Ministri pod visokim naponom

Ideja Mlađana Dinkića, aktuelnog ministra ekonomije i regionalnog razvoja, da se novac neophodan za izgradnju termoelektrana obezbedi prodajom određenog procenta akcija Elektroprivrede Srbije na berzi, pokazala je još jednom da među ministrima vlade Vojislava Koštunice nema saglasnosti oko privatizacije EPS-a. Pa i još gore od toga. Pokazalo se da nema ni jasne ideje ili strategije da li bi i kada trebalo početi sa privatizacijom Elektroprivrede Srbije i da li bi ta privatizacija trebalo da bude povezana sa izgradnjom termoelektrana ili ne. Od Mlađana Dinkića nismo dobili odgovor šta je on to tačno predlagao, a u medijima se pominju tri modela. Pored već onog poznatog javnosti, za koji se do pre nekoliko dana mislilo da predstavlja i zvaničan vladin stav, da tih milijardu i po evra neophodnih za izgradnju dve termoelektrane treba obezbediti pronalaženjem strateškog partnera, Dinkić je pomenuo još dva moguća ishoda. O tome će, prema potvrdi koju je NIN dobio u Ministarstvu ekonomije, obavestiti svoje kolege iz Vlade Srbije. Dinkićev prvi predlog je da se na berzi ponudi 10 do 15 odsto akcija tog javnog preduzeća, ali kako novac od prodaje tih akcija ne bi bio dovoljan za izgradnju termoelektrana, EPS bi morao da uzme i kredit od neke banke. Drugi model podrazumevao bi iznošenje na berzu 30 odsto akcija, od kojih bi polovina bila prodata dok bi polovinu dobili građani Srbije koji se u dosadašnjem procesu privatizacije nisu ovajdili ni za kakve akcije. Dinkićev motiv za iznošenje akcija EPS-a na berzu je da se obezbedi novac kako bi se termoelektrane što pre sagradile i time obezbedilo uredno snabdevanje električnom energijom, odnosno smanjila zavisnost Srbije od uvoza struje. I dok je na početku izgledalo da će Dinkić ostati usamljen, te da pored otvorenog protivljenja menadžmenta EPS-a, neće imati ni podršku kolega iz vlade, nekoliko dana kasnije ispostavilo se i da Mirko Cvetković, ministar za finansije, “načelno” podržava Dinkića. Cvetković nije želeo da odgovori koliki bi procenat EPS-a trebalo izneti na berzu, ali je kazao da je veoma važno da se na berzi pojave akcije javnih preduzeća. “Mislim da bi to bio veoma dobar potez i da bi mogle da se na berzu iznesu akcije Naftne industrije Srbije, EPS-a, osiguravajućih kuća ili drugih preduzeća koja imaju solidnu podlogu”, kaže Cvetković. Prodaju dela EPS-ovih akcija na berzi podržala je i Gordana Dostanić, direktorka Beogradske berze. Ona tvrdi da bi efekti takvog poteza mogli biti višestruko korisni za sve. „Kompanija EPS bi, na taj način, ukoliko je reč o dokapitalizaciji pod najpovoljnijim uslovima, ne zadužujući se, mogla da dođe do značajnog kapitala neophodnog za finansiranje sopstvenog razvoja i jačanja regionalne tržišne pozicije.” Srbija bi, opet, smatra Dostanić, time konačno pokazala da ima finansijske potencijale koji je mogu locirati na poziciju najatraktivnijeg finansijskog tržišta u regionu, zadržavajući takvim potezom sve postojeće investitore na tržištu, ali privlačeći nove, kako domaće, tako i strane investitore. S druge strane Vladimir Đorđević, generalni direktor Elektroprivrede Srbije, kaže da je Dinkićeva ideja pogubna i za državu kao vlasnika EPS-a i za sam EPS, ali i za građane kao buduće akcionare. „Želim da verujem da je to lični stav Mlađana Dinkića i da Vlada Srbije neće prihvatiti takav koncept privatizacije EPS-a. U ovom trenutku prodati akcije Elektroprivrede Srbije kada se EPS tek uspravlja posle višedecenijske stagnacije je, blago rečeno, pogrešan potez”, kaže Đorđević. Momčilo Cebalović, direktor za odnose sa javnošću EPS-a, tvrdi da je najava Mlađana Dinkića antidržavni koncept koji samo strancima može doneti korist. Cebalović kaže da je sada sasvim jasno da postoje dva koncepta budućnosti EPS-a, koji nisu od juče i da koncept rasprodaje koju zagovara Mlađan Dinkić nije nikada stavljen ad akta. Time se zapravo podseća na ranija medijska pisanja o sastanku Mlađana Dinkića sa predstavnicima nemačke kompanije RWE u nekoj kafani u Nemačkoj, kada je posredstvom beogradskog EKI investmenta pripreman memorandum o saradnji države sa pomenutom nemačkom kompanijom, što je na kraju sprečeno intervencijom premijera Koštunice. “EPS u ovom trenutku nije profitabilna firma. Tržišna vrednost tih akcija bila bi ispod njihove realne vrednosti, pre svega zbog niske cene električne energije, a najveći protivnik poskupljenja struje uvek je Dinkić. Poskupljenje struje od samo jednog evro centa povećalo bi vrednost EPS-a za milijardu evra. Podsećam da je za izgradnju dve termoelektrane potrebno milijarda i po evra, u zaštitu životne sredine u narednih sedam godina trebalo bi uložiti dodatnih milijardu evra a za rudnik uglja iz kojih bi se crpele sirovine za termoelektrane još 800 miliona evra”, kaže Cebalović. U EPS-u kažu kako se nadaju da će Vlada Srbije podržati njihov koncept da za izgradnju termoelektrana pronađu strateške partnere izabrane javnim tenderom. Ti partneri će time postati većinski vlasnici u dve novoosnovane firme “Kolubare B” i “Nikole Tesle B3”, dok bi Elektroprivreda u ovim novim kompanijama učestvovala sa manjinskim kapitalom. „Velike elektroprivredne kompanije čekaju te tendere, žele da donesu novac u Srbiju i da, kroz zajednička ulaganja, sagrade nove kapacitete koji bi doneli Srbiji elektroenergetsku nezavisnost. EPS ima i kapital i imovinu sa kojom može da postane suvlasnik u tim novim kompanijama. I drugo, tek kada kilovat-sat bude vredeo oko sedam do osam evro centi i kada EPS bude vredeo oko osam milijardi evra, a godišnji profit dostigne bar pola milijarde evra, tada treba 'otvoriti' EPS, tada treba podeliti besplatne akcije i tada treba određene procente vlasništva ponuditi na tržištu drugim kompanijama. Ne plašimo se strateškog partnerstva, ali takve poteze treba povući u pravo vreme, polako i osmišljeno”, kaže Vladimir Đorđević. U EPS-u još kažu da su uz pomoć najuglednijih domaćih eksperata izradili i poslali nadležnim ministarstvima koncept korporacije ovog preduzeća, koji podrazumeva pretvaranje javnog preduzeća u akcionarsko društvo zatvorenog tipa. Oni napominju da je stav eksperata u tom pogledu jasan i da bi u naredne četiri godine trebalo uvećati vrednost EPS-a, pre svega boljim vrednovanjem robe koju EPS prodaje, pa tek onda podeliti besplatne akcije i time otvoriti akcionarsko društvo. Kako tvrdi generalni direktor EPS-a, eksperti konsultantske kuće “Faktis” ukazali su na veliku opasnost od preuranjene prodaje akcija EPS-a, jer bi se u tom slučaju besplatne akcije koje bi se podelile građanima, odmah pojavile na berzi što bi omogućilo tajkunima da za malo novca dođu do akcija. “Analiza upućuje na zaključak da je za EPS u ovom trenutku najpogodnija pravna forma zatvorenog akcionarskog društva. Pravna forma otvorenog akcionarskog društva ne može u ovom trenutku da bude preporučena kao pogodna, a razlog tome je izuzetno niska prinosna, odnosno potencijalna tržišna vrednost kapitala JP EPS... Stvarna vrednost kapitala EPS-a je simbolična, i ukoliko bi EPS bio otvoreno akcionarsko društvo, na tržištu bi se vrlo brzo ispostavilo da njegov kapital ima daleko nižu vrednost u odnosu na 4,6 milijarde evra, koliko iznosi kapital upisan u Registar privrednih subjekata. Otvaranje EPS-a ne bi smelo da se desi dok stvarna vrednost njegovog kapitala ne poraste od sada njegove simbolične vrednosti na oko osam milijardi evra...”, piše u studiji “Faktisa”. Odgovor na pitanje kolika je ta simbolična vrednost Elektroprivrede Srbije, nismo dobili, ali se pretpostavlja da je ona desetostruko manja od one koja je registrovana. U Ministarstvu rudarstva i energetike za NIN kažu da ministar Popović ne želi da se oglašava dok ne razgovara sa kolegom Dinkićem ali ponavljaju da Popović ostaje pri ranijim tvrdnjama i podržava stav vlade da se gradnja termoelektrana realizuje kroz strateško partnerstvo. Teško je poverovati da bi i u Srbiji kao i u nekim drugim posttranzicionim zemljama građani mogli na referendumu odlučivati kojom metodom će se transformisati javna preduzeća. Umesto toga, verovatnije je da će odluku o privatizaciji ovih preduzeća doneti, u ime naroda, njihovi predstavnici, oličeni u ministrima. I baš kao što su podelili direktorska mesta u istim tim javnim preduzećima, na ravne časti, prema broju osvojenih glasova na poslednjim parlamentarnim izborima, čim se dogovore o datumu održavanja predsedničkih i lokalnih izbora, na red će doći i odluka kako bi i da li bi trebalo otpočeti privatizaciju Elektroprivrede Srbije. Koja je, da podsetimo, prema dogovoru “trojke” pripala Demokratskoj stranci Srbije.