

Stav opozicije je da im je nevažno da li će se dugogodišnja parlamentarna praksa ispoštovati. Kako je za NIN rekao Borko Stefanović i SPN, "apsolutno je nebitno ko će imati koju poziciju u Narodnoj Skupštini", pošto oni ne priznaju izbore zbog nepravilnosti, pa samim time ni saziv novog parlamenta. Njihov argument je da moraju da se ispoštuju preporuke OEBS-a i ODIHR-a i da se održe fer i pošteni izbori.

Lutovac dodaje da je "apsolutno nebitno šta Orlić radi na osnovu rezultata pokradenih izbora"

" Mi osporavamo da su izborni rezultati legitimni, da su sami izbori bili regularni. Prema tome, kako oni biraju predsednika i potpredsednika, to za nas apsolutno nije važno. Govorim u ime stranke. To što oni rade, biraju predsednika i potpredsednika, to je u stvari izbor na osnovu saziva koji je konstituisan, na osnovu pokradenih izbora. To ne uzimam kao bilo šta značajno, osim kao pokušaj da to što je urađeno, što je pokradeno da se finalizuje u bilo kom formalnom smislu“, kaže Lutovac.

I da je opozicija dobila mesta potpredsednika Skupštine, teško da bi imala neke koristi od toga, a sa druge strane, opozicioni predstavnici ni ne mogu da se prave da je zapravo sve u redu posle optužbi za izbornu krađu, kaže Đorđe Pavićević, poslanik Zeleno-levog fronta i profesor na Fakultetu političkih nauka. Iako takva situacija ne pogađa opoziciju previše, on ipak na nju gleda kao na pokušaj vlasti da "kazni" najjače opozicione stranke.

Kažnjavanje i saplitanje opozicije

"Mislim da je to neka vrsta demonstracija kažnjavanja opozicije što nije dolazila na konsultacije, mada je opozicija rekla da ne želi takve vrste funkcija. To je nešto što ne pogađa puno ni opoziciju, niti donosi puno onima koji su na tim potpredsedničkim mestima, jer onda kada predsednik Skupštine ne želi da sarađuje sa potpredsednicima, te funkcije ni ne znače puno. To je samo neka vrsta igra da se navuče opozicija da bude saradljivija u onome što vlast želi i hoće", kaže Pavićević.

NIN / Zoran Ilić Đorđe Pavićević

Parlamentarizam u Srbiji je urušen, a praksa izbora potpredsednika je samo običaj, smatra i dodaje da "nasilje" većine prema manjini u političkim institucijama postoji već dugo, a parlament se transformisao u službu za demonstraciju sile.

Stav opozicije je da ih povreda parlamentarne tradicije ne dotiče previše, već im je važnije da se sprovedu fer i pošteni izbori koji će biti u skladu sa preporukama OEBS-a i ODIHR-a. Međutim, ponovljeni izbori će biti samo u Beogradu, pa je možda zapravo veoma bitno kako će izgledati saziv parlamenta. Bursać za NIN kaže, da postoje stvari koje opozicija gubi ovim potezom, ali postoji potencijal da i dobije nešto.

"To je pitanje njihove strategije, sa jedne strane sigurno gube u vidljivosti u određivanju agende u Skupštini, mada je njihov domet u tome bio ograničen i ranije, kada su imali ove pozicije. Sa druge strane, može da dobije ako svojim glasačima to dobro predstavi - kao nesaradnju sa SNS-u, a sa druge strane kao jednu vrstu kršenja demokratske prakse od strane SNS-a", kaže Bursać.

On dodaje da takav potez vlasti može biti i saplitanje opozicije u jednoj od najvažnijih medijskih arena u kojoj mogu da iznesu svoj stav o problemima u državi – Narodnoj skupštini.

"To pokazuje da nam je parlament u problemu. Budući da je parlament jedno od arena gde opozicija može direktno da se obrati najvećem broju građana, zbog već poznate medijske sfere kod nas. Onda oni pokušavaju na svaki način da otežaju opoziciji. Mislim da u ovoj konkretnoj situaciji to treba posmatrati kao jednu vrstu strateškog šaha, oko ovih mogućih ustupaka oko izbora“, objašnjava Bursać.

Pokazivanje sile domaćoj javnosti

Taj strateški šah mogao bi da se ogleda i u naknadnom popuštanju vlasti i ustupanju nekog od potpredsedničkih mesta, pa ne bi, kako kaže Bursać, bilo preterano iznenađenje ako Vučić napravi neki takav ustupak, jer je svestan da se sve oči uperene u njega, kako iz Evropskog parlamenta, OEBS-a, tako i od zapadnih partnera.

Nešto slično se dogodilo i sa datumom novih beogradskih izbora. Naime, Vučić je prvobitno bio nepokolebljiv i nije hteo ni da čuje za stav opozicije o datumu novih izbora, već je tvrdio da oni moraju biti 28. aprila, dok je koalicija "Srbija protiv nasilja" tražila da budu što kasnije, kako bi se ispoštovale preporuke OEBS-a i ODIHR-a o izborima. SNS je, međutim, "popustio" i odlučio da se organizuju novi izbori u najkasnijem mogućem roku, 2. juna, navodno na Vučićev predlog, jer je on ipak "bio najbolji".

Bursać kaže da takva Vučićeva popuštanja prema opoziciji najčešće dolaze u strateškim momentima, uz pokazivanje sile domaćoj javnosti, dok se stranoj pokazuje spremnost na kooperativnost sa neistomišljenicima.

Lutovac, međutim, navodi da nije ni bitno da li opozicija ovakvom odlukom nešto gubi ili dobija, već je bitno ono što se desilo na izborima. U suprotnom bi dala legitimitet izbornoj krađi, dodaje on.

"Opozicija bi više izgubila da je pristala na to, ili na bilo šta što se dogovara sa vlašću, a bez spremnosti da se menja ono što se događalo na izborima. Opozicija uzima samo ono što su joj građani dali, nema nikakvih pregovora sa ovom vlašću, dok se ne reši pitanje slobodnih i poštenih izbora i to će biti prvi korak ka normalizaciji države Srbije“, kaže Lutovac.