Hitler je bio u vlasti đavola

U osamdeset četvrtoj godini Norman Majler je svoj njujorški vidik zamenio za ogromnu plažu Providensa na samom kraju rta Kod. Sa prozora salona i radne sobe na spratu, pisac ima pogled na beskraj. Izvor njegovog metafizičkog ispitivanja možda se nalazi u tome. NJegova poslednja knjiga Zamak u šumi, prvi je deo najavljene trilogije o Hitleru. Ali u razgovoru sa dopisnikom Figaroa na svom primorskom imanju, autor koji se teško kreće uz pomoć štaka, priznaje da ovaj projekt možda prevazilazi njegove snage. Započeo je rad na sledećem tomu, za koji se nada da će ga dovršiti ako mu Bog ili đavo daju dovoljno dug život. Figaro: Rođeni ste 1923. Da li ste kao dete čuli svoju majku da govori o Hitleru? Majler: Moji baba i deda po majci bili su iz Litvanije, a moja majka je imala 10 godina kada su emigrirali u Ameriku. Ona je imala jednu jevrejsku poslušnost. Godine 1932. kada su ljudi počeli da ozbiljno doživljavaju Hitlera, sećam se da je rekla: “Ako izaberu tog čoveka on će pobiti sve Jevreje...” To mi je zauvek ostalo urezano u svesti. Figaro: Zašto tek sada pišete o ovoj temi? Majler: U životu se lako prepuštamo zabavi... Želimo da napišemo jednu, zatim drugu knjigu... Ali, kad neko mora da hrani devetoro dece, što je moj slučaj, on piše po narudžbini za šta treba poštovati rokove. To nije problem ako imamo građu i ako vladamo temom. Možemo reći: “Dobro, počeću u sredu da pišem.” To nije moguće sa romanom. Ideju romana dobijamo isto kao što se i zaljubljujemo. Qudi ne kažu: “Zaljubiću se u sredu!” Ideja za ovaj roman pala mi je na pamet pre pet godina. Figaro: Vaša knjiga sastoji se od više slojeva. Kako biste je vi definisali? Majler: Kao pokušaj da psihologiju načnemo sa druge strane. Naše shvatanje psihologije potiče od prosvetiteljstva. U ovoj psihologiji ljudska priroda ima dosta srednjovekovnih sadržaja, borbe između Boga i đavola. Filozofi su izjavljivali: “Da vidimo, šta možemo sami da uradimo”. Zanimljivo je videti šta ljudi mogu sami da ostvare. Utoliko pre što su se brzo pojavila pitanja na koja nemamo odgovore: jedno od njih je i Hitler. U životu prvo sam bio ateista i ponosan na tu činjenicu kao bilo koji drugi mladić od 18 godina i to sam ostao još oko dve decenije. Međutim, u filozofskom smislu, uvek sam se bavio sledećim pitanjem: kako je sve ovo moglo da nastane ex nihilo? Izgledalo mi je sasvim razumno da zamislim ili pretpostavim nekog tvorca. Figaro: Da li to podrazumeva i postojanje Wegove suprotnosti? Majler: Kao osamnaestogodišnji marksista, mislio sam da sila uvek proizvodi svoju suprotnost. Činilo mi se da mogu verovati u Boga koji je jedan egzistencijalni Bog, bog koji u krajnjoj liniji nije obavezno simpatičan, bog koji nije svemoćan ni nužno dobar, bog koji je i sam stvoren kao i mi, samo je mnogo veći od nas; bog koji kao i mi, u postojećim okolnostima daje sve od sebe i koji se bori protiv jednog određenog protivnika, znatno većeg od sebe, protivnika koji mu je potpuno suprotan, protiv – đavola. Koreni moje knjige su tu. Rekao sam sebi da je najbolji način da ovu priču obradim tako što ću za pripovedača uzeti demona, koji je pomoćnik đavola. Figaro: Da li ste razmatrali mogućnost da roman ispričate u prvom licu stavljajući se na mesto mladog Hitlera. Majler: Ne, nikada. Izbor pripovedača određuje vrstu knjige. To je dakle, vrlo delikatno. U ovom slučaju, imajući u vidu ideje koje sam želeo da istaknem, izgledalo mi je da je pomoćnik đavola savršeni pripovedač. Kad razmišlja o religiji većina ljudi misli da ih Bog čuva i đavo vreba, đavo koji je uvek spreman da zagospodari njihovim životom. Siguran sam da je stvarnost drukčija: ljudi su tvrdoglava i složena bića, a demoni moraju pomamno da rade da bi ih bar malo promenili. Video sam čak jedan komični element u zlu koje se prikazuje kao dobro sa minimalnim rezultatom. Izgledalo mi je prirodno da pišem na ovaj način i bio sam oduševljen izborom svog pripovedača, jer mi je on davao slobodu koju ne bih imao da sam izabrao “ja” formu. Figaro: Mnogo više pričate o Hitlerovom ocu... Majler: Tokom dve godine pročitao sam sve što sam mogao o Hitleru i glavnim ličnostima koje su ga okruživale: Gebelsu, Geringu itd. To je bilo uzbudljivo i ja sam izvadio gomilu beleški. Rekao sam sebi da ne mogu obaviti dobar posao ako ne opišem Hitlerovo detinjstvo. Wegov otac me je fascinirao. Nikad nisam pisao o nekom sličnom tipu. Stvarno sam se zabavljao likom tog zavodnika stare škole, njegovim porocima i dobrim stranama. Figaro: Da li ste u taj lik uneli nešto od svoje ličnosti? Majler: Kad sam Vorenu Bitiju rekao kako sam se posle njegove uloge u filmu Bagzi pitao da li će prijatelji početi da ga se plaše, on mi je rekao: “Da bih dobro odigrao neku ulogu moram u nju da uložim 5 odsto sopstvene ličnosti”. Mislim da ovo pravilo važi i za romanopisce. Mislim da u sebi imam 5 odsto đavola; to je sasvim dovoljno da se opiše Hitlerov otac. Figaro: Zašto ste prihvatili dve nepotvrđene glasine o Hitleru: da je on dete rodoskvrne veze između oca i ćerke i da je imao samo jedan testis? Majler: Te glasine nisu potvrđene ali su verovatne. Postojanje jednog testisa u mnogim istorijskim delima o Hitleru prihvata se kao dokazana činjenica. Mislim da ova teza ima smisla isto koliko i njena suprotnost. Što se tiče tvrđenja da je Hitler rezultat rodoskvrnih odnosa, ono je vrlo rašireno. Ponekad se priča o odnosu između strica i bratanice. Krenuo sam tim putem. Zar ne pokušavam da shvatim jednog neshvatljivog čoveka? Trebala su mi sva sredstva kojima kao pisac raspolažem. Da sam ove teze koristio kao istoričar to ne bi bilo legitimno. Ali kao romansijer sebi to mogu da dozvolim. Figaro: Ova knjiga je dakle, prvi deo trilogije? Majler: Jednog trenutka ta reč mi je izletela iz usta. Možda i zato što reč “duologija” ne postoji! Možda će biti samo još jedna knjiga. Ne bih obećao dve: sa osamdeset i četiri godine čovek ne treba da obećava! Figaro: Determinizam koji ste u tumačenju Hitlera izabrali i po kome se on pokorava spoljašnjim naređenjima Satane, nije li to jedno simplicističko objašnjenje? Majler: Neki kritičari smatraju da sam na taj način Hitlera potpuno oslobodio odgovornosti. Ne mislim da je to u pitanju. Pravo pitanje jeste da ako zlo postoji na svetu, da li je ono potpuno ljudsko ili je delom dijabolično. To sve ide zajedno. Mi, ljudska stvorenja, istovremeno smo i Bog i đavo, to je temelj našeg nesavršenog bića. Ko je Hitler: ljudsko biće i de facto jedna uboga kreatura. Pročitajte ono što se pisalo o njemu i Evi Braun. To je jedan malograđanin. Tek nešto superiorniji od svoje žene, ali dovoljno da mu bude prijatno sa njom. On se ni po čemu ne izdvaja od drugih, osim po svom geniju za zlo, koji je probio između 1933. i 1938, periodu kada je radio izuzetno drske stvari. Pred takvom ličnošću, gotovo smo prinuđeni da zamišljamo ruku nekog višeg vodiča, đavola. Figaro: U vašoj knjizi patriotizam opisujete kao “najmoćnije društveno sredstvo za stvaranje psihološke otupelosti”, i “najpogodnije sredstvo za vođenje masa”. Da li je to kritika DŽordža Buša? Majler: Ne. Jednostavno smatram da je patriotizam opasno osećanje jer je u suštini antihumanističko. Sjedinjene Države su 11. septembra izgubile 3.500 ljudi. Ali od početka rata u Iraku stradalo je 60.000 Iračana ili još više – čak sam pročitao i cifru od 600.000. Uzmite zločin u virdžinijskoj tehničkoj školi koji se nedavno dogodio i koji je odneo 32 života. Ta vrsta drame, bar jednom sedmično se dešava u Iraku. Uzbuđujemo se zbog izgubljenih života u našoj zemlji ali smo neosetljivi prema iračkoj patnji. Patriotizam ima tendenciju da jedan narod učini moralno neosetljivim. A kad se patriotizam ne oslanja na kulturu onda je beznačajan. Francuzi mogu da citiraju Malroa. Amerikanci nemaju tu vrstu autoriteta. Sve je pravedno ako se poštuje Ustav. Sve što smo u stanju da kažemo jeste da smo velika zemlja i da zaslužujemo da vodimo svet. Figaro: Verujete li u budućnost čovečanstva? Majler: Da. Verujem da Bog ima pozitivnu viziju postojanja. Mi nismo na zemlji samo zato da poštujemo pravila koja je on izdao kao neki autor opere. Mi smo svi u istom čamcu, mi, Bog i đavo. Plovimo prema nečem što je veće od nas, ali put će biti dug i pun slepih ulica. Uspeh nije zagarantovan, možemo pretrpeti poraz. Još uvek možemo da se uništimo. Više puta sam rekao da je veliki izazov XX veka da se završi pre nego što svet bude uništen. To važi i za XXI vek. Figaro: Satana, dakle, može da pobedi? Majler: Da. Figaro: Kakve su šanse čovečanstva? Majler: Ne bih se kladio...