Papina "bela zastava" za Ukrajinu: Zašto je poglavar Vatikana izazvao gnev ne samo u Kijevu

Papa Franja, poglavar Rimokatoličke crkve, izazvao je gnev ne samo u Kijevu kada je u intervjuu za švajcarsku televiziju RSI, govoreći o ruskoj invaziji na Ukrajinu, rekao da veruje da su "jači oni koji imaju hrabrosti da podignu belu zastavu i da pregovaraju".

"Kada vidite da ste poraženi, da stvari ne idu dobro, morate imati hrabrosti da pregovarate. Sramota vas je, ali sa koliko smrti će se završiti? Pregovarajte na vreme, i tražite neku državu koja će delovati kao posrednik. Nemojte se stideti da pregovarate pre nego što se stvari pogoršaju. Pregovori nikada nisu predaja. To je hrabrost da ne dovedemo zemlju do samoubistva", objasnio je dalje papa u intervjuu, koji bi trebalo da bude emitovan 20. marta.

Tokom čitavog rata u Ukrajini, papa Franja je pokušavao da održi tradicionalnu diplomatsku neutralnost Vatikana, ali je to često bilo praćeno, kako se čini, razumevanjem za ruske razloge za invaziju na Ukrajinu, kao na primer kada je rekao da NATO "laje na vrata Rusije" širenjem na istok. Iako je papa i ranije govorio o potrebi za pregovorima Kijeva i Moskve, u intervjuu za RSI je prvi put upotrebio izraze kao što su "bela zastava" ili "poraz" u razgovoru o ratu u Ukrajini, naglašava Radio Slobodna Evropa.

Milan Igrutinović, naučni saradnik Instituta za evropske studije u Beogradu, kaže za NIN da je "u prvom redu važno razumeti šta je bela zastava – da li čin potpunog poraza ili čin predaje nakon koje idu pregovori".

"Papa Franja je govorio o pregovorima u okolnostima koje se za Ukrajinu pogoršavaju. Najvažniji aspekt njegovih reči je da je to do sada verovatno najozbiljniji poziv za pregovore upućen Kijevu, koji dolazi iz Evrope i od neke uglednije ličnosti, koja možda nema politički, ali ima izvestan moralni autoritet. Za mnoge u Evropi to je ravno predaji Ukrajine, jer sa druge strane treba da sedi neko ko je takođe spreman na pregovore i ko nije fiksiran za svoje maksimalističke ciljeve, a od zvanične Moskve do sada nismo čuli nešto posebno drugačije od inicijalnih ciljeva s početka napada", objašnjava Igrutinović.

TANJUG / AP / Andrew Medichini (STF)

Na pitanje zbog čega je papa odlučio da u ovom trenutku zauzme baš ovakav stav, odnosno da li pomenuto oglašavanje treba shvatiti kao opomenu pred moguće zaoštravanje sukoba u Ukrajini, naš sagovornik ističe da "papine reči odražavaju relativni pesimizam oko ukrajinskih šansi za povoljan ishod rata nakon neuspešne kontraofanzive prošle godine, gubitka utvrđene Avdejevke, nakon što je inicijativa na frontu potpuno prešla u ruske ruke a veliki paketi vojne pomoći iz Amerike blokirani stavovima republikanaca u kongresu".

"Stoga, logika je da je bolje pregovarati pre nego kasnije, kada okolnosti možda budu još gore. Kad govorimo o mogućem zaoštravanju sukoba, postoji nekoliko puteva ka tome. Jedan je nuklearni, koji je bio aktuelniji u jesen 2022. kada se ruska vojska povlačila na širem frontu i kada je Moskva proglasila mobilizaciju rezervista, pa su bili vidljivi neki signali, 'crvene linije' Moskve da je možda spremna da razmatra upotrebu 'taktičkog' nuklearnog naoružanja kako bi sprečila dalje poraze. No, situacija je sada daleko od te. Drugi put je da se proširi broj učesnika u ratu, a to u praksi znači da se neke zemlje vojno angažuju na ukrajinskoj strani", smatra Igrutinović i dodaje:

"Nije više tajna da barem obaveštajci, neke specijalne jedinice i delovi vazduhoplovnih i raketnih snaga više evropskih zemalja direktno pomažu Ukrajini (misije nadgledanja vazdušnog prostranstva, korišćenje savremenih raketnih sistema za napad na rusku pozadinu itd) i pružaju obuku ukrajinskim vojnicima. Međutim, dinamika na frontu je takva da je Emanuel Makron odlučio da nabaci temu angažovanja većih jedinica praktično na samoj liniji fronta, jer bi npr. angažovanje jedinica za razminiravanje značilo upravo to. Njegova poruka spada u domen klasične eskalacione lestvice, u kojoj je osetio potrebu da pokaže da Evropa još nije rekla svoju poslednju reč, i da bi ruska ofanziva ka Kijevu mogla da izazove i vojni odgovor EU i NATO."

"Naša zastava je žuto-plava"

Papine reči naišle su na žestoku reakciju, prvenstveno u Kijevu, ali i među drugim državama koje podržavaju Ukrajinu. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski objavio je video-poruku s engleskim titlovima, u kojoj je poručio da je "crkva za ljude, ali ne crkva koja je udaljena dve i po hiljade kilometara i koja "virtuelno" posreduje između onih koji žive i onih koji žele da razaraju". On je podsetio i na duhovnike koji se bore u redovima ukrajinske vojske, te na frontu konkretno pomažu i pružaju podršku.

Izjavu pape oštro je odbacio i ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba.

"Naša zastava je žuto-plava. Ovo je zastava pod kojom živimo, umiremo i pobeđujemo. Nikada nećemo podići nijednu drugu zastavu", rekao je Kuleba.

PROFIMEDIA / Alberto PIZZOLI / AFP

Radek Sikorski, ministar spoljnih poslova Poljske, koja je snažni saveznik Kijeva, ali i tradicionalno privržena Vatikanu, na mreži X upitao je "kako bi bilo, radi ravnoteže, ohrabriti Putina da ima hrabrosti da povuče svoju vojsku iz Ukrajine".

"Mir bi odmah nastupio bez potrebe za pregovorima", rekao je Sikoriski.

U zasebnom postu, Sikorski je povukao paralele između onih koji pozivaju na pregovore, dok "uskraćuju (Ukrajini) sredstva za odbranu" i politike "smirivanja" evropskih lidera prema Adolfu Hitleru pre Drugog svetskog rata.

Nemačka šefica diplomatije Analena Berbok je na javnom servisu ARD kritikovala papine izjave, posebno deo koji se odnosi na "hrabrost za belu zastavu".

"Ja to ne razumem u ovim vremenima", rekla je Berbok i dodala da bi se s onima koji iznose zahteve za mirovnim pregovorima možda trebalo otići u Ukrajinu, da na licu mesta vide šta se tamo događa, prenosi Dojče vele.

Portparol američkog Stejt departmenta Metju Miler je, komentarišući papinu izjavu, naglasio da SAD podržavaju pravo Ukrajine na odbranu, kao i ukrajinsku formulu mira.

"Očigledno, podržavamo pravo Ukrajine na zaštitu", naglasio je predstavnik Stejt departmenta.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg saopštio je da se ne slaže sa komentarima pape Franje da Ukrajina treba da "smogne hrabrosti bele zastave" da pregovara sa Rusijom o okončanju rata i poručio da Kijevu treba vojna podrška.

"Ako želimo pregovorima da se dođe do rešenja o miru, to jedino može da se postigne tako što pružimo vojnu podršku Ukrajini. Nije vreme da se govori o predaji Ukrajinaca. To bi za njih bila tragedija. Takođe, bilo bi opasno za sve nas", rekao je Stoltenberg.

Portparol Vatikana Mateo Bruni je nastojao da pojasni da je papa podržao "prestanak neprijateljstava i primirje postignuto hrabrošću pregovora", a ne potpunu ukrajinsku predaju. Bruni je rekao da je novinar koji je intervjuisao Franju upotrebio termin "bela zastava" u pitanju koje je izazvalo kontroverzu.

Kijev je čvrst u stavu da ne ulazi direktno s Rusijom u mirovne pregovore i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta rekao da inicijativa u mirovnim pregovorima mora da potiče od zemlje koja je napadnuta. Prošlog meseca ukrajinski predsednik je rekao da je 31.000 ukrajinskih vojnika ubijeno od početka ruske invazije u februaru 2022, a desetine hiljada civila ubijene su u okupiranim delovima zemlje.