Nono olet – kao povod

Otac i sin, koje LJubomir Madžar, citira u svome tekstu bili su rimski car Vespazijan i sin mu Tit. Sporno je da li se anegdota odnosi na štavljenje kože sa mokraćom, ili pak na klozete, za čiju je upotrebu Vespazijan uveo porez, kako piše većina eksperata, no u svakom slučaju važi sentenca: Non olet – ne zaudara! Kada je 1964. godine patrijarh German sa članovima sinoda posetio vlasti u Srbiji i molio odobrenje za nastavak građenja hrama Svetoga Save na Vračaru obavestio ih je tada da će Crkva prikupiti pet miliona US dolara za te poslove, da će građevinarstvo Srbije imati tolike i tolike prihode, zaposliće se toliko i toliko ljudi, država će ubrati tolike i tolike poreze... Kazano je Germanu: „Da, ali tih pet miliona dolara biće prikupljeni od dijaspore, prvenstveno u USA, a to su pročetnički elementi”. Tada je German citirao Vespazijanove reči: „Dolari ne mirišu! Milentije Pešaković, Beograd