Kineski gambit

Na četvrtoj rundi pregovora pod pokroviteljstvom posredničke trojke, srpska strana pokušala je da objasni svoj, toliko kritikovan, predlog suštinske autonomije, pozivajući se na hongkonški model, čime je zaprepastila i razljutila Albance. I ne samo njih. “Kada bismo pregovarali još sto godina, ne bismo mogli sa Srbima da nađemo kompromis”, izjavio je Hašim Tači za bečki Prese. “Beograd i dalje očekuje da Kosovo ostane deo Srbije. Ali naša pozicija je neizmenjena – naše je pravo i naša je volja da Kosovo postane nezavisno”. Kao i svi predlozi Beograda do sada i ovaj je bučno odbijen, što zbog toga što se ne može prihvatiti ništa manje od nezavisnosti, što zbog toga što je Hongkong daleko, u Aziji, a Kosovo je Evropa. Srpska strana svakako nije mislila da bi prepisivanje bilo kog modela bilo svrsishodno, niti da kineski način očuvanja suvereniteta doslovno odgovara situaciji u kojoj se našla Srbija. Reč je u stvari o tome da bi formula “jedna država, dva sistema” mogla biti primenjena i na kosovski problem. Ovakvu formulu predložio je Deng Sjaoping 1997. godine, kada je Hongkong vraćen pod suverenitet Kine, da bi mogao da zadrži svoj politički i ekonomski sistem. Tako je postao “specijalni administrativni region” koji je utvrđen članom 31 Statuta NR Kine. Odlučeno je i da ovaj status može da zadrži narednih pedeset godina, mada nijednim dokumentom nije potvrđeno šta će se dogoditi posle ovog roka, matična država uverena je da će do daleke 2047. godine potpuno integrisanje biti daleko lakše. Kina je nadležna za spoljnu politiku (predstavnici Hongkonga mogu da učestvuju kao članovi kineskih delegacija u diplomatskim aktivnostima koje utiču na region) i odbranu, dok je “specijalni administrativni region” zadržao ekonomsku i sudsku nezavisnost, kao i samostalnost u obrazovanju, zdravstvu, kulturi, sportu, socijalnom sistemu, što mu garantuje Osnovni zakon koji su usaglasili Britanci i Kinezi. Hongkong je član Svetske trgovinske organizacije i Azijsko-pacifičkog ekonomskog foruma. Kina je tako zadržala teritorijalni integritet, a region zadržao samostalnost u najvitalnijim pitanjima ekonomskog i društvenog razvoja. U toj tački postoji poklapanje sa idejom o suštinskoj autonomiji, koja bi mogla da se primeni na južnu srpsku pokrajinu. Ovaj predlog, međutim, uzburkao je prištinski establišment koji u njemu prepoznaje isključivo želju da se “zamrzne status”. Pod statusom se, naravno, podrazumeva isključivo nezavisnost. “To nije bezopasno. Srpski predlog, za koji se ne očekuje da u međunarodnim centrima bude prihvaćen kao ozbiljan i ostvariv, srpski prijatelji mogu da iskoriste za zahtev za još jedno odlaganje statusa. Opravdanje bi moglo da bude da Beograd pokazuje dobru volju za pronalaženje kompromisa”, piše prištinska Koha ditore. Ovonedeljni susret u Beču ostavio je i beogradsku i prištinsku javnost pomalo zbunjenu, a albanski pregovarači, kojima za vrat dišu predstojeći izbori, požurili su da što glasnije izjave da je, uprkos svemu, nezavisnost na pragu. “Do 10. decembra poštovaćemo međunarodnu agendu. Odmah posle toga Kosovo će doneti neophodne odluke”, izjavio je Hašim Tači za Prese, objašnjavajući da očekuje “široko priznanje od strane evropskih država”. “Takođe sam siguran da će posle proglašenja nezavisnosti uslediti priznanje zemalja u našem regionu – Slovenije, Hrvatske, Makedonije, Crne Gore, Albanije. Računam na to da će nas i demokratski blok u Srbiji priznati. U Srbiji postoje evropski orijentisane snage i verujem da će i one krenuti tim putem.” Decembar je sve bliže, a kompromis sve dalje, tenziju su u pregovorima, osim srpskog predloga, podigle i primedbe srpske strane na sporne tačke koje je predložila trojka. Beograd je već objavio svoje sugestije, ali ovoga puta je i trojka potvrdila da se pregovori vode na principima Rezolucije 1244, što je u prvobitnim predloženim tačkama bilo zaobiđeno. I dok je srpska strana tražila razgovor o spornim tačkama predloga trojke, albanska je tražila – nezavisnost. Sigurni da mogu da odbiju svaki predlog ispod tog zahteva i da je njihov američki saveznik sasvim dovoljna garancija za svaki budući potez, prištinski pregovarači su poručili “mi smo spremni”. “Sadašnji i budući separatisti samo treba da stvore iste uslove i raspored koji su prisilili Zapad da prihvati nezavisno Kosovo: terorisanje lokalnog stanovništva, podsticanje vlade na represiju, izazivanje pobuna, strane intervencije i obećanja međunarodne zajednice”, piše bostonski Kriščn sajens monitor. “Jednom kada militantni borci stignu dovde, Kosovo više neće biti jedinstven slučaj – čak i po vašingtonskim neobičnim standardima – i regioni koji imaju probleme slične kosovskom jednako će zasluživati nezavisnost.” Ironija je u tome, zaključuje ovaj list, što govoreći o jedinstvenom slučaju Kosova Vašington pokušava da spreči buduće separatiste, ali ih u stvari uči kako da se snađu u nedoslednostima geopolitike. “U stvari, što više zapadne vlade govore o kosovskom jedinstvenom slučaju, to više separatističke ambicije postaju legitimne, samo ako prate kosovski model.”