Suzavac za praznik

Mnogi su se nadali da će praznično obeležavanje 51. godišnjice mađarske revolucije, 23. oktobra, proći mirno. Ali uzalud. Već dan ranije, u ponedeljak 22. oktobra, izbili su sukobi. Najveći se dogodio u blizini zgrade državne Opere, između pola osam i pola devet uveče, jer je u njoj održavana centralna svečanost obeležavanja nacionalnog praznika posvećenog revoluciji iz 1956. godine, kojoj su prisustvovali premijer Ferenc Đurčanj i predsednik države Laslo Šoljom. Demonstranti, njih oko dve hiljade, po svaku cenu su želeli da spreče Đurčanja da održi svečani govor. Oni su se, oko 19 časova, okupili na Trgu slobode, i, uprkos tome što nisu imali dozvolu, održali su vatreni miting. Lideri ultradesničarskih grupa smenjivali su se za govornicom, a mikrofon je uzeo i Đerđ Budohazi, koji dva puta dnevno mora da se javlja u policiju (nedavno mu je istekla mera kućnog pritvora). Budohazi, koji je javnosti poznat po tome što je bio jedan od kolovođa sukoba s policijom kod Elizabetinog mosta zbog obeležavanja istog događaja iz 2002. godine, i ovog puta direktno je pozvao okupljene u bitku sa policijom! Masa, koja je mahom bila vrlo kratko ošišana, u cokulama i sa Arpadovim zastavama, oduševljeno je prihvatila predlog. Laslo Torockai, počasni predsednik Omladinske organizacije “64 županije”, pre nego što je poveo demonstrante prema Operi, tražio je i oružje, zamolivši demonstrante da ostanu zajedno u svakoj bici sa čuvarima reda, da se ne odvajaju u više grupa. Sa Trga slobode rušilačka protestna povorka krenula je ulicom Janoša Aranja i stigla do puta Bajče Žilinskog. Stotinak metara desno započinjala je ulica Nađmeze iz koje se direktno izlazi na zgradu Opere. Dve stotine metara s leve strane je železnička stanica “Wugati”, pored koje se zaobilaznim putem takođe stiže do Andraši puta i – Opere. Na oba kraja nalazili su se gusti policijski kordoni. Demonstranti su odlučili da kordon “probiju” iz Nađmeze ulice (ispred broja 49 u toj ulici, u prizemlju, nalaze se sedišta Srpskog demokratskog saveza, Srpskih narodnih novina i Srpskog pozorišta u Mađarskoj). Na upozorenje policije da se raziđu, odgovoreno im je sa nekoliko “Molotovljevih” koktela. Protestanti iz prvih redova napali su policiju, šutirali štitove nogama, lancima ih udarali po rukama. Ostali su bacali flaše, kamenje, petarde. Posle petnaestominutnih fizičkih provokacija policija je energično reagovala. Upotrebila je suzavac i vodeni top. Demonstranti su prilikom povlačenja pravili “privremene” barikade rušeći i dovlačeći po nekoliko obližnjih kola sa obe strane puta, koja su potom palili. Gotovo da nema neoštećene fasade i nerazbijenih prozora u celoj ulici. Povređeni su novinari Rojtersa, “Blika” i “Nepsabadšaga”. Policija je u 22 časa uspostavila potpunu kontrolu nad celim kvartom, a u jednom haustoru u Nađmeze ulici uhapšen je Laslo Torockai, dok je Budohazi lišen slobode na stanici “Wugati”. Sutradan, 23. oktobra, nereda i sukoba nije bilo. Jedino je stotinak izolovanih nezadovoljnika prepodnevnu ceremoniju podizanja nacionalne zastave na jarbol i sviranje državne himne, kojoj je prisustvovalo rukovodstvo zemlje, ispratilo zvižducima. Poslepodnevni miting na peštanskoj Astoriji najveće opozicione partije, Fides, među čijim simpatizerima su uočeni i pripadnici novoformirane Mađarske “garde”, “Jobika” i Svetskog saveza Mađara, protekao je u populističkom govoru njenog lidera Viktora Orbana. Nije govorio o 1956. godini, već o sadašnjim unutrašnjim prilikama u državi, ukazujući “da Mađarskoj sa istoka uvek dolazi velika opasnost” i poručujući svojim pristalicama da budu strpljivi i izdržljivi. Ferenc Đurčanj, premijer Mađarske Tri izvora konflikta Treća mađarska republika, izgrađena 1956. godine samo na jednoj strani “barikada”, prema mišljenju sadašnjeg premijera Ferenca Đurčanja, ima tri izvora koja sadrže kontroverzu i podstiču konflikt. - Prvi izvor su pojedinačna gledišta i lični interesi koji izazivaju konflikt istorijske perspektive države. I dalje prisutna teškoća je – kako 1956. uklopiti u progresivni razvoj Mađarske? Kontroverzno razmišljaju i generacije odrasle u Kadarevom sistemu. Neki joj daju legitimitet priznajući je, drugi ne, za treće je ta godina samo deo tradicionalnog puta u demokratiju – kaže Ferenc Đurčanj. Druga vrsta konflikta ima dva izvora. Prvi je u tumačenju onoga što se pre 51 godinu zaista odigralo, a drugi u onome šta je (još) moglo da se dogodi. Treći izvor konflikta postavlja pitanje vezano za heroje i simbole revolucije? - Upravo taj izvor konflikta jasno pokazuje suštinu oktobarske revolucije u Mađarskoj iz 1956. godine! Ima onih po kojima su Imre Nađ ili Ištvan Bibo prvi simboli i(li) heroji događaja, po drugima je to Jožef Mindsenti, a treći jedinim simbolima smatraju hrabre peštanske mladiće koji su izašli na ulice da se bore sa Sovjetima – rekao je premijer Mađarske.