Lužički Srbi su preskupi

Tokom izuzetno slikovite svečanosti sa nacionalnim kostimima, na koju mali narod Lužičkih Srba rado poziva goste, predsednik vlade Slobodne države Saksonije Georg Milbradt, koji nije poznat kao istaknuti vojnik svoje Hrišćansko demokratske unije (CDU), proveo se kao nikada do sada. Kao pokrovitelj VII međunarodnog folklornog festivala Lužic 2007. jula ove godine, predsednik Milbradt je uživao u blizini nacionalnog ansambla Lužičkih Srba “Heflajn” i folklorne grupe “Šmerlic”, U svom izbornom okrugu Kamenc rado je tražio kontakte sa pripadnicima manjine, na čijem se jeziku Kamenc izgovara kao Kamjenc, što znači “malao mesto na kamenu”. (Nemci za Lužičke Srbe kažu da su Zorben, što pišu kao Sorben dok Srbi sebe nazivaju Serbja. Na latinskom jeziku su Sorabi ili Surabi. Reč je o zapadnoslovenskom narodu čija je otadžbina deo Saksonije i Brandenburga. Prim. prev.) Među Lužičkim Srbima se zna da im je glavni zaštitnik predsednik vlade Saksonije Georg Milbradt, koji javno govori da partnerstvo sa Sorbima nikad nije poljuljano. Ovako odlučne reči imaju poseban odjek, jer se radi o velikim parama, o milionima evra. Vlastima Slobodne države Saksonije ne dopada se otezanje i cenkanje koje već mesecima traje oko novih zahteva Lužičkih Srba. Milbradt je i pismeno zamolio kancelarku Angelu Merkel za pomoć, ali je njen odgovor ostao nedorečen: “Ne postoji slaganje oko neophodne visine zahteva”, odgovorila je ona u julu, ali bi savezna država možda bila “načelno” spremna da i “dalje nastavi” sufinansiranje. Ipak, Savezno ministarstvo finansija je žustro kritikovalo milionski transfer utvrđen sporazumom između Savezne Republike Nemačke, Saksonije i Brandenburga. Sporazum koji ističe krajem godine, reguliše subvencioniranje “fonda namenjenog sorbskom narodu”. Grad Brandenburg uplaćuje 2,5 miliona evra, oko 2,5 miliona Slobodna država Saksonija i na to, još “knap” 8 miliona Savezna Republika Nemačka – godina po godinu, dakle, 16 miliona evra. Kad bi se pitali samo Saksonija, Brandenburg i Sorbi, ugovor bi bio produžen. Sa strašću se ukazuje, pre svega u Saksoniji, na međunarodne obaveze i jedan evropski sporazum o zaštiti nacionalnih manjina, pri čemu se upozorava na “iščezavanje sorbskog naroda”, kako je to u Drezdenu dramatično formulisao državni sekretar za kulturu Knut Neverman. Postizanje sporazuma otežano je i glasanjem koje je sprovedeno u Saveznom ministarstvu finansija i saopštenjem o “aspektima saveznog doprinosa fondu za sorbski narod” (Založba za serbski lud, prim. prev.) koji je “zastrašujuće svedočanstvo i za potražioce, ali i za one koji odobravaju sredstva”. Kontrolori se žale na “neefikasnost i neposlovnost” jer od 1994, nije bilo nikakvih istraživanja razvoja sorbske kulture, čak, nema ni suvislih saznanja o broju ljudi koji još uvek vladaju sorbskim jezikom. (Postoje dva pisana jezika Lužičkih Srba – gornjosrpski, tj. hornjoserbšćina, a drugi donjesrpski, tj. dolnoserbšćina. Ovaj drugi jezik, najsličniji poljskom, pred izumiranjem je; dok je gornjosrpski najbliži češkom i njime govori najveći broj onih koji su uopšte naučili svoj nekadašnji maternji jezik. Po proceni srpskih institucija – (Domonjina, Sorbisches Institut – danas postoji 20.000 – 30.000 aktivnih korisnika jezika hornjoserbšćina, dok se dolnoserbšćina govori znatno manje; koristi ga svega 7.000 stanovninka. Jedna varijanta hornjoserbšćina govori se i u maloj naseobini zvanoj Serbin u Lee Countdž, Texas, USA. U nekadašnjoj srpskoj školi danas se nalazi zavičajni muzej koji govori o sudbini Lužičkih Srba u Americi. Prim. prev.) Državni ministar kulture, Bernd Nojman izjavio je kako će se zahtev za novcem “istopiti”, kako se to kaže nemačkim birokratskim jezikom, za nekoliko stotina hiljada evra, ukoliko, uopšte, i bude preduzimao bilo šta. U službama kancelarke, kao šef sedi neko ko se oseća jako vezanim za Sorbe: To je doskorašnji stanovnik Saksonije, Tomas de Mezier, član CDU. Wega kao patrona doživljavaju i Saksonci i Sorbi jer je “bogat znanjem i željom za pomoć”, kako to kaže Marko Suhi, šef Fonda za Sorbe. De Mezierov interes za Sorbe ima iste uzroke kao i Milbradtov. Dok je bio ministar unutrašnjih poslova u Saksoniji, pre odlaska na mesto šefa kancelarskih službi, De Mezier je zastupao Sorbe u saksonskom izbornom okrugu Baucen (u ovom gradu postoji izdavačka kuća Ludonje nakladnistnjo Domonjina, namenjena publikovanju pisanog materijala na jeziku Lužičkih Srba. Prim prev.) De Mezier bi se mogao ponovo vratiti u ovaj izborni region kao vodeći kandidat CDU na izborima 2009. Utoliko će, kako se tvrdi među poznavaocima političkih prilika, korišćenje novca poreskih obveznika za potrebe Sorba biti, u potpunosti, investicija u budućnost De Meziera.