Nepromenljivi Fransoa

Dragan Perišić, naš stalni čitalac iz Podgorice, čitao je knjige o slavnim slikarima u izdanju “Vijesti”. Uživao je gledajući reprodukcije starih majstora, ali su ga zbunili oblici promene prezimena Delakroa, u knjizi posvećenoj tom majstoru romantizma: “svrstavanje Delakroaa među velikane”, “...rekao je Bodler o Delakroau”, “Delakroaov uticaj”. Nešto ranije, u knjizi o Moneu, u istoj ediciji, našao je “...vodili su borbu protiv Delakroae”. U udžbeniku za gimnazije Likovna kultura, opet (Beograd 2004), piše “...pored Delakroa”. Tri različita oblika genitiva, dakle (Delakroa, Delakroaa, Delakroae), da o ostalim padežima i ne govorimo. Sad se g. Perišić pita kako zapravo treba menjati to prezime. Teže pitanje mi nije mogao postaviti. Francuska prezimena zadaju nam dovoljno teškoća i kad se završavaju na -a kome prethodi suglasnik, kao Mara (Žan-Pol, revolucionar), Dega (Edgar, slikar), Otan-Lara (Klod, režiser), Dima, Zola i tako dalje. Budući da inače francuska prezimena menjamo po muškom rodu, zadržavajući krajnji vokal (Ruso – Rusoa, Kami – Kamija, Malarme – Malarmea i slično), logično je da govorimo o Marau i Degau, a ne o “Mari” i “Degi”. Čuvena teorema koju je u XVII veku postavio matematičar Pjer Ferma, a čiji je dokaz nađen tek u naše vreme, kod nas se zove Fermaova teorema. S druge strane, Aleksandra Dimu i Emila Zolu uvek smo menjali kao naše imenice na -a, a mislim da se jednako postupa i sa danas često pominjanim prezimenom Derida. Već ti primeri pokazuju nam da se ne može dati jedinstveno pravilo za sva prezimena ovog tipa. Ono što u svakom slučaju treba izbeći jeste da se prezimena menjaju po tipu žena–žene a da se naglasi poslednji slog – kao što čine izveštači s fudbalskih utakmica, koji su oduvek izgovarali “faulirao je TigaNU”, “dodaje KantoNI”, “Pjer BoJA, Pjera BoJE”, “DijaRA, DijaRE” i slično. Stvari se još mnogo više komplikuju kada se ime završava na dva vokala, tj. na “oa”. Komplikuju se toliko da je u sarajevskom “Pravopisnom priručniku” iz 1975. bilo predloženo da ime Fransoa ostane nepromenjeno: “od Fransoa Morijaka”, “sa Fransoa Morijakom”. Tako smo najčešće i postupali u štampi, govoreći o Fransoa Miteranu. To ipak nije rešenje, jer kad-tad ime će se pojaviti bez prezimena, i moraćete da ga menjate. Prevodite, recimo, roman čiji se glavni junak zove Fransoa: hoćete li reći da je glavna junakinja zaljubljena u Fransoaa ili Fransou, da željno očekuje Fransoaova ili Fransoina pisma? Ni jedno ni drugo ne zvuči dobro, pa birajte. Takvi završeci se jednostavno ne uklapaju u našu padežnu promenu. Promena po muškoj deklinaciji ipak ima izvesnu prednost, i zato bih Ežena Delakroaa menjao kao njegove kolege Degaa, Koroa, Manea ili Monea. Makar i zato što u stručnim tekstovima dolazi u obzir i izvorno pisanje latinicom, a tu bi svakako bilo Delacroixa, Delacroixu, Delacroixov. To znači da je prevodilac knjige o Delakroau dobro postupio. Moglo bi eventualno biti i “Delakroe, Delakroi”, ali ne “Delakroae”, jer u promeni po ženskom rodu završno -a otpada u drugim padežima (ne kažemo “od ženae”). Vladimir Vuković iz Šapca još jednom mi šalje pozamašnu kolekciju “bisera” sa televizije i iz štampe. Tako se, kaže on, u famoznom “Velikom bratu” skraćenica VIP ( very important person) redovno izgovara “vi-ej-pi”, umesto “vi-aj-pi” kako bi trebalo. Učesnici imaju problema i sa oblikom imenica posle brojeva, jer kažu “u 24 zemalja sveta” ili “Kroz kuću je prošlo još 12 poznatih ukućanina”. U vestima na B-92 isti čitalac je zabeležio “ulagajući u minorne projekte” (umesto ulažući) i “voće će poskupiti ovog meseca” (umesto poskupeti). U kvizu “Pitanja za šampiona” postavljeno je pitanje “Po kojoj skraćenici je poznat British Broadcasting Service?”. Kad bi stvarno postojala radio-televizija tog imena, skraćenica bi glasila Bi-Bi-Es, ali mislilo se na Bi-Bi-Si odnosno BBC – British Broadcasting Corporation. Sa engleskim ne stoje bolje ni na RTS-u, jer u ponoćnom Dnevniku g. Vuković je čuo rečenicu “Najpoznatiji plišani meda je takozvani tedi-bir”. Od medveda postade – pivo! Sličnih primera ima još, ali ćemo morati da ih ostavimo za drugi put.