Školske i druge deobe

Za školu “22. oktobar” u Surčinu čulo se kad je objavljeno da je na Savetu roditelja škole zatraženo da se romska deca koja imaju problema sa praćenjem školskog programa izdvoje u posebna odeljenja kako bi se nastava lakše odvijala. Učitelji, kažu, moraju da im posvete dodatnu pažnju, zbog čega nemaju vremena da rade sa đacima koji redovno prate program. Priča se i da roditelji imaju primedbe na higijenske navike malih Roma. Škola se nalazi u centru Surčina. Oronula zgrada stare austrougarske kasarne, najmanje liči na školu. Tek četiri učionice memljivih zidova za preko trista učenika koji idu u ovu školu. A zgrada nije bila dovoljno dobra za školu ni pedesetih godina. Tada su u staroj kasarni bile biblioteka i arhiva. Sve do pre petnaestak godina, kada su lokalni klinci upali u zbornicu ne bi li zapalili dnevnik. Upaljen dnevnik su ubacili u orman. Zapalili su celu zgradu. Od tada đaci su u staroj zgradi. Direktorka škole Zorica Danica kaže nam da Savet roditelja nije imao nameru da izdvaja Rome, već jedino su izneli kao problem to što se pojedina deca teže uklapaju, zbog čega ostali učenici trpe. “Naš problem je veći, zato što naša škola nema nikakvih uslova za rad. Ne možemo da organizujemo dopunsku nastavu, jer nemamo prostora. Đaci idu u školu u tri smene. Primorani smo da časove držimo po četrdeset minuta, dok veliki odmor traje samo deset. Jednostavno, nemamo dovoljno vremena ni prostora da pružimo dodatnu pažnju đacima kojima je to potrebno.” Predsednica Saveta roditelja Lidija Vukotić kaže: “Jedan naslov u novinama da nećemo Rome u klupama izazvao je buru. Savet roditelja nije ništa govorio protiv romske dece niti je doneo bilo kakvu odluku koja bi bila protiv njih. Na pomenutom sastanku smo čak delili besplatne knjige Romima, a bilo je i oko deset posto naše dece koji sebi ne mogu priuštiti knjige. Otvorena je tačka 'razno', gde smo razgovarali o problemima. I dotakli smo se tog problema. Zamislite, rekli su da ih mi ne želimo u školskim klupama. Pa, mi se zalažemo da oni što više dolaze u školske klupe, kao i da se njihovi roditelji obrazuju u večernjim školama.” U školi “22. oktobar” ima najviše romske dece u Surčinu. Više nego u svim surčinskim školama zajedno. Kažu da ih ima i do pedeset posto, u prva četiri razreda. Posle toga, retko koji nastavlja školovanje. Lidija Vukotić kaže da ima ćerku u sedmom razredu. “Ja pitam ćerku: ‘Je l' vi imate probleme sa Romima?’ A ona kaže: ‘Nemamo, oni su ponavljali još u petom.’ Problem je što prvi razred ne mogu da ponavljaju. Ulaze u drugi razred, gde učitelj treba posebno da radi sa njima, ali i sa onima koji ponavljaju drugi razred i nadalje se problemi samo gomilaju.” Tako će nam Dragan Bošković reći da njegovo dete ide u drugi razred, gde od trideset i četvoro đaka, ima šesnaest Roma, od kojih su deset ponavljači. “Učitelj ima problem kako da radi isto sa tom decom koja nisu naučila ni da pišu i sa ostalima koji normalno prate program. Onda smo mi roditelji rekli: ‘ajde da tu decu izdvojimo. Ne samo Rome, već svu decu koja se ne snalaze. Ima takvih i među Srbima. Da li je normalnije da takvu decu puštamo do četvrtog razreda, posle čega oni odustaju od škole, ili da ih izdvojimo u poseban razred i da se polako uključuju i da uspeju da dođu do osmog razreda.” A kada kažu da postoje problemi sa romskom decom, roditelji insistiraju da pri tom ne misle na decu svih Roma. Direktorka škole nam priča da u Surčinu postoje “Romi starosedeoci čija su deca redovni đaci, i koji stvarno postižu uspehe”. Kao, recimo, mala Ivana Jovanović, koja je proglašena za đaka generacije. Međutim, kaže da u Surčinu ima Roma koji su se doselili poslednjih nekoliko godina. To su Romi koji su došli sa Kosova posle bombardovanja, kao i povratnici sa Zapada. “Ti Romi koji su se doselili, daleko se teže uklapaju. Ne poznaju srpski jezik, ali i neredovno dolaze u školu. Roditelji su im mahom siromašni i nezaposleni. A Evropska unija će vratiti sve Rome koji su otišli. Neophodno je da se pronađe rešenje za sve škole koje bi se našle u takvoj situaciji. Čula sam da u Sloveniji imaju odeljenja za decu koja brže savladavaju program i za one koja slabije prate gradivo.” A što se tiče “22. oktobra”, direktorka kaže da će početak rešavanja problema doći sa završetkom izgradnje nove škole, sa čime se odugovlači već godinama. Kažu da će biti gotova do septembra. A isto su govorili i pre nekoliko godina. A onda je izvođač “Rad” propao. Sada, kažu, imaju ozbiljnijeg građevinskog izvođača. Savet roditelja će se obratiti i “odgovornim institucijama” jer država mora da pronađe sistemsko rešenje. Kako kaže predsednica Saveta roditelja Lidija Vukotić, zatražiće pomoć da se obiđu porodice koje imaju po desetoro, dvanaestoro dece koja većinom ne idu u školu. Da im se dovedu učitelji koji znaju romski jezik, da ih podstaknu da uče. Tako se cela priča vraća na državu. Da pronađe rešenje za sve Rome koji se ne mogu uklopiti u naš školski sistem, a takvih ima svugde, ne samo u Surčinu. Ima jedan grafit u Beogradu: “Da je država dobra, i Cigani bi je imali.”