Mišel Obama umesto Bajdena: Šta se krije iza spekulacija da nekadašnja prva dama ulazi u predsedničku trku

Uprkos tome što je nekadašnja prva dama SAD-a, Mišel Obama, oduvek odlučno odbacivala svaku mogućnost njenog upliva u politiku, američki mediji na ovo bacaju senku sumnje spekulacijama da ulazi u ovogodišnju predsedničku trku za Belu kuću. Glasine o tome da Mišel Obama može biti neočekivani adut demokrata, tako što će zameniti američkog predsednika Džoa Bajdena, koji će se, navodno, kroz nekoliko meseci povući iz trke, potiču pretežno iz medijskih krugova koji često ne odišu privrženošću demokratskom taboru.

S tim u vezi, postavlja se pitanje da li je posredi stvarna politička ambicija ili plod političke strategije odnosno spina. I, šta se krije iza popularnosti ovih spekulacija?

Naime, iako je i ranije bilo sličnih tvrdnji, prethodne nedelje glasine su se pojačale nakon objave kolumne u "Njujork postu", u kojoj se navodi da bivši američki predsednik Barak Obama pokušava da obezbedi podršku donatora u ime svoje supruge, i kako navodno već postoji plan prema kome će Bajden u maju objaviti da odustaje od svoje predsedničke kandidature, zbog zdravstvenih problema. Sve ovo, tvrde navodni izvori "Njujork posta", oslobodiće teren da Mišel Obama zameni Bajdena kao predsednički kandidat demokrata u avgustu.

Uz to, dodatna prašina podigla se i zbog njenog nedavnog intervjua, u kome je izjavila da je brine to što Amerikanci "uzimaju demokratiju zdravo za gotovo", kao i da je izuzetno plaši ishod ovogodišnjih izbora. 

"Ne možemo demokratiju da uzimamo zdravo za gotovo, a ponekad se brinem da upravo to radimo. Plaši me šta bi moglo da se desi, jer naši lideri su važni", rekla je Mišel Obama u podkastu autora Džeja Šetija.

Ovakve izjave mediji su uglavom tumačili kao nagoveštaj njenog ulaska u politiku. No, naš sagovornik ipak ocenjuje da postoje izuzetno male šanse da se ove spekulacije obistine.

"Ovo je, da budemo politički korektni - malo iluzorno", kaže za NIN istraživač Novog trećeg puta, Dragoslav Rašeta iako napominje da popularnost ovakve ideje, ima svoju pozadinu. 

Politička ambicija, ili strategija? 

Rašeta ističe da su izvori, iz kojih su potekle informacije o kandidaturi Mišel Obame, itekako važni za analizu ove ideje.

"Glasine su se pojavile nakon objave teksta kolumnistkinje "Njujork posta". To je prvi znak da ove tvrdnje treba uzeti sa rezervom. Pominje se da bi Bajden odustao od kandidature, nakon čega bi Mišel Obama postala kandidat demokrata u avgustu. Veoma je teško videti kako će se Demokratska partija složiti sa tim da se odrekne svog predsedničkog kandidata, jer tako nešto nisu uradili već skoro 140 godina. Zašto biste u poslednjim mesecima pred izbore, za kandidata uzeli nekoga ko nema nikakvo iskustvo ni izvršne, ni zakonodavne vlasti? I očekivali da time izdejstvujete pobedu svoje partije na veoma bitnim izborima?", podvlači Rašeta. 

Uz to, napominje da spekulacije o njenoj kandidaturi šire pretežno konzervativniji mediji, te se ovo može posmatrati kroz prizmu toga da "republikanci pokušavaju da unesu pometnju u demokratske redove". 

"Sa druge strane, verujem da popularnost ove ideje može biti povezana i sa Bajdenovim lošim rejtinzima. Iako se nešto popravljaju poslednjih nekoliko meseci, veoma loše stoji kod mladih, i po pitanju rata između Izraela i Hamasa, granice sa Meksikom. Vidimo zašto bi ovakva ideja bila primamljiva za neke od glasača demokrata, naročito ako je reč o ličnosti koja nema neku političku prošlost, što se i ranije potvrđivalo u anketama", kaže Rašeta. 

EPA / Shawn Thew

Naime, objašnjava naš sagovornik, ukoliko biste pitali i republikance i demokrate, da li bi pre glasali za Bajdena ili za generičkog demokratskog predsednika, "uvek bi ti generički predsednici dobijali veće rejtinge". 

"Međutim, kada konkretno postavite listu imena, Bajden odnosi pobedu u komparaciji sa svakim. Tako da, mislim da se ovde više radi o slici nekoga ko može da spasi demokrate iz loše situacije, ne mislim da se radi o istinskoj želji da neko zaista bude zamenjen, pogotovo kada vidimo koji bi deo glasačkog tela Mišel Obama mogla da privuče", ističe Rašeta. 

Sagovornik NIN-a ističe da se već dugo "koketira" sa idejom da Mišel Obama, "samo što nije ušla u politiku", iako je Obama u više navrata govorila da nema takvih ambicija. Ona sada uživa poprilično dobar ugled iz vremena kada je bila prva dama SAD-a. 

"Ne vidim zašto bi, u ovom trenutku, žrtvovala svoju karijeru zbog nečega što je veoma teško ostvarivo", navodi on. 

"Vapaj za srećnijim, drugačijim vremenima"

Drugo, mora se uzeti u obzir činjenica da Barak Obama aktivno učestvuje u Bajdenovoj kampanji.

"Ne vidim kako bi bilo izvodljivo da se ovako nešto ostvari, kada većina članova Demokratske partije čvrsto stoji iza Bajdena. On se, pokazao nezamenjivim za njihove izborne pobede, kada su u pitanju međuizbori, pozicije u Senatu, Kongresu. Ne vidim kako bi se Demokratska partija, posebno ovako kasno, opredelila za to da nominuje nekoga drugog, osim Bajdena", dodaje Rašeta. 

Podseća da su i ranije postojali kasni ulasci u predsedničku trku, ili kasne promene rejtinga određenih kandidata, koji naglo uhvate momentum. "Ali, da baš uđete iz potpune političke pozadine, bez ikakvog iskustva, i u poslednja dva meseca izgradite kampanju koja može da pobedi (bivšeg predsednika SAD-a) Donalda Trampa, je veoma upitno", naglašava sagovornik NIN-a.

EPA / Getty / Rob Carr / POOL

Mada, ono što uporno potpiruje i čini spekulacije o predsedničkoj kandidaturi Mišel Obame primamljivim, jesu i tvrdnje da u američkoj politici, nakon Trampovog uspeha 2016, više ništa nije nemoguće. No, treba uzeti u obzir da je Tramp tada učestvovao od samog početka izbornog ciklusa, da je bio deo svih debata i imao jaku medijsku kampanju.

"On je bio neko ko je više koketirao sa politikom pre kandidovanja, nego što je to radila Mišel Obama, i politička situacija je bila drugačija. Amerika 2016. godine, nije isto što je Amerika sada. Mislim da se to pokazalo i na prethodnim izborima, kada su (milijardera i bivšeg gradonačelnika Njujorka Majkla) Blumberga, koji je bio pandan Trampu, demokratski glasači mahom zanemarili, zato što se promenila situacija", ističe Rašeta. 

Smatra i da Mišel Obama ne bi mogla da bude ozbiljan protivkandidat Donaldu Trampu, ukoliko on na kraju bude republikanski predsednički kandidat, jer je premalo vremena da se ona profiliše kao politička ličnost. 

"Postoji mnogo meta. Mogu je i napadati preko supruga, za šta je Tramp i više nego spreman. I, mislim da se i kulturološki i demografski Amerika promenila od Obaminih godina. Ni sam Barak Obama trenutno ne bi dobro prošao. Ovo je, više vapaj za srećnijim, drugačijim vremenima, te je zato ova ideja popularna kod jednog dela demokratskih glasača", navodi naš sagovornik. 

U slučaju Mišel Obame, bio bi neophodan čitav ciklus kako bi, eventualno, na idućim izborima ona mogla da bude jedan od verodostojnih kandidata, zaključuje Rašeta za NIN.