Srpski jezik za 21. vek

Kada je nedavno držao predavanje u beogradskoj galeriji Ozon, za sve koji su ga prvi put čuli bio je to veoma zanimljiv susret sa jednim mladim naučnim radnikom koji je predstavio svoj rad i svoje planove. Toma Tasovac (33), po rođenju Beograđanin, po obrazovanju slavista, poslednjih godina je stanovnik Berlina gde priprema doktorat i radi kao urednik u engleskoj onlajn redakciji Dojče vele. Inače, sagovornik NIN-a je studirao i diplomirao slavistiku na Harvardu (SAD) a njegov diplomski rad Prisustvo odsustva u delima Ive Andrića, objavljen je 2000. godine u Sveskama Zadužbine Ive Andrića. Postdiplomske studije radio je na Prinstonu (SAD), a tema njegove doktorske disertacije koju trenutno piše je Arhitektonski diskurs u ruskoj ornamentalnoj prozi. Dok je radio sa studentima slavistike na Prinstonu, shvatio je koliki je problem nedostatak obrazovanih posrednika u inostranstvu za srpski jezik, koliko je važno negovati srbistiku, makar i za taj mali broj studenata u svetu. I tako je započeo projekat Transpoetika sa koleginicom sa Kolumbijskog univerziteta u NJujorku Natalijom Jermolajev, a potom im se pridružila i prevodilac Irena Marinski iz Beograda koja je diplomirala engleski jezik i književnost na Beogradskom univerzitetu. Ono što su slušaoci u Ozonu saznali je vaše posebno zanimanje za rečnik uz napomenu da Srbima nedostaje kultura rečnika. Kako biste to objasnili? - Kultura rečnika je svest o tome da rečnik nije samo puki spisak reči, već knjiga ili narativ o jednoj kulturi, štivo kroz koje se najbolje ogleda istorijski trenutak jednog naroda. Iako je prošlo više od 30 godina od kako je objavljen šesti tom Rečnika Matice srpske, do sada u Srbiji nije stvoren jednotomni rečnik savremenog srpskog jezika. O digitalnom rečniku da i ne govorimo. To treba sve nas da zabrine. S druge strane, ovde se često javno negoduje zbog preterane upotrebe stranih reči? - Ja taj problem ne doživljavam kao ideološki, što je ovde čest slučaj, već kao prevashodno stilistički. Pitanje je stila i retorike teksta da li u njemu treba upotrebljavati strane reči, odnosno u kom obimu. U Srbiji se zbog jezika, kao i zbog mnogih drugih stvari koje se doživljavaju esencijalistički, često pada u nacionalromantičarski zanos, tako da sve što je strano, sve što je tuđe, poprima nekakve negativne predznake. Ja tvrdim da glavni problem nikada nije u stranim rečima, već u nedovoljnoj artikulisanosti misli: umesto izvođenja stranih reči pred nekakve jezičke tribunale, bolje bi bilo da razmišljamo o haosu u našim glavama. Sama ideja čistog, autohtonog jezika je potpuno iluzorna: takav higijenski konstrukt može samo da spreči razvoj mišljenja. Ali da bi ljudi uopšte mogli da koriste svoj jezik u obimu do kog on zaista doseže, potrebna im je kultura rečnika. A mi tu kulturu nemamo, pošto se zadovoljavamo narodnjačko-revolucionarnom mantrom piši kao što govoriš: nju smo iz domena fonetskog pravopisa preuzeli kao matricu nemarnosti prema pisanoj reči. Šta, zapravo, predstavlja vaš projekat Transpoetika? - Najpre, ta izmišljena reč (trans – s druge strane nečega, prostorna i vremenska onostranost, pokušaj prekoračenja i prevazilaženja granica; poetika – ne samo pisanje poezije već i činjenje, delanje i stvaranje uopšte) ima simbolički smisao za ono što mi pokušavamo da uradimo: da iskoristimo Internet i savremene tehnologije za građenje mreže znanja u kome je jezička razičitost vrlina, a mali jezici — nešto što obogaćuje svetsko kulturno nasleđe. Rečnik koji pravimo će imati i tumačenja reči na srpskom i njihove prevode na engleski. U stručnoj terminologiji to se zove bilingvalizovani rečnik. Uveren sam da je Rečnik SANU najveći kulturni poduhvat u srpskom jeziku 20. veka, ali se bojim će to kapitalno i nedovršeno delo, ostati u 20. veku. Vreme je da sada napravimo platformu za 21. vek. Ovim projektom pokušavamo da spojimo leksikografsku i izdavačku delatnost, da objavljujemo tekstove koji će biti integrisani sa rečnikom. Jednim klikom miša na bilo koju reč u objavljenim tekstovima dobićete definiciju i prevod te reči. Još jedan klik će vas odvesti na tu odrednicu u rečniku gde ćete naći sva značenja te reči, gramatičku obradu (deklinacije, konjugacije itd). Rečnik će istovremeno funkcionisati i kao tezaurus (rečnik sinonima i srodnih reči). Ponekad se može čuti da je srpski jezik siromašan i da je nalaženje sinonima ponekad veoma teško, za razliku od istog posla na engleskom jeziku, na primer. Kako vi vidite srpski jezik u tom smislu? - To apsolutno nije tačno kao stav. Sve zavisi od reči do reči. I često je to više antropološko, nego lingvističko pitanje. Recimo, srpski jezik ima veoma bogatu leksiku kad je reč o rođačkim odnosima. Sve te naše zaove, jetrve, snahe i pašenozi gube svoju posebnost kada se prevode na engleski. Ili pogledajte, na primer, naš skup sinonima: zimljiv, zimomoran, zimogrižljiv, zimogrožljiv, zimogrozan. Na engleskom je sve to sensitive to cold (osetljiv na hladnoću). Srbi su, očigledno, imali dosta problema sa grejanjem u svojoj istoriji. Nadam se da će naš rečnik pomoći korisnicima i u pronalaženju nekih zaboravljenih ili malo korišćenih reči tako da postane jasno da u jeziku ima i lepših i zabavnijih stvari od sočnog psovanja, kojim se, iz meni nepoznatih razloga, neki Srbi jako ponose. Kao da smo mi izmislili ili bar patentirali vulgarni govor i kao da opscene reči nisu prisutne u svim jezicima i svim kulturama. U kojoj fazi rada je vaš projekat Transpoetika? - Još uvek radimo na završetku naše onlajn platforme, a paralelno radimo i na rečniku. Međutim, mi smo mali tim i tek smo na početku ove velike jezičke avanture. Osim što smo već počeli sa leksičkom obradom reči, pravimo, između ostalog, i korpus srpskog jezika. To znači da sakupljamo tekstove koji su objavljeni na Internetu, stavljamo ih u bazu podataka i tako dobijamo spiskove reči. Na taj način dobićemo i mnoge savremene reči kojih nema u dosadašnjim rečnicima. Planiramo da u prvoj polovini 2008. godine krenemo onlajn i omogućimo studentima slavistike i svim zainteresovanima da nam se pridruže u kolaborativnoj izradi rečnika. Ovo je projekat na duge staze. Za sada, imate prvu saradnicu u Kristini Kovač? - Kristina Kovač jeste naš saradnik, mada ona to sama još ne zna. Obradili smo reč mozgosukcija koju ona koristi u jednoj svojoj pesmi. Kad imate digitalni rečnik, vi ste u prednosti nad štampanim rečnikom, jer se ovde ne postavlja pitanje prostora pošto je on praktično bezgraničan. Suština ovog našeg poduhvata i jeste u tome da stvorimo sliku savremenog srpskog jezika koju teško može da prati bilo koji štampani rečnik. Čula sam da je ministarka za dijasporu Milica Čubrilo pokazala interesovanje za ovaj vaš projekat. Znači li to i nešto više od puke radoznalosti? - Mene je to veoma obradovalo, kao i naš sastanak tim povodom, jer jedan od prioriteta Ministarstva za dijasporu je upravo očuvanje srpskog jezika u inostranstvu. Nadam se dobroj budućoj saradnji. Kolika su materijalna ulaganja u Transpoetiku? - Do sada ih je bilo veoma malo. Na početku rada smo dobili istraživačku stipendiju od američkog Konzorcijuma za strane jezike, pre nekoliko godina smo dobili i izvesnu sumu novca od našeg Ministarstva za kulturu, ali sada se nadam da ćemo biti u stanju da obezbedimo veća sredstva. Nije reč o nas troje koji smo i dosada radili manje - više besplatno, već je potrebno da oformimo veći tim, pogotovu kada krenemo sa izdanjima književnih dela. Uveren sam da je ovaj projekat potreban srpskoj kulturi ne samo zarad promocije srpskog jezika u inostranstvu, već i zbog toga da bismo mi sami naučili nešto o sebi iz perspektive stranaca koji izučavaju našu kulturu. Rečnik nije teren, nego mapa jezika. Naravno, što više različitih mapa budemo imali, to će nam i teren biti poznatiji i prohodniji. Kada bi zainteresovani mogli da očekuju prva digitalna izdanja naše književnosti povezane sa rečnikom? - To zaista još ne mogu da kažem, pošto to zavisi od niza okolnosti. Ono što mi možemo da uradimo, radimo. Recimo, sa svojim ocem, glumcem Predragom Tasovcem, snimio sam ceo tekst Proklete avlije Ive Andrića. Moj otac je pedesetih godina prošlog veka već radio tako nešto za Savez slepih, ali mi taj snimak više nemamo. Sada smo sve snimili ponovo jer želimo da jednog dana u okviru projekta imamo i prateću multimedijalnu biblioteku sa zvučnim i video-zapisima. A lepe (i lepo izgovorene reči), kao što znamo, i gvozdena vrata otvaraju.