Skok u nepoznato: Šta bi doneo ponovni izbor Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD

Da li Donald Tramp može ponovo biti izabran za predsednika Amerike, ključno je pitanje u svetu ove godine. Ako je verovati istraživanjima javnog mnjenja desetak meseci pre izbora bivši stanar Bele kuće ima velike šanse da pobedi aktuelnog predsednika Džoa Bajdena.

Scenario je isti kao pre četiri godine, ali je rezultat neizvesniji. Donald Tramp iz 2024. nije onaj koga su Sjedinjene Države imale za predsednika između 2016. i 2020. godine. Sadašnji Tramp ima radikalniji program i stoga ga demokrate predstavljaju kao rizik za demokratiju, pa čak i kao egzistencijalnu pretnju po zemlju.

Dakle, do predsedničkih izbora deli nas nešto manje od godinu dana. Mnogo toga za to vreme može da se desi, ali istraživanja javnog mnjenja ukazuju da je povratak Donalda Trampa na vlast moguća, čak i verovatna opcija. Zna se da se u SAD stvari mogu preokrenuti prilično brzo, međutim, brojne studije pokazuju da će Tramp najpre „eliminisati“ republikanske konkurente. Ista ispitivanja redovno pokazuju da će odneti pobedu i u duelu sa Džoom Bajdenom.

Šta se promenilo u Trampovom nastupu u odnosu na prvi mandat? On je svojim radikalizovanim nastupima uspeo da se pozicionira kao centralna figura u javnoj debati. Vešto proračunatim i ponovljenim provokacijama, Tramp sebe stavlja u središte svih rasprava. Otuda zbunjenost u demokratskom taboru, jer više ne znaju kako da napadnu Donalda Trampa.

Da vidimo prvo situaciju u republikanskim redovima, Donald Tramp se suočava sa mnogim protivkandidatima, od kojih su neki donedavno najavljivani kao potencijalni njegovi naslednici poput Rosa Desantisa. Guverner Floride krenuo je u kampanju kao predstavnik sledeće generacije republikanaca, imao veliku podršku u svom taboru, imao je i strategiju. Želeo je da nastavi sa trampizmom, ali bez Trampa - bez ekscesa i bez skandala. U međuvremenu, doživeo je potpuni krah, što je nedvosmisleno i potvrđeno u Ajovi u prvoj fazi primarnih izbora. Desantis se potom povukao iz trke i podržao Trampa. Kao najozbiljniji protivkandidat ostaje Niki Hejli, bivša ambasadorka Sjedinjenih Država u UN i to za mandata Donalda Trampa.

Šta to Tramp nudi Americi?

Bivša guvernerka Južne Karoline je izraziti konzervativac, čvrsta u stavovima, ali ima slabih tačaka. Pre svega, Tramp ju je imenovao za ambasadorku u UN. Potom, Hejlijevu predstavljaju kao omraženu pripadnicu vašingtonske elite, koju prosečni republikanski birači preziru. Zna se da je to narativna nit koja ima efekta u javnosti američke desnice.

U čitavoj ovoj igri kandidata najteže je objasniti neverovatan povratak popularnosti bivšeg predsednika. Čini se da su dva događaja ključna u tom preokretu.

Prvi je da se posle 6. januara 2021. i juriša na Kapitol, mislilo da je Tramp kompromitovan i da je definitivno prognan iz političkog života. Ali uporni borac je ipak uspeo da se vrati na scenu i povrati centralnu poziciju u Republikanskoj stranci.

Druga tačka „preloma“ desila se nakon izbora u novembru 2022, kada su demokrate zadržale kontrolu nad Senatom. Budući da je Tramp igrao važnu ulogu u tadašnjoj kampanji, republikanci su se intenzivno pitali da li ih bivši predsednik uvlači u krug večitih gubitnika... Uprkos tome Tramp je uspeo da se održi i ponovo postane vodeća figura partije, paradoksalno,zahvaljujući uzastopnim optužnicama i pravnim istragama koje su vlasti pokrenule protiv njega. U velikoj meri je uspeo da javnosti „prenese“ poruku da protiv njega postoji ogromna zavera, koju su skovale elite, uz saučesništvo medija i podsticaj Bajdena, koji je na taj način želeo da ga eliminiše iz političkog života. Trampovo insistiranje na ulozi žrtve dalo je rezultate i to ne samo među njegovim pristalicama već i šire... 

TANJUG / AP / Matt Rourke

Dalje, kada se govori o pristalicama čuvenog MAGA nazvanog po svom sloganu - Make America Great Again, nije reč o monolitnom bloku, među Trampovim pristalicama su građani različitih profila. Među njima je priličan broj nekvalifikovanih radnika, farmera, ali tu su i evangelisti, od kojih je veliki deo i dalje zahvalan bivšem predsedniku za ono što je učinio, poput priznanja Jerusalima kao glavnog grada Izraela. Tu su i Latinoamerikanci, pa i Afroamerikanci, što je prilično iznenađujuće s obzirom na njihovu tradicionalnu naklonost demokratama. 

Šta je zajedničko svim ovim tako različitim društvenim grupama? Pre svega ozlojeđenost prema elitama, uključujući i postupke tokom pandemije korone. Veliku ulogu igra i razočaranje u degradiranu ekonomiju i strah od neizvesne budućnosti. Ne treba smetnuti sa uma ni nostalgični sentiment za zlatnim dobom velike i snažne Amerike. 

Ovde se logično postavlja pitanje šta to Tramp nudi Americi? Pre svega koje mere namerava da preduzme da bi prevazišao krizu, šta će učiniti na obuzdavanju, kako kaže, „duboke države“, koja je baveći se samo svojim interesima - i štiteći ih svim sredstvima, zanemarila interes građana.

I tu tešku reč je nekoliko puta javno upotrebio tokom svojih mitinga. Ovo je Tramp, očigledno, izgovorio pre svega u svoje ime, pošto smatra da su optužbe koje je pretrpeo montirane i političke prirode. To možda i nije sasvim tačno, ali on smatra da će nakon tih zloupotreba doći vreme za svođenje računa. I to po principu oko za oko - zub za zub, od trenutka kada se vrati u Belu kuću!

Kontrola

Šta to znači? To znači da najpre planira da pod kontrolu stavi Ministarstvo pravde i FBI, te da će ove organe iskoristiti protiv svojih protivnika pokretanjem istrage protiv njih. Nagovestio je da neće biti pošteđeni ni ljudi koji su ranije bili među njegovim bliskim prijateljima i koji su se okrenuli protiv njega. Da li se zaista tako nešto može očekivati? Pa već postoji instrumentalizacija savezne države na nivou koji nesumnjivo dugo nije viđen u Americi, možda od doba makartizma. Treba ipak podsetiti da su tokom prvog Trampovog mandata sve ove institucije pružale otpor tadašnjem predsedniku. Tako da se može zamisliti da će se one još jednom odupreti pokušaju Trampa da ih upotrebi protiv svojih protivnika.

Ovo je očigledno ključno pitanje kada je reč o potencijalnom povratku Trampa na vlast. Ipak, mora se naglasiti da smo u drugačijoj situaciji u odnosu na 2016. godinu. Tadašnja pobeda bila je iznenađenje koje ni on sam nije očekivao. Tada Tramp nije bio spreman za takav izazov, nije imao timove, nije imao iskustva… Nije mnogo znao o komplikovanom funkcionisanju saveznog aparata. Danas stvari stoje potpuno drugačije. Republikanski tabor se ovoga puta ozbiljno sprema - rade unapred, godinu dana pre roka se pripremaju timovi nove Trampove administracije. 

A da bi se objasnila zabrinutost koju on izaziva, demokrate potenciraju njegove reči sa mitinga od 11. novembra prošle godine. „Obećavamo da ćemo iskoreniti komuniste, marksiste, fašiste radikalne levice koji žive kao paraziti u našoj zemlji.“ Tom prilikom migrante je opisao kao nasilnike, a sudije kao izludele činovnike.

TANJUG / AP / Matt Rourke

Šta možemo reći o ovoj leksičkoj radikalizaciji i da li će ona odgovarati realnosti ako Tramp zaista dođe na vlast? Demokrate su, pa i sam Bajden, više puta pravili poređenje Trampove leksike sa govorom mržnje i istrebljenja koji su koristili nacisti u Nemačkoj. Ne treba nužno ići toliko daleko do ove istorijske reference, ali treba istaći da ovakav jezik predstavlja otvorena vrata ne samo za ksenofobiju i osećaj odbačenosti drugih, već i za potencijalno nasilje. Tramp je definitivno sklon ekscesima i verbalnim ispadima. Ali cela Trampova kriminalizacija do sada nije se baš pokazala uspešnom ... on je i dalje tu ... sve prisutniji !

Trampovi protivnici insistiraju na tome da nije reč o propagandnom govoru već o stvarnim namerama, kao da ne se shvataju da je ovo dobro osmišljena politička strategija. Provokacija tako dobro uspeva. Čini se da demokratski stratezi nisu u potpunosti razumeli da Trampovi ekscesi prijaju američkoj provinciji i zavode veliki deo građana, umornih od sumorne političke korektnosti vladajuće elite. Kada Tramp predstavlja migrante kao toksični element u američkom društvu, on priprema javno mnjenje za radikalizaciju imigracione politike. On u svom programu planira dalje jačanje kontrole na granici sa Meksikom i obećava da će preispitati zakon o rođenju koji automatski daje državljanstvo deci rođenoj u Sjedinjenim Državama.

Postoji još jedna stvar koja zabrinjava, a to je program Donalda Trampa na međunarodnom planu. 

Tu su posebno problematični ratovi u Ukrajini i na Bliskom istoku u kojima su SAD posredno angažovane. Nakon Trampovog prvog mandata i američkog povlačenja sa ratnih žarišta, Bajden je pokušao da ponovo uspostavi američko vođstvo na međunarodnoj sceni. 

Od Trampove nepredvidljivosti strepe svi - i pristalice i protivnici

Čega se, dakle, možemo plašiti ako Tramp bude reizabran? Od Trampove nepredvidljivosti strepe svi - i pristalice i protivnici. To još više zabrinjava na međunarodnom nivou. Njegovih ispada boje se ne samo neprijatelji Amerike, već i sami saveznici! Tokom njegovog prvog mandata strepeli su i američki saveznici u NATO-u. Valja se setiti da je Tramp tražio da saveznici povećaju finansijski doprinos Atlantskom savezu preteći povlačenjem iz Alijanse.

Treba reći da bi Trampov reizbor ovaj rizik višestruko uvećao. Kao što se povukao iz Pariskog sporazuma o klimi, Tramp bi zaista mogao da povuče SAD iz NATO. Pitanje je šta bi ostalo od Alijanse bez Amerike? Ovakve slutnje prilično uznemiruju čitav evropski kontinent. 

Što se Ukrajine tiče, Zelenski pokušava da dobije pomoć od Amerikanaca i nailazi na rastuće poteškoće u Kongresu. Možemo zamisliti da bi pod Trampom bezrezervna podrška Ukrajini bila dovedena u pitanje. Već vidimo kako se ovaj trend uobličava u Kongresu gde republikanci ucenjuju Bajdenovu administraciju, koja traži novu pomoć za Ukrajinu od 61 milijardu dolara, a republikanci poručuju - ne tako brzo, zahtevajući prvo drastičnu reformu migracione politike. Tramp će se u slučaju reizbora verovatno kretati u tom pravcu.

Ipak, mora se naglasiti da još ništa nije odlučeno. Ne smemo zaboraviti da Tramp i dalje ostaje idealan protivnik za Bajdena.
Bivši predsednik pored svojih prednosti ima i dosta slabosti. On svojim verbalnim ispadima nastavlja da polarizuje društvo, tako da bi se eventualni duel protiv Bajdena brzo transformisao u referendum o njemu. Ta vrsta plebiscita nije bez opasnosti za tako kontroverznu ličnost.

Demokrate će svakako želeti da izbore iz novembra 2024. transformišu u operaciju spasavanja američke demokratije od tiranina u povoju! Oni u toj misiji imaju još jedan odlučujući argument koji može pokolebati i mnoge republikance, a to je abortus. Vrhovni sud je ukinuo ovo ustavno pravo i vratio pitanje abortusa na državni nivo. Ovo stanje omogućilo je demokratama da pobeđuju na skoro svim lokalnim izborima tokom proteklih 18 meseci, a referendumi koji se organizuju na ovu temu izuzetno su moćan element mobilizacije, posebno među mladima i ženskim delom biračkog tela.

Drugi faktori koji mogu ometati Trampa, iako se, paradoksalno, činilo da su mu do sada išli u korist, jesu svi slučajevi u kojima je procesuiran. Videli smo tokom prošle godine da su sve serije uzastopnih optužnica protiv bivšeg predsednika samo ojačale i konsolidovale republikansku bazu oko njega. Ovo je zaista fenomen koji nikada ranije nije viđen u američkoj političkoj istoriji.

Ali to ne znači da će se ovaj efekat mobilizacije nužno održati i 2024. godine - sve do predsedničkih izbora. Ukoliko od marta krenu suđenja, efekat na javno mnjenje mogao bi biti prilično nepredvidiv. Zamislimo situaciju u kojoj bi zaista bio osuđen. Mnogi bi, čak i među njegovim pristalicama, ipak mogli zaključiti: ovaj čovek ne može biti predsednik Amerike.

Konačno, tu je i ozbiljan problem pristalica demokrata. Bajdenov značajan hendikep su njegove godine. Jasno je da sa umornim kandidatom koji ne privlači birače, demokrate neće dobiti ogromnu podršku.

Sa takvom složenom konstelacijom ovi izbori će biti pravi skok u nepoznato.