Gotovo 50 zemalja u UN osudilo napad Irana na Izrael, među njima nije Srbija

Skoro 50 zemalja izdalo je saopštenje u sredu uveče osuđujući napad Irana raketama i bespilotnim letelicama na Izrael, pozivajući strane u regionu da rade na sprečavanju dalje eskalacije situacije i obećavajući da će diplomatski sarađivati u naporima za rešavanje tenzija na Bliskom istoku.

Saopštenje je stiglo od stalnih predstavnika u Ujedinjenim nacijama iz Albanije, Argentine, Australije, Austrije, Belgije, Britanije, Bugarske, Kanade, Hrvatske, Kipra, Češke, Danske, Ekvadora, Estonije, Finske, Francuske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Islanda, Irske, Izraela, Italije, Japana, Letonije, Lihtenštajna, Litvanije, Luksemburga, Malte, Moldavije, Monaka, Crne Gore, Holandije, Novog Zelanda, Norveške, Mikronezije, Palaua, Papua Nove Gvineje, Poljske, Portugala, Južne Koreje , Rumunije, Slovačke, Slovenije, Španije, Švedske, Ukrajine i Sjedinjenih Država.

Prema saopštenju, među državama nije se našla Srbija. 

"Napominjemo da je eskalacijski napad Irana najnoviji u obrascu opasnih i destabilizujućih akcija Irana i njegovih militantnih partnera koji predstavljaju ozbiljnu pretnju međunarodnom miru i bezbednosti“, navodi se u saopštenju, a prenosi Glas Amerike.

Izrael će sam odlučiti kako da odgovori na napad Irana izveden prošlog vikenda, rekao je u sredu premijer Benjamin Netanjahu, iako su zapadne zemlje tražile od njega uzdržanost kako bi se izbegao sveopšti rat na Bliskom istoku.

Sjedinjene Države, Evropska unija i grupa industrijalizovanih nacija G7 najavile su planove za razmatranje strožih sankcija Iranu, što je potez koji ima za cilj da podrži Izrael i istovremeno ga ubedi da obuzda svoju nameru da uzvrati silom Teheranu.

Netanjahu se sastao sa britanskim ministrom spoljnih poslova Dejvidom Kameronom i njegovom nemačkom koleginicom Analenom Berbok. Dvoje zvaničnika otputovali su u Izrael kao deo pokušaja Zapada da spreči dalju eskalaciju sukoba između Izraela i Irana, pored izraelskog rata protiv militanata Hamasa u Gazi, koji je sada u sedmom mesecu.

Netanijahuova kancelarija je saopštila da je zahvalio Kameronu i Berbok na podršci, dok im je rekao: "Želim da bude jasno – mi ćemo sami donositi odluke, a Država Izrael će učiniti sve što je potrebno da se odbrani".

Ranije je Kameron rekao da je sada očigledno da Izrael planira da uzvrati na napad stotinama raketa i bespilotnih letelica koje je Iran lansirao na Izrael, a koje su Izrael i njegovi saveznici skoro sve oborili.

Teheran je započeo napad u subotu kao odgovor na vazdušni napad 1. aprila u kojem su ubijeni vojni oficiri u iranskom diplomatskom predstavništvu u glavnom gradu Sirije, Damasku, za koji se veruje da ga je izveo Izrael.

Izrael, pak, nije ni potvrdio, ali ni demantovao te navode.

Berbok je rekla da eskalacija "ne bi služila nikome, ni bezbednosti Izraela, ni mnogim desetinama talaca koji su još uvek u rukama Hamasa, ni napaćenoj populaciji Gaze, ni mnogim ljudima u Iranu koji i sami pate pod režimom, a ni (ljudima) u trećim zemljama u regionu koji jednostavno žele da žive u miru".

Izrael je saopštio da mora da uzvrati kako bi sačuvao svoj kredibilitet.

Iranski predsednik Ebrahim Raisi, govoreći na godišnjoj vojnoj paradi u predgrađu Teherana, upozorio je na odmazdu Izraela, rekavši da će Iran na to uputiti "masovni i oštar odgovor".

Otkako su militanti Hamasa pokrenuli rat u Gazi napadom na južni Izrael 7. oktobra, ubivši 1.200 ljudi i zarobljavajući oko 250 talaca, izbili su sukobi između Izraela i grupa koje podržava Iran, a koje se nalze u Libanu, Siriji, Jemenu i Iraku.

Unutar Gaze, u izraelskoj kontraofanzivi ubijeno je skoro 34.000 ljudi, od kojih su dve trećine žene i deca, tvrde zdravstveni zvaničnici Gaze. Izrael pak tvrdi da taj broj poginulih uključuje hiljade boraca Hamasa.

Visoki američki zvaničnici rekli su da je u napadu Irana na Izrael, koji je prvi napad pokrenut sa iranskog tla, korišćeno više od 110 balističkih projektila, 30 krstarećih projektila i više od 150 jednosmernih, "samoubilačkih" eksplozivnih dronova. Oni su rekli da su u napadu učestvovale i iranske proksi snage u Iraku, Siriji i Jemenu.

Iran je nedeljni vazdušni napad nazvao jednokratnim događajem koji je izveden u znak odmazde za napad na njegov konzulat u Damasku, navodeći da je "ta priča" za njih završena.

Izraelski ratni kabinet se poslednjih dana više puta sastajao da bi raspravljao o opcijama odgovora Izraela.