Ustav Meda i žuči

Najvažnija knjiga nove crnogorske države - Medov ustav svečano je proglašena prošlog ponedeljka. Naime, u petak je glasovima dve trećine poslanika ustavotvorne skupštine izglasan, da bi tri dana docnije Ustav nezavisne države Crne Gore i stupio na snagu. Novi ustav se po primorju i brdima od milošte zove po nadimku Nebojše Medojevića, čija je stranka Pokret za promjene glasanjem za Ustav, zajedno sa vladajućim blokom DPS – SDP, omogućila da bude usvojen sa potrebnom većinom u parlamentu. Jedno od većih dostignuća nove, najvažnije crnogorske knjige je i što uspostavlja novi jezik: crnogorski i to kao službeni jezik u Crnoj Gori. Taj novi jezik još nije kanonizovan, još nema ni gramatike ni rečnika, a još nije sigurno ni kako će se pisati nova tri glasa u jeziku po kojima bi on trebalo da bude različit od srpskog ali je, eto, već proglašen službenim. To je izglasano na 156. godišnjicu smrti pisca doskora najvažnije crnogorske knjige, “Gorskog vijenca”. Ipak, i jezik na kojem je pisao Petar Drugi Petrović Wegoš pominje se u Medovom ustavu i to zajedno sa bosanskim, hrvatskim i albanskim jezikom kao jezicima koji su, takođe, u službenoj upotrebi. Za razliku od jezika koji se, ipak, pominje, organizacije kojoj je vladika Rade služio, Srpske pravoslavne crkve nema u novom crnogorskom ustavu. Za razliku od prošlog ustava u kojem se kaže da su SPC kao i Rimokatolička crkva i Islamska verska zajednica ravnopravne i odvojene od države, sada se nijedna ne pominje imenom. U članu 13 piše samo da su verske zajednice odvojene od države i da su ravnopravne i slobodne u vršenju verskih obreda i poslova. Time se otvara prostor za legitimisanje nepriznate Crnogorske pravoslavne crkve. Kao simbol države Crne Gore usvojena je zastava crvene boje sa zlatnim obrubom i grbom na sredini. Zvanični grb je zlatni dvoglavi orao sa lavom na prsima, a himna je “Oj svijetla majska zoro”. Ovde je zanimljivo reći da su iz dosadašnjeg grba uklonjeni krstovi jer je Bošnjačka stranka zahtevala da državni simboli ne sadrže verska obeležja. Inače, Srpska lista je tražila da himna Crne Gore bude “Onamo namo” a zastava crveno–plavo–bela. Dok, npr. SNP Predraga Bulatovića je smatrao da zastava treba da bude crveno–plavetno–bela (plavetno bi po novom crnogorskom jeziku moglo da znači svetloplavo) ali se slaže da himna bude “Oj svijetla majska zoro”. A njihovi koalicioni partneri iz Narodne stranke i Demokratske srpske stranke su želeli da himna bude “Ubavoj nam Crnoj Gori”. Kad već govorimo o željama i predlozima, zanimljivo je navesti predlog Medojevićevog PzP-a po kojem je zvanični jezik trebalo da bude „jedinstveni jezik koji građani nazivaju srpskim i crnogorskim”. Oko ovih identitetskih pitanja najviše se i polemisalo ovih godinu dana koliko se ustav sprema i na kraju su, vidimo, ipak usvojena, istina ponegde ublažena, rešenja za koje se zalagala vladajuća stranka Mila Đukanovića. To što su identitetska pitanja bila u centru pažnje znači, kaže Nebojša Medojević, da se Crna Gora još uvek nalazi u pretpolitičkom dobu. Naposletku, Medojević kaže da nije zadovoljan svim rešenjima u Ustavu, ali da je i apsolutno ponosan na naziv “Medov ustav”. “DPS i SDP su imali većinu i nisu imali namjeru da pregovaraju. U početku su oni odbili sve amandmane, kako opozicije tako i od nevladinog sektora i sindikata, i spremali su se za referendum. Mi smo natjerali režim ne samo da pregovara nego da od 29 tačaka platforme crnogorske opozicije nijednu u potpunosti ne odbije a da 20 tačaka potpuno prihvati. Našom zaslugom sada je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu za mijenjanje izbornog zakona, za promjenu zakona o imovinskom pravu stranaca, jer mi smo protiv rasprodaje Crne Gore, za slanje vojnih trupa iz Crne Gore van njenih granica. U Ustavu sada stoji i da opštine imaju svoju imovinu, što je revolucionarna stvar za državu kakva je naša, zatim prihvaćeni su svi naši amandmani kada je riječ o zaštiti manjinskih prava...” Ipak, Medojevićevo ZA novom ustavu u značajnom delu Crne Gore je doživljeno kao izdaja, zbog pomoći Đukanoviću da u parlamentu izglasa Ustav ali i zbog u velikoj meri prihvatanja simbolike novocrnogorskog identiteta. Lider Pokreta za promjene će reći da je izglasavanje Ustava u parlamentu bilo u interesu građana Crne Gore a na tome je sve vreme i insistirala Evropska unija. “Đukanović trenutno ima većinu i na referendumu bi vjerovatno izglasao svoj jednonacionalni, nacionalistički ustav a pri tom bi samo još više porasle tenzije u Crnoj Gori i ponovo bi se obnovili pritisci na građane koji ne glasaju za njega, jer bi tada svi koji ne izađu na glasanje bili okarakterisani kao neprijatelji”, kaže Medojević. Miša Đurković, naučni saradnik Instituta za evropske studije i savetnik lidera Srpske liste Andrije Mandića, kaže da je ovaj ustav zapravo lažan, jer Srbe kojih zvanično ima 32 odsto svodi na nacionalnu manjinu, a Crnogorce karakteriše kao većinski narod iako nisu većina jer ih ima 42 odsto. I zbog toga, kaže, jedino mogući izlaz za Srbe i predstavnike Srba je da bojkotuju Ustav i sve u vezi sa tim ustavom. U jednom svom tekstu Đurković je Medojevića nazvao Frankenštajnom dukljanstva i smatra da je on i sada pružio ruku spasa Đukanoviću. “Samo neizglasavanje Ustava u parlamentu bio bi poraz režima. A referendum bi ponovo otvorio neka značajna pitanja u Crnoj Gori, taj njihov novi identitet je na klizavoj ravni i zato je i vlasti ali i stranom faktoru bilo od velikog značaja da se to izbegne. A za taj posao bio je idealan Medojević.” Što se tiče identitetskih pitanja, Medojević kaže da je pokušao da pomiri dve krajnosti. Crnogorske nacionaliste koji su za crnogorski narod, jezik i crkvu, koji misle da je srpski narod u Crnoj Gori politička tvorevina i koji prema svemu što je srpsko gledaju na nep rijateljski način, i srpske nacionaliste, koji su za srpski narod, jezik i crkvu, po kojima su Crnogorci politička tvorevina i sa neprijateljstvom gledaju na sve što predstavlja državu Crnu Goru. “I u velikoj mjeri smo uspjeli jer u preambuli su sada i Crnogorci i Srbi ravnopravni, kao što su u službenoj upotrebi i crnogorski i srpski jezik. Podsjetiću da je, po prijedlogu DPS-a, Crna Gora država crnogorskog naroda i da je u službenoj upotrebi samo crnogorski jezik. A sada, evo pitam sve Srbe iz Crne Gore koja veća prava ja kao Crnogorac imam od njih koji se izjašnjavaju kao Srbi?”, govori Medojević. “Kako koja prava”, pita Miša Đurković, “pa čiji su simboli tog je i država”. On smatra da je ovo finiš procesa stvaranja tog novog crnogorskog identiteta koji je krenuo od ekonomske priče, pa je onda iz godine u godinu dodavana jedna po jedna stvar dok sad nismo došli da se u Crnoj Gori ne govori srpski već crnogorski jezik. Po mišljenju našeg sagovornika, pored stvaranja nove nacije ideja je i da se Srbi svedu na što manji broj, ispod deset procenata i da budu samo nacionalna manjina kao što su, recimo, Hrvati. “I zato Srbi ne smeju da prihvate ovaj ustav jer je njegov cilj njihovo asimilovanje. Srbi moraju da budu definisani kao konstitutivni narod u Crnoj Gori a nikako kao nacionalna manjina”, kaže Đurković. Ovde je posebno zanimljivo pitanje državljanstva. Naime, u odnosu na prethodni ustav, u novom ne piše da se crnogorsko državljanstvo ne može oduzeti. A Ustavnim zakonom, koji je usvojen zajedno sa Ustavom, piše da će svi građani Crne Gore, koji su na dan proglašenja nezavisnosti 3. juna 2006, imali to državljanstvo moći da ga zadrže bez obzira na to da li su stekli još neko drugo. To su, na primer, gotovo svi crnogorski Hrvati kojima je Hrvatska davno omogućila da uzmu i njeno državljanstvo. Dalje, tekst Ustavnog zakona glasi: Oni koji su od tada stekli i neko drugo državljanstvo, zadržaće crnogorsko do potpisivanja bilateralnog sporazuma sa zemljom o čijem se državljanstvu radi, ali najduže godinu od usvajanja ustava. To se odnosi na Srbe jer Srbi iz Crne Gore nisu mogli pored crnogorskog da imaju i državljanstvo Srbije budući da su naše dve države bile u zajednici. A pre tog eventualnog bilateralnog dogovora, ako uzmu srpsko državljanstvo sledi im oduzimanje crnogorskog. Međutim, Srbija je pre tačno mesec dana usvojila izmene i dopune zakona o državljanstvu po kojima srpsko državljanstvo mogu dobiti svi pripadnici srpskog naroda koji izjave da smatraju Srbiju svojom državom bez obzira na mesto prebivališta. I što je još bitnije: štiti se tajnost državljanstva. Dakle, Srbi iz Crne Gore mogu da uzmu i srpsko državljanstvo ali da o tome ne obaveštavaju Crnu Goru i tako imaju oba. Šta ako kao predsednik Narodne stranke Predrag Popović (pogledajte okvir) progovore o tome? Zanimljivo je Medojevićevo objašnjenje. “Po zakonu koji je donijet kada je Dragan Šoć bio ministar pravde, Peco Popović bi trebalo da izgubi državljanstvo Crne Gore. A po Medovom ustavu on ga zadržava još najmanje godinu dana.” Dragan Šoć je, inače, bio ministar pravde pre skoro deset godina. Inače, i član 12 kojim se reguliše državljanstvo, kao i još nekoliko članova koji se tiču tzv. identitetskih pitanja, “betonirana” su ovim Medovim ustavom. Naime, postupak promene Ustava je još restriktivniji nego u Miloševićevom ustavu zbog kojeg je Srbija prošle godine jedva promenila ovaj akt. U crnogorskom slučaju potrebno je da se izjasne dve trećine poslanika, a za promenu najvažnijih članova potrebno je još da na referendumu glasa čak tri petine od ukupnog broja upisanih birača. Što promenu čini praktično nemogućem. Jedan od tih nepromenjivih članova je i 15. koji kaže da Crna Gora ne može ući u savez sa drugom državom kojim gubi nezavisnost i puni međunarodni subjektivitet. Jasno je čega se ustavotvorci boje. Dakle, za istupanje iz saveza sa Srbijom trebalo je da se izjasni 55 odsto birača koji su izašli na referendum a da ponovo uđe u savez sa Srbijom trebalo bi da glasa 60 odsto građana koji su upisani u birački spisak. Kad smo već kod Srbije, treba reći da je, za razliku od srpskog ustava, u crnogorski uneta i odredba da se Crna Gora zalaže za evropske i evroatlantske integracije. Dakle, oni su već rešili da hoće i u NATO. Sa svih 213 vojnika, koliko trenutno broji oružana sila Crne Gore. Slučaj Predraga Popovića Lider Narodne stranke Predrag Popović prvi je poslanik u crnogorskom parlamentu koji je dobio srpsko državljanstvo. I to u trenutku kada je u Skupštini Crne Gore vođena rasprava o predlogu najvišeg pravnog akta. Lider „narodnjaka” saopštio je u crnogorskom parlamentu da je državljanin Srbije jer je to adekvatan odgovor za one koji su srpski narod u Crnoj Gori „gurnuli u status nacionalne manjine”, istovremeno poručivši da se neće odricati državljanstva svoje matične države, niti će pod pritiskom bilo kakvog zakona pristati da se odrekne državljanstva Srbije! Ovim gestom je, kako je kazao, dao podršku svima onima koji Srbiju ne žele da doživljavaju kao inostranstvo, ali on je i znak protesta zbog „uvredljivih prijetnji koje su provijavale od zvaničnika crnogorskog režima da će nas lišiti državljanstva matične države ako prihvatimo državljanstvo Srbije”. Poslanik SDP-a, manjeg vladajućeg koalicionog partnera, Miodrag Iličković, istog trena je reagovao tražeći od nadležnih da ispitaju može li strani državljanin biti javni funkcioner, a, odmah potom, predsednik crnogorskog parlamenta Ranko Krivokapić izjavio je dnevniku Vijesti da je “Popovićev poslanički mandat doveden u pitanje.” Prema novom crnogorskom Zakonu o državljanstvu, lideru NS se mogu oduzeti državljanstvo i poslanički mandat! Naime, predviđeno je da državljani Crne Gore u slučaju poput Popovićevog imaju pravo da zadrže državljanstvo u određenim okolnostima: „Državljanin Crne Gore koji je nakon 3. juna 2006. stekao neko drugo državljanstvo može zadržati i crnogorsko državljanstvo do potpisivanja bilateralnog sporazuma sa zemljom čije je državljanstvo stekao, ali najduže godinu dana od dana usvajanja Ustava Crne Gore”, kako stoji u novom ustavnom zakonu. Prema poslednjem crnogorskom Zakonu o državljanstvu, iz 1999. godine, nadležni organi bi Popoviću odmah mogli oduzeti crnogorsko državljanstvo, jer „ono prestaje ako stekne državljanstvo druge republike članice ili druge države” a i automatski bi izgubio i poslanički mandat prema Zakonu o izboru odbornika i poslanika! T. Nikolić