20 godina

Na današnji dan, 31. avgusta 1986. godine, u NIN-u je izašla prvi put moja kolumna pod naslovom Reč nedelje. Narednih hiljadu i šezdeset nedelja do ponedeljka ujutro sam razmišljao koja je reč najaktuelnija, zatim seo za pisaću mašinu ili kompjuter, a oko podne istog dana odneo tekst u redakciju.

Ono što mi se desilo prvi put, nije se nikad ponovilo. Kad mi je tadašnji glavni urednik predložio da pišem o aktuelnoj reči, negde sam bio pročitao da će te jeseni moderna boja biti naranyasta. Napisao sam tekst, odneo ga u redakciju, a glavni urednik se namrštio i rekao da to nije mnogo zanimljivo. Sutradan sam napisao rubriku o vaterpolu. Nekog smo tada bili pobedili u vodi.

Otada do dana današnjeg nijedan glavni urednik NIN-a nije mi vratio rubriku. Trudio sam se da reč bude aktuelna i izgleda da sam u tom uspevao. Uslov koji sam sacirc;m sebi postavio bio je da pišem o reči jedino ukoliko sam znao ili našao njeno etimološko poreklo. Moram da priznam da sam najsrećniji bio kad je aktuelna bila neka nesvakidašnja reč, a ne reč iz sfere politike. Međutim, na žalost svih nas, one se tako agresivno nametnu, da sam morao da pišem o etimološki tako dosadnim rečima kao što su kongres, konferencija, premijer, izbori, glasanje i konsenzus.

Najviše sam voleo da pišem o rečima koje su se tek pojavile ili čije je poreklo zapretano, kao što su bibaziranje, klebezable ili brojke i znakovi interpunkcije. Da ne bih izneverio svoju tradiciju evo kratke etimologije broja 20: sastoji se od brojke dva i deset; dva je indoevropskog porekla, što dokazuje da je slično latinskom duo, nemačkom znjei i engleskom tnjo, a označavalo je najmanju brojnu količinu, jer pojam jedinice nisu mogli da pojme, a deset je opšteslovenska reč takođe sa indoevropskim korenima.

Najveće mi je zadovoljstvo kad četvrtkom rano popodne na Terazijama kupim NIN da bih video šta je to nacrtao Jugoslav Vlahović, moj dragi kolega iz rubrike, a prijatelj još iz ranijih svojih hipi dana u Kosi, a mojih avangardnih dana iz Ateljea 212. Redovno prevaziđe moju maštu, uvek je besprekoran sa svojim tačkastim crtežima, duhovit i neočekivan, nikad banalno satiričan ili ciničan. Kad me je pitao koji crtež da mi pokloni, bez razmišljanja sam se opredelio za onaj koji je nacrtao povodom Lepe Brene ndash; opanke sa visokim potpeticama. Za mene je on rekao nešto precizno i lepo ndash; Lepa Brena je naš narodni melos podigla na urbani nivo koji simboliše visoka potpetica. Baš me zanima šta će nacrtati povodom ove rubrike posvećene našem skromnom zajedničkom jubileju!

Reči nedelje prvih devet godina objavili su podgorički Oktoih i Grad teatar Budva, a nastavak je već složen. Novi izdavač čeka povoljan trenutak da ga objavi.