Trka jednog "džokeja": U susret predsedničkim izborima u Rusiji

Godina u kojoj se nalazimo obiluje predsedničkim izborima koji  mogu doneti promene u više država, poput SAD, Meksika ili Indije… Ima međutim izbora koji su predvidivi i gde se ne očekuju personalne promene, kao što su izbori u Azerbejdžanu, Venecueli ili u Rusiji... 

Savet federacije (Gornji dom) Ruske Federacije sto dana ranije zakazao je predsedničke izbore za 17. mart. Glasanje će prvi put trajati tri dana (15, 16. i 17. marta), a u teško dostupnim rejonima severa i Sibira glasanje počinje krajem februara.

Predsednički izbori u Rusiji sa Vladimirom Putinom na čelu lišeni su svake neizvesnosti. Ko još sumnja u njegovu ubedljivu pobedu, petu po redu, kao i uvek u prvom krugu? Izborni mehanizam savršeno funkcioniše, organizovana opozicija u zemlji ne postoji. Pravi politički protivnici su u zatvoru, poput Alekseja Navaljnog, „inostrani agenti“ i drugi ćute „kao zaliveni“, jer i njima preti zatvor, a mnogi su van zemlje. Tek se pojedinci oglašavaju i to je sve. Zato se ruski izbori nazivaju pseudoizborima ili Putinovim samoizborom. Ipak, i tu postoje izazovi koje treba kontrolisati.

Izborna lista za martovske predsedničke izbore imaće izgleda samo četiri za sada registrovana predsednička kandidata (10. februara se objavljuje konačna lista). Centralna izborna komisija registrovala je, kako je izjavila njena dugogodišnja predsednica Ela Pamfilova, „samokandidovanog“ Vladimira Putina, i tri kandidata parlamentarnih partija: Leonida Sluckog (LDPR), naslednika Vladimira Žirinovskog, Nikolaja Haritonova (KPRF), doajena i po godinama i po političkom životu, i Vladislava Davankova (Partija novi ljudi), potpredsednika Dume.

Kandidaturu Putina, „samostalca“, listom podržava vladajuća Jedinstvena Rusija, na čijem je čelu Dmitrij Medvedev (prikupila je oko 2,1 milion potpisa podrške); Pravedna Rusija Sergeja Mironova takođe čvrsto podržava Putina; i Putinov ONF (Opšteruski narodni front), društveni pokret koji je on osnovao 2011. a uključuje najistaknutija imena iz svih oblasti života i rada. Izborni fond Putina od maksimalnih 400 miliona rubalja, objavljeno je, brzo je popunjen, dok je kod ostalih kandidata znatno skromniji.

"Putin nije odoleo izazovima neograničene vlasti"

Putin je u CIK-u registrovao 544 poverenika, od maksimalnih zakonom dozvoljenih 600, koji će širom zemlje voditi izbornu kampanju, promovisati njega i njegovu politiku, među njima su najistaknutiji naučnici, umetnici, režiseri, glumci, pevači, novinari, učesnici rata u Ukrajini. Među licima od najvećeg poverenja su braća režiseri Nikita Mihalkov i Andrej Končalovski, pevač Oleg Gazmanov, baletan Nikolar Ciskaridze i mnogi drugi…

Kao i na ranijim izborima, Putinovi izborni dani neće se mnogo razlikovati od običnih radnih dana, kaže pres sekretar Dmitrij Peskov. Debate Putina sa protukandidatima su i ovoga puta isključene. Ruska akademija nauka javno je podržala Putinovu kandidaturu, a za njom i mnogi drugi.

Na izbornom listiću se neće naći lider Komunista Rusije Sergej Milinkovič, za koga je CIK ustanovio da među potpisima za kandidaturu ima graničnih pet posto nevalidnih potpisa. Međutim, on ne namerava da se žali. Kandidatura je odbijena i bivšoj novinarki i protivnici rata u Ukrajini Jekaterini Duncovoj. Izborna komisija je pronašla „100 grešaka u njenom formularu“. 

TANJUG / AP / Alexander Zemlianichenko Diskvalifikovana: Zbog svojih antiratnih stavova „eliminisana“ je i Jekaterina Duncova

Verovatno ni glavna intriga ovih izbora, jedini „opozicionar“, Boris Nadeždin, iz Građanske inicijative, neće dospeti na izbornu listu. Među njegovim potpisima, kako je preliminarno saopštila CIK, ima i više od pet posto neispravnih potpisa, ali nije jasno da li će Nadeždin nastaviti da traži pravdu. CIK bi ipak morao potvrditi postojanje najmanje sto hiljada validnih potpisa od tri stotine prikupljenih za Nadeždina kao kandidata neparlamentarne partije. Kilometarske kolone građana koje su želele da daju potpise za kandidaturu Nadeždina možda, ipak, nešto govore.

Nadeždin iskače iz klišea ostalih pretendenata jer jedini istupa otvoreno protiv rata u Ukrajini i negativno govori o tekućoj vlasti. Ipak, i on strogo vodi računa da ne pređe crvenu liniju, i retoriku i vokabular upodobljava sve oštrijem ruskom zakonodavstvu koje bez pardona oštro kažnjava svako kršenje jednoumlja.

Nadeždin potiče iz liberalno-demokratskih krugova, ali je u karijeri dospeo i do Putinovog izbornog štaba 2012. Na ovim izborima za sebe govori: „Ja sam patriota Rusije“, a traži oslobađanje političkih zatvorenika, završetak „specijalne vojne operacije“, povratak kući mobilisanih, obnovu odnosa sa susedima i razvijenim zemljama.

Nadeždnina jedni smatraju Don Kihotom, drugi da igra igru usaglašenu sa Kremljom. Cilj je, vele, da se mobiliše izlaznost, na nivou od 80 posto. Nadeždina podržavaju mnoga opoziciona imena, „inostrani agenti“ (Mihail Hodorkovski, Ljubov Sobolj i dr.). Ako Nadeždinu dopuste da učestvuje na izborima, on neće odlučivati o ishodu, ali može ih učiniti masovnijim.

TANJUG / AP / Alexander Zemlianichenko Po svemu sudeći, jedinom potencijalnom pravom takmacu, Borisu Nadeždinu, neće biti omogućeno učešće na izborima

Na prvim predsedničkim izborima 2000. Putin je zabeležio „najslabiji“ rezultat, „svega“ 52,94 posto, 2004. skače na 71,31 procent,  2012. pada na 63,60 odsto, a 2018. beleži najbolji rezultat 76,69 posto. U javnosti nema, međutim, reprezentativnih istraživanja rejtinga pojedinih kandidata, ali analize ukazuju da bi Putin mogao da dobije 80 odsto glasova. Ako antiratnog retoričara Nadeždina skinu sa izborne liste, Putin može dobaciti do maksimuma, oko 90 posto, a Peskov prognozira čak 92 procenta! Mihail Kasjanov, bivši Putinov premijer, izbore ocenjuje kao referendum podrške Putinu. 

Vezano za izbore, Putin je podneo i svoju uobičajeno skromnu imovinsku kartu kandidata: prihodi za prethodnih šest godina iznose 67,591 miliona rubalja (1 dolar oko 90 rubalja), plus deset računa u bankama na iznos od 54,416 miliona rubalja; izvori dohotka su plata, kamate na uloge u bankama, akcije, vojna penzija i prodaja imovine; u vlasništvu poseduje jedan stan (77 kvm) i garažu (18 kvm) u Sankt Peterburgu i tri stara automobila.

Od ulaska u Kremlj do danas, Putin nije odoleo izazovima neograničene vlasti. Kao predsednik više puta se zaricao da će sa vlasti otići posle dva mandata. Redovno je tvrdio da nipošto nije spreman da ustav zemlje prilagođava sebi za treći predsednički mandat. „Kako sam već ne jedanputa izjavio, ja nisam spreman da menjam Ustav prema sebi i da se onda kandidujem za treći mandat. Neću menjati Ustav zemlje“, glasi jedna od tvrdih izjava data novinarima 27. oktobra 2007. Govorio je kako još nije rešio gde će i šta će raditi posle okončanja predsedničkog mandata.

Ali „vreme“ čini svoje, „tvrdi“ stav omekšava, pa dolazi treći, četvrti… Putinovi predsednički mandati u međuvremenu su uvećani sa četiri na šest godina. Kada se 2020. menjao Ustav zemlje, na predlog Valentine Terješkove, prve žene kosmonautkinje, Gosduma je usvojila amandman kojim se Putinu anuliraju predsednički mandati i on je stekao mogućnost novih izbora bar do 2036. 

Vladimir Putin određuje pravac predizbornih debata u nimalo lako ratno vreme za Rusiju. Pitanje svih pitanja jeste rat Rusije u Ukrajini, „rat svih protiv Rusije“, kako on govori. Od rata se ne može skloniti, on ga je započeo, a beskonačno se ne može izdržati, tu su sankcije, nestašice koje se osećaju i drugi problemi koji kucaju na vrata.

Na elitnom predizbornom skupu, koji je organizovao Putinov ONF u Tuli, centru ruske vojne industrije, ruski predsednik je rekao da iza ruskog fronta u Ukrajini stoji šest hiljada preduzeća i tri i po miliona ljudi odbrambenog industrijskog kompleksa i još deset hiljada povezanih preduzeća. On šalje poruke da su najnovija ruska oružja superiorna u odnosu na NATO naoružanje. „Sve za front, sve za pobedu!“ poziva Putin.

Ipak, kao glavno dostignuće,  Putin ističe da se cela zemlja okupila oko „specijalne operacije“, kako kaže, „verovatno 99 odsto stanovništva“: Izgleda da, ipak onaj jedan procenat izaziva nespokoj kod ruskog predsednika.

Autor je diplomata i član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji