Velika Srbija pred malom porotom

Kada je 14. februara 2003. godine dobrovoljno odlazio u Hag, lider najveće opozicione stranke u Srbiji, Vojislav Šešelj, bio je spreman na veliku bitku, ali nije baš mogao da pretpostavi da će sačekati nešto manje od pet godina ili, da budemo precizni, 1.716 dana na početak procesa. Iako pet godina odsustvuje iz političkog života, lik i delo Vojislava Šešelja su predmet najvatrenijih rasprava između dva bloka ili dve Srbije: onih koji mu nikada neće zaboraviti nacionalna prebrojavanja, čuvene zakone o visokom obrazovanju i informisanju i skandalozne izjave o krvavom proleću, i onih koji u njemu i dalje vide velikog patriotu i neustrašivog borca za srpsku stvar, kome su ovdašnji izdajnici napisali hašku optužnicu zbog koje se možda neće vratiti u domovinu. Tako je i prvog dana suđenja u Srbiji bilo prilično teško naći nekoga ko se pitao kakav bi ishod suđenja mogao da bude, da li je optužnica na klimavim nogama, kako će se prema lideru ophoditi sudsko veće i hoće li naći neke nove argumente kojim će odbraniti liniju od Karlobaga do Virovitice. Već ubeđeni da haški sud sve manje ima veze sa pravdom, ratnim zločinima i pomirenjem i da je, posle serije skandaloznih presuda i smrti glavnog optuženog Slobodana Miloševića, ta međunarodna institucija više postala neka ogromna poluga kojom se disciplinuju nedorasli narodi, Sheveningen je, nekim čudom, postao glavna balkanska raskrsnica između mračne prošlosti i evropskih perspektiva, a izručivanje optuženih se na neki crnohumoran način uvezalo sa prilivom stranih investicija, pristupima evropskim fondovima. Zato je početak još jednog velikog procesa bio praćen sasvim trivijalnim pitanjima – koliko bi procenata mogao da donese radikalima na predstojećim izborima i hoće li sudije i tužioce dovesti do ivice nervnog sloma? Negde u drugom planu ostaće pitanje – hoće li, pomalo zaboravljena retorika i uvek sveže optužbe, dovesti do novog preloma u srpskom društvu koje sedam godina pokušava da uskoči u porodicu demokratskih zemalja, ali mu to slabo uspeva. LJudi koji su se godinama borili protiv Miloševićevog režima će na početku suđenja Šešelju sasvim sigurno reći da ih taj proces uopšte ne zanima, da mu nikada neće zaboraviti mahanje pištoljima, spiskove sa ljudima “pogrešne nacionalnosti”, izjave o Zoranu Đinđiću ili Slavku Ćuruviji. Bar milion i po glasača će vatreno braniti lidera najveće stranke u Srbiji, naglašavajući da se nigde u svetu ne vodi sličan proces za verbalni delikt, čiji se početak čekao skoro pet godina. Haški sud je, međutim, proteklih godina već uspeo da napravi veliki sociološki podvig – žestoki Miloševićevi protivnici koji su govorili da za njega treba samo “mirna ruka i bistro oko” ili, jednostavnije, da “bandita treba likvidirati”, počeli su, gledajući prenose haškog suđenja, da mu polako otpisuju grehe, ublažavaju posledice katastrofalne vladavine, da bi mu nakon smrti u zatvoru sve oprostili. Od Miloševićeve sahrane, Tribunal sve više deluje kao provincijalna raštimovana družina, institucija čiji se bivši tužioci, portparoli i sudije rado denunciraju preko medija, koju drži još samo nada da bi Ratko Mladić mogao uskoro da ih poseti ili, makar, da Vašington otvori svoju kasu za još koju sezonu suđenja. Pomirenje naroda bivše Jugoslavije se nije dogodilo. Presude koje dolaze iz Haga samo pomažu narodima da se mrze kao u dobra stara vremena. Šta će, dakle, suđenje Vojislavu Šešelju značiti za Srbiju? Sam vojvoda je, posle višenedeljnog štrajka glađu, u decembru prošle godine uspeo da se izbori za neka elementarna prava u haškom procesu i, čini se, nešto korektnije sudsko veće. U timu za odbranu koji pomaže Šešelju da tehnički savlada neverovatnu količinu sudskog materijala koji bi samo vešte ruke mogle da spakuju na neki veći teretni kamion sa prikolicom, nalazi se 31 stručnjak (svi su članovi stranke). Pravni savetnici Vojislava Šešelja su Aleksandar Vučić, Zoran Krasić, Slavko Jerković, Marina Raguš, koji nisu otišli u Hag da prate početak suđenja jer još nije regulisano finansiranje odbrane. Zanimljivo je da je tim za odbranu do sada dobio 21 kutiju materijala Tužilaštva, u kojem ima 25.000 stranica, ali do početka suđenja odbrani nije dostavljeno 400.000 stranica materijala koje sam sud ocenjuje kao potencijalno optužujuće, i 207.000 stranica koje bi mogle da imaju potencijalno oslobađajući karakter. Sagovornici NIN-a iz tima odbrane navode da se u dostavljenom materijalu nalaze brojni nevažni dokumenti i duplikati (tako su se, u tom brdu materijala, našle dve knjige Borislava Jovića koje su poslate u šest primeraka). U toj kafkijanskoj matematici, ili velikom ratu sa papirima, ni Šešelj nije ostao dužan jer je do sada uputio 337 podnesaka Tribunalu, među kojima su bila i dva elaborata od 2.400 i 1.800 stranica. Lider radikala ima spojene ćelije (u jednoj boravi, a drugoj radi na odbrani i skladišti materijal), prati događaje u Srbiji, ovdašnje medije, uključujući i odložene prenose na Radio-televiziji Srbije. Čelni ljudi stranke ne bi želeli da govore o suđenju kao događaju koji bi dodatno mogao da im pojača radikalske startne pozicije u predstojećim kampanjama, jer “ove demokrate možemo da pobedimo i sami, ali je važno da Vojislav pobedi u Hagu”. “Ne razmišljam o suđenju kao stranačkom marketingu. Pre razmišljam kako su zapadne zemlje uložile ogromna sredstva da preko nekih partija, medija, nevladinih organizacija, nametnu Srbima osećanje da su oni krivi za sve što se događalo od 1991. godine. LJudi iz Tribunala ne znaju Vojislava Šešelja, a ljudi u Srbiji ga dobro poznaju. Ali i jedni i drugi će biti iznenađeni sa kakvom umešnošću i snagom će Šešelj rušiti tu argumentaciju, optužbe protiv njega lično, ali i srpskog naroda”, ubeđen je generalni sekretar stranke Aleksandar Vučić, koji će se od početka suđenja Šešelju veoma retko pojavljivati u Skupštini Srbije. Vojvodini nastupi na ranijim statusnim konferencijama, kada je umeo da svojim haškim rivalima poruči “da mogu da mu popuše...”, i uputi im niz sočnih psovki, te ih usput opiše kao govna, bitange, neće se ponavljati jer bi takva, teškom mukom zaboravljena retorika mogla da sahrani stidljive Tomine pokušaje da radikale učine prihvatljivom opcijom za birače koje je Šešelj plašio. “Još je rano davati bilo kakve procene, ali suđenje Miloševiću donelo je rast popularnosti samom Miloševiću, ali ne i njegovoj stranci. Kod Šešelja je situacija nešto drugačija jer, za razliku od SPS koji je počeo da se urušava odmah nakon promena vlasti, radikali danas imaju više birača nego kada je on bio u zemlji”, ocenjuje direktor agencije Strated`ik marketing, Srđan Bogosavljević. Iako su Milošević i Šešelj bili glavni politički tandem srpske politike krajem prošlog veka, te su se zbog toga i posledica te politike našli u Hagu, ne bi trebalo očekivati da Šešelj ponovi argumentaciju na koju se oslanjao Milošević. Bivši predsednik je svim silama pokušavao da objasni kako projekta Velike Srbije nikada nije bilo osim u velikom propagandnom ratu protiv Srbije, dočim Šešelj s ponosom ističe da se nikada neće odreći tog projekta, naglašavajući kako je sve što se događalo bio zapravo bratoubilački rat Srba pravoslavne, katoličke i muslimanske vere, organizovan, naravno, spolja. Optužnica protiv Miloševića je bila neuporedivo uverljivije sastavljena od optužnice protiv Šešelja (mada je i ona kod nas i u stranim stručnim krugovima veoma loše ocenjivana), ali će se u Miloševićevim govorima ili nastupima teško naći “raspirivanje mržnje”, što ne važi za njegova dela. U Šešeljevim govorima se ta mržnja može lako pronaći, ali su prilično slabi izgledi da se dokaže kako su upravo ti istupi doveli do ratnih zločina, proterivanja stanovništva. Šta će svakodnevno pojavljivanje Šešelja na javnom servisu, pred ogromnom publikom, značiti za ovdašnju političku scenu? LJudi koji nemaju nikakvih simpatija prema Šešelju će reći da će se proces najverovatnije pretvoriti u još jedan, doduše brutalniji “rijaliti šou”, lideri nevladinog sektora će glasom lažnih isposnika konstatovati da će se od rasprave o odgovornosti za zločine ponovo napraviti sudski cirkus, a veliki broj građana će u svemu tome gledati neki loš dokumentarni film o prošlosti, od koje pokušavaju da se odlepe ali im se nekako vraća kroz suđenja u zemlji i svetu, svađe sa susednim narodima, tuče navijača ili već zakovane stereotipe stranaca o nama. Srbija iz koje je Šešelj otišao se postepeno, ali sasvim jasno, menja. Državna televizija prenosi njegovo suđenje, na televiziji na kojoj se do Miloševićeve smrti srpsko društvo suočavalo sa avetima prošlosti i pokušavalo da konačno prođe kroz katarzu, sada se emituju teške, ontološke rasprave ko je to noćas hrkao u kući Velikog brata i ko to uvek zaboravi da povuče vodu u toaletu. Poslanici SRS redovno učestvuju na zasedanjima Saveta Evrope u Strazburu. Već je zaboravljeno da je skupštinsko obezbeđenje na rukama iznosilo radikalske lidere i poslanike iz sale, a oni polivali vodom predsednicu Skupštine. Vlast i radikali, ma koliko se vatreno sukobljavali i simulirali žestoku političku borbu, zajedno su doneli Ustav i sve dokumente koji se tiču Kosova. Zato i ne treba očekivati da će Šešeljeva odbrana pred Tribunalom imati značajan uticaj na događanja u Srbiji, ali će svakako naneti veliku štetu ugledu tog suda. Ako ga on uopšte ima. Šta mislite o početku suđenja Šešelju? Momo Kapor, književnik Ne verujem u sud - Haški sud me nije nimalo iznenadio, ali me je iznenadilo to što je za optužbu protiv Vojislava Šešelja upotrebio već odavno zaboravljenu kvalifikaciju o verbalnom deliktu mišljenja i pisanja za koju smo smatrali da je privilegija komunističkih i totalitarističkih režima. Takođe je smešno da su tražili od Šešelja da pomogne u pronalaženju prevodilaca u Beogradu za njegovu knjigu koja je ključni dokaz optužbe i odbrane. Inače, ja ne verujem u trajnost presuda ovog suda i robijanje Srba po raznim severnim zatvorima. Dovoljno je setiti se Mlade Bosne i stogodišnjih presuda na koje su bili osuđeni protagonisti koji su doživeli duboku starost na slobodi i ugled koji su imali Andrić i Čubrilović. Kad smo kod Austrougarske, od te svemoćne imperije ostao je samo Novogodišnji koncert u podne, na lepom plavom Dunavom. Biljana Kovačević-Vučo, predsednica JUKOM-a Sudija podilazi Šešelju - Ovde je javnost već dovoljno podeljena i ubeđena. Ne treba ništa sakrivati ni od onih koji misle da je u redu ubijati Muslimane. Na statusnoj konferenciji sudija je podilazio Šešelju, a suđenje je ličilo na cenkanje. Šešelj ipak nije nadmoćan, tako da nije ostavio neki utisak na patriotsku javnost. Pratiću suđenje, jer je značajno zbog toga što će se prvi put nekome suditi za ratnohuškačku propagandu. Značajno je i sa te i sa pravne strane. Miloš Aligrudić, funkcioner DSS-a Ne zanima me - Ne pratim to suđenje kao profesionalac, a i kao građanin se ne bavim time, jer imam pametnija posla. To me uopšte ne zanima. Emir Kusturica, reditelj Upečatljiva iskrenost - Sud ostavlja utisak, sve optužene za navodne ratne zločine, on već karakteriše kao zločince. Oni ne znaju šta je Šešelj na terenu radio već hoće da ga optuže za ono što je govorio. Suđenje će samo pojačati pozicije radikala. Biće tu svega jer Šešeljeva pomirenost sa konsekvencama i njegova iskrenost mogu dovesti do jakih utisaka. Ono što piše Čomski ili ono što kaže Pinter kada dobija Nobelovu nagradu, to nije ništa drugačije od onog šta Šešelj kaže o Zapadu. Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava Pristrasni komentatori - To će biti interesantno suđenje zato što sud povezuje neformalni deo sa državnim. Ako mediji budu prenosili suđenje, a komentatori sa RTS-a i B92 budu podržavali Šešelja kao što su podržavali sve što kaže Milošević, opet će ispasti da je Srbija žrtva Zapada. Predrag Marković, istoričar Promašen cilj - Zastrašuje destruktivna genijalnost Šešelja. Sam sud je promašio cilj, umesto katarze, sud je doprineo tome da se ujedine Srbi i Hrvati. Brana Crnčević, književnik Verbalni delikt - Početak suđenja je objasnio da je Šešelj spreman a sud ne. Ovde se sudi za verbalni delikt za koji se kod nas više ne sudi, ali u haškoj Americi da. JADRANKA ŠEŠELJ, supruga Dobro je što je počelo Uostalom, on je odavno spreman za suđenje i jedva je čekao da počne. Nije bilo nikakve razlike između ove posete i bilo koje za ovih pet godina”, kaže Jadranka Šešelj, koja se u sredu uveče vratila iz četvorodnevne posete suprugu u Hagu. Gledali ste pretpretresnu konferenciju. Kako vam je sve to izgledalo i kako je sve to posle prokomentarisao vaš suprug? - Moj utisak je da je Voja dominirao, da je superioran u odnosu na tužioca i na sudiju. Meni ovaj sudija Francuz deluje profesionalno i objektivno, koliko je to moguće, jer zaista mislim da nema objektivnosti u takvom sudu. S te strane nadam se da će suđenje da protekne sa što manje podmetanja od strane suda, pošto svi znamo da će ih biti. Što se tiče Voje, on ne obraća mnogo pažnje na to ko su sudije, ko tužioci, on jednostavno ima svoj cilj i radi onako kako misli da treba. Dok ste bili u Hagu, kolegijum RTS-a je doneo odluku da prenosi suđenju Vojislavu Šešelju. Koliko je njemu bilo stalo do takve odluke i kako je reagovao na odluku Nacionalne televizije? - Naravno da mu je bilo veoma bitno da suđenje prenosi RTS jer Voja tamo ne brani samo sebe i hteo je da svi u Srbiji to gledaju. Bio je zadovoljan kad je saznao za odluku RTS-a ali i pomalo sumnjičav. Valjda ne može sto posto da veruje Tijaniću. Da li je zadovoljan podrškom koju mu pruža stranka i šta misli kako će se njegovo suđenje odraziti na rejting SRS-a u Srbiji? - NJegov tim za odbranu sastavljen je iz ljudi iz Srpske radikalne stranke. On zna da ima apsolutnu podršku stranke i veoma je zadovoljan njihovim radom i rejtingom koji imaju u Srbiji. O nekim pojedinostima ne mogu da govorim jer zaista retko pričamo o stranačkim stvarima. Kad očekujete da se Vojislav Šešelj vrati iz Haga? - Mi kao porodica smo zaista ponosni na njega i njegovo držanje u Hagu. I koliko god to bilo teško reći, ali nije bitno kad će se vratiti, već je bitno da ispuni svoju ideju i vrati se kao pobednik. Aleksandar Tijanić, direktor RTS-a Ništa senzacionalno - Cela srpska javnost zna da sam izazvao Vojislava Šešelja na dvoboj nožem, pištoljem, zarđalom kašikom, pošto je izjavio da sam sledeći mrtvac posle Ćuruvije jer Amerikanci ubijaju svoje agente kad odsluže svoje. Ipak, lično mislim da je interesovanje za to suđenje prešlo kritičnu masu ali, da na njemu, bar što se Srba tiče, neće biti senzacionalnih otkrića. Interesovaće i ljude koji nisu pri Srpskoj radikalnoj stranci, a zanimljiv im je ishod duela Šešelj – Hag. Da su radikali tražili prenos, bio bih protiv budući da su u više navrata bili nekorektni prema Javnom servisu i meni. Ali glas 117.000 naših građana skupljenih u peticiju, mora da se poštuje bez obzira na sve implikacije i posledice. Inače, i svi ostali optuženi bivši državni funkcioneri naći će svoje mesto u izveštajima iz Haga. Takođe mislim da što vreme bude prolazilo, ovo suđenje će biti sve manje senzacija a sve više informacija.