Neki novi Kumrovci

Škola za politiku, čije osnivanje najavljuje DSS, vidi svoje korene i ideje u Savezu demokratske omladine Borislava Pekića iz 1948. i najverovatnije će se po njemu i zvati. “Pekićeve nacionalne, demokratske ideje su i naše. Osnivači SDO su naši prethodnici koji nisu štedeli snage u borbi za demokratsku Srbiju što se danas rađa”, poručuje omladina DSS-a, sa njihovim predsednikom Draganom Daničićem na čelu. Formiranje škole DSS-a najavljeno je u decembru, i polaznici, sem samih članova i simpatizera ove stranke, bili bi i predstavnici medija, članovi NVO i predstavnici studentskih organizacija. Dragan Daničić kaže za NIN da je upravo omladina ove stranke predložila formiranje škole za politiku. Sem najave da će škola biti besplatna, Daničić navodi da će predavači biti funkcioneri DSS-a – bivši i sadašnji ministri, ali i analitičari, novinari, profesori Univerziteta i treneri Centra za edukaciju DSS-a. “Naša ideja je da u saradnji sa bliskim NVO iz zemlje i inostranstva krenemo da stvaramo novu političku elitu koja bi kasnije bila spremna da zauzme određene položaje u društvu i državi”, objašnjava Daničić. Sonja Liht je direktorka Beogradskog fonda za političku izuzetnost, škole čiji je polaznik bio i Dragan Daničić, između ostalih aktivnih i poznatih ljudi u političkom životu Srbije. Ona je upoznata sa inicijativom DSS-a i kaže za NIN da je veoma dobro da stranke organizuju svoje škole jer “čovek se ne rađa za političara, kao što se ne rađa ni za arhitektu. Čovek za to mora da se edukuje”. Po rečima Sonje Liht, bilo bi korisno da svaka stranka ima jedan organizovan i osmišljen sistem edukacije. “Ispada da se ljudi edukuju za svaku profesiju sem za najodgovorniju u društvu, a to je bavljenje politikom – donošenje najozbiljnijih odluka po budućnost države i društva”, kaže Lihtova. Beogradski fond za političku izuzetnost, po rečima direktorke Sonje Liht, okuplja ljude iz različitih stranaka i pohađanje je besplatno, zahvaljujući raznim donacijama. Ona kaže da se polaznici političkim dijalogom bolje upoznaju, a najveći izazov za njih je tolerancija u dijalozima pored njihove različitosti: “Na taj način polaznici uče šta to znači, na stvaralački način, prići nekom problemu koji je danas na dnevnom redu u učionici, a sutra u parlamentu”. Sa njom će se složiti Dragan Daničić, koji je u organizaciji obuke mladih lidera Beogradskog fonda za političku izuzetnost: “Letos smo bili u Srazburu, na letnjem univerzitetu demokratije. Upoznali smo se sa kolegama iz drugih stranaka, sa kojima nemamo političkih dodira, ali smo videli da možemo da nađemo sfere u kojima imamo zajedničkih ideja”. On se slaže sa Sonjom Liht u pogledu važnosti škola politike . Iz prve političke škole kod nas, nastale 1996, formiran je Centar modernih veština, koji je osnovao DS. Po Daničićevim rečima, ovaj Centar je ranije bio dosta aktivniji u odnosu na sadašnju organizaciju. Ova škola politike za studente Beogradskog univerziteta, zapravo je škola političke komunikacije. Miloš DŽajić, direktor izvršnog odbora Centra, za NIN navodi da ovogodišnja upisana deveta generacija polaznika dokazuje aktivnost samog Centra, “uprkos Daničićevim tvrdnjama”. DŽajić kaže da je od 180 prijavljenih, 95 polaznika odabrano putem intervjua i pisma motivacije. “Polaznici će učiti praktične veštine – javni nastup, konstruktivni dijalog, politički marketing”, objašnjava DŽajić. Daničić, u programu škole DSS-a, pored izučavanja istorije i međunarodnih odnosa, takođe najavljuje vežbanje javnog nastupa, političkog marketinga, ali i protokola i lepog ponašanja, jer, kako Daničić kaže, “to je posebno bitno”. U novembru omladina DSS-a obeležiće 15 godina od osnivanja. Daničić navodi da omladina ove stranke danas broji 15.000 članova. On odaje recept instant političkog uspeha: preko raznih akcija omladinaca, i njihove kreativne ideje dolaze do izražaja – tako se mladi mogu nametnuti starijim kolegama. Daničić navodi da omladinci posle, bez imalo problema, mogu da nastave svoj rad u opštinskim odborima i višim organima stranke. Iako Sonja Liht smatra da svaka stranka treba da ima svoj podmladak i edukaciju, SRS je, barem zvanično, nema. Lihtova naglašava da je to tako jer je “SRS ubeđen da sve zna, pa mu ne treba ni školovanje, ni podmladak”. Sa ovom konstatacijom Lihtove neće se složiti Rašo Vučinić, predsednik saveta za sport i omladinu gradskog odbora SRS-a. On za NIN podvlači da SRS ne pravi diskriminaciju na osnovu godina: “Ne razdvajamo mlade od starijih. Iako zvanični podmladak stranke nemamo, imamo stranačke organizacije gde se organizuju mladi ljudi – to su saveti za sport i omladinu opštinskih i okružnih odbora. Mnogi naši mladi članovi su među odbornicima u skupštinama opština, u gradskoj skupštini, u parlamentu. Mladi ljudi su čak i u prvih 15 ljudi SRS-a, što znači – u predsedničkom kolegijumu”, navodi Vučinić. Da mladi rade ozbiljne stvari za SRS, Vučinić potkrepljuje podatkom o 5.000 prikupljenih potpisa za samo mesec dana na svim beogradskim fakultetima. Mladi SRS-a skupljali su potpise za peticiju koja se tiče prenosa suđenja Vojislavu Šešelju na RTS-u. Branko Ružić je danas predsednik Izvršnog odbora SPS-a. Nekada i sam predsednik omladine, Ružić za NIN ističe važnost evolutivnog razvoja, od podmlatka do najviših funkcija političke organizacije. Po njemu, pobude mladih koji ulaze u politiku su raznovrsne: od ideologije, preko želje za društvenim promenama, do zdravih, “ali i bolesnih ambicija”. Zanimljivo je spomenuti da omladina SPS-a beleži trend rasta učlanjenja, pa danas omladinaca – socijalista ima između pet i sedam hiljada, prema Ružićevim rečima. Omladina LDP-a je, čini se, među najbrojnijom, barem po tvrdnji Mašana Stamenkovića. On je član predsedništva i vršilac dužnosti predsednika omladine ove stranke. Stamenković kaže za NIN da njihova omladina ima između trinaest i petnaest hiljada članova. “Naši članovi su mladi ljudi koji žele da utiču na promene u društvu i aktiviraju se politički, te da kroz omladinu napreduju ka svojoj daljoj političkoj karijeri. On kaže da su neki od njih toliko brzo napredovali kroz organizacije stranke, da danas čine kreatore političke scene. Što se tiče ambicije mladih političara i brzine njihovog napredovanja, i Dragan Daničić ima isti stav: nekadašnji predsednici omladine DSS-a su sada na visokim položajima u stranci a i u državi: “Aleksandar Popović je naš prvi predsednik omladine; 1996. godine predsednik je bio Andreja Mladenović; Dušan Proroković, nekadašnji predsednik omladinaca je sada državni sekretar za KiM; Borko Ilić je sadašnji potpredsednik DSS-a. Mi smo jedina stranka koja ima potpredsednika iz redova omladine.” Što se tiče motivacije mladih koji ulaze u politiku, svi lideri omladine su složni: karijerizma negde i ima, ali kod njih – nikako. Nekako, baš, u njihovim strankama, mladi veruju isključivo u ideje koje politička stanka zastupa. Od Mašana Stamenkovića, tako, saznajemo da je sistem LDP-a takav da oni koji hoće da se bave politikom iz interesa, biraju za to neke druge stranke: “Naša stranka je jedina koja udara po tajkunima i vlasti, i dosledno se drži svojih političkih principa. Tu nema nekog prostora za karijerizam.” Da je postojanje karijerista legitimno, a da je dobro da stranka ili organizacija bude ostvarenje nekog cilja i ambicije, misli Miloš DŽajić. On to objašnjava tvrdnjom da bez energije iz ambicije nijedna organizacija ne može da funkcioniše. “Loše je kada se nedozvoljene stvari koriste za ostvarenje tih ambicija. Imali smo primera prošlih godina gde su ljudi pojedinačno dolazili da bi unapredili sopstvene veštine koje ne bi vraćali kroz neki svoj angažman, društvu u celini”, kaže DŽajić. Branko Ružić ističe da karijerizam u politici ima ograničen vek trajanja. On kaže da se u podmlatku SPS-a nalaze, pogotovo ako se imaju u vidu problemi ove stranke od 5. oktobra do danas, ideološki levičarski utemeljeni omladinci koji veruju u ostvarenje društva socijalne pravde. Sonja Liht bi želela da svi mladi, pametni odgovorni ljudi koji uđu u politiku imaju pred sobom neki opšti interes, ali, “očekivati to, bilo bi idealizovanje”. S njom će se složiti i Dragan Daničić, uz napomenu da je toga ranije bilo mnogo više nego danas. On smatra da se to bitno promenilo i da karijeristi koji u stranku ulaze iz nekog sopstvenog interesa, vrlo brzo je i napuštaju. Suprotno tome, Đorđe Vukadinović, politički analitičar, misli da malo ko danas veruje da se neko politikom bavi zbog ideala i iz viših ciljeva. On kaže da je devedesetih uključivanje mladih u tokove politike bilo popularnije nego sada. Po Vukadinovićevim rečima, bilo je mnogo više entuzijazma i idealizma u tome, bilo da su oni bili nacionalni ili opozicioni. “Naravno da je i tada bilo onih koji su se u politiku uključivali iz karijerističkih razloga, ali je bilo više mladih, pogotovo u odnosu na današnje vreme, koji su to činili zbog vere u ideale, vrednosti, borbu i ciljeve, ili zbog suprotstavljanja nekim drugim ciljevima i vrednostima”, kaže Vukadinović. Po njemu, kada danas mladi pristupaju politici, u najvećoj meri to čine zbog karijere: želje da dobiju posao ili napreduju na radnom mestu. U prilog tome govori i realno stanje: najsigurniji poslovi su u javnom i društvenom sektoru. “Radno mesto u državnom organu ili javnim preduzeću ne može se dobiti bez, makar, političke veze.” Vukadinović smatra da je čitavo naše društvo, a posebno mladi, danas postalo cinično i rezignirano – poverenje u stranke je slabo. Đorđe Vukadinović kaže da je danas teže napredovati u politici u odnosu na devedesete: “Oni koji su zauzeli mesta u hijerarhiji stranaka početkom ove ili prošle decenije, relativno su mladi ljudi, ili su u najboljim godinama. Oni nerado gledaju na omladince koji im se mešaju u posao. Mladih nema mnogo u vrhovima stranaka jer su pozicije uglavnom podeljene, tadašnjim mladim ljudima.” On navodi primere za nekadašnje brzo napredovanje u stranci: Aleksandar Vučić – od klinca do drugog, trećeg čoveka SRS-a za nekoliko godina; Čeda Jovanović u DS-u, pa čak i Tadić; Aca Popović i možda, čak, i Jočić u DSS-u. Iako Đorđe Vukadinović smatra da je mogućnost napredovanja mladih u političkim strankama sada otežana, današnji ambiciozni omladinci dokazali su da je brzo napredovanje u politici moguće, a u nekim primerima čak i sigurna putanja uspeha – od omladinca do ozbiljnog političara sve je kraći put. Dragan Daničić, predsednik omladine DSS-a, pre nekoliko dana izabran je za člana Izvršnog odbora stranke. A tek mu je dvadeset peta. Ali, kako reče Koštunica, “politika se uči”. A karijera se grabi.