Koštunica će podržati Tadića

Zakoni o besplatnoj podeli akcija i privatizaciji javnih preduzeća doneće Srbiji sledeće godine šest milijardi dolara, dovoljno da izgradimo nedostajuće najpreče puteve i ostanemo nezavisni od MMF-a i Svetske banke, tvrdi ministar ekonomije i regionalnog razvoja u intervjuu za NIN. Vi vidite da su mnogi vaši, da tako kažemo, saborci iz vremena borbe protiv Miloševića i kasniji, na ovaj ili onaj način koalicioni partneri, napisali knjige svojih sećanja na to vreme: Dušan Mihajlović, Mile Isakov, Čeda Jovanović, Vuk Drašković. Čitate li ih pošto se smatra da je vaša stranka posle 2000. godine najduže bila na vlasti? - Nešto sam čitao, ali najveći deo od toga nisam. Pre nego što sam ušao u politiku, čitao sam knjigu o Miloševiću koju je napisao Slavoljub Đukić, to mi je bilo zanimljivo. Jedina knjiga koju sam čitao, a koja opisuje vreme nakon 5. oktobra je knjiga Čedomira Jovanovića. Zanimalo me je kakvo je njegovo viđenje svega toga i kako će prikazati činjenice. U nekim delovima, onim koje sam ja čitao, nije govorio istinu. Što me je lično razočaralo jer nije imao razloga da ne govori istinu. Ne bih govorio o kojim se detaljima radi, ali tiče se događaja kojima sam i ja lično prisustvovao, ono što je on napisao ne odgovara istini. Vodite li vi dnevničke beleške? - Ne, ali dobro pamtim. Što znači da možemo očekivati da nam i vi o tom i ovom vremenu nešto napišete? - Ne znam, nisam dosad razmišljao o tome. Svojevremeno je Radoman Božović samo pretio da uz prikupljenih 70 poslaničkih glasova može i zemlju proglasiti četvrtastom, čini se da ste vas tri ili četiri stranačka lidera danas tu pretnju sproveli u delo: na izborima nije pobedio onaj ko je pobedio, nego onaj za koga se vi dogovorite da je pobedio; u Ustavu ne piše ono što piše nego ono što se vi, tog trenutka, dogovorite da piše. - U slučaju Ustava, niste u pravu. Ustavni zakon kaže da bi do kraja godine trebalo doneti sve zakone neophodne za održavanje izbora i raspisati izbore. A dogovor upravo ide u tom pravcu, da se do 10. decembra donesu neophodni zakoni, a da se nakon 10. decembra raspišu izbori. Dakle, sve je u okviru Ustavnog zakona. Postojala je razlika u mišljenju između DSS-a i DS-a, da li izbore raspisati u decembru ili ih održati u decembru. A obe stvari su po Ustavnom zakonu. Jedino je činjenica da zakoni neophodni za raspisivanje izbora nisu doneti, pa je dogovoreno rešenje sa pravnog aspekta ispravnije. Još jedna stvar je bila predmet i pravne i političke dileme: šta se dešava ako se ti zakoni ne donesu ni u naredne dve-tri godine, da li to znači da se izbori ne raspisuju u naredne dve–tri godine. U tom smislu je dobro što se završilo ovakvim dogovorom. Tadić želi da traži podršku građana za još jedan mandat. Stav moje stranke je da zaista treba da mu omogućimo da ima te izbore u okviru ustavnih rokova onda kad njemu najviše odgovara, da bi pobedio, i da vladina koalicija treba da ga podrži. Jer smatram da je prirodno, ako je Koštunica predsednik vlade, da drugom koalicionom partneru, a to je Tadić, damo podršku za još jedan predsednički mandat. Inače, mislim da je on dobro radio svoj posao. Mi smatramo da nakon dogovora oko vlade nemamo ni razloga da razmišljamo o nekom drugom izboru, tim pre što su njegove šanse za pobedu velike. Mnogi su živeli u uverenju da je tokom pregovora oko vlade postignut i dogovor o kandidatu za budućeg predsednika. Sad vidimo da je to još predmet pregovora. Znači li to da je Koštunica Tadića u maju nadigrao ili sada prevario? - Neee... U tim poslednjim razgovorima ja sam jasno video volju Koštunice da podrži Tadića na predsedničkim izborima. Jedino da se usaglase oko termina, ono što je Koštunici bio problem jeste da se ne raspisuju izbori u finišu pregovora o konačnom statusu Kosova. Inače je rekao da nije sporno da će on Tadića podržati na izborima. Znači, moj je utisak da je on spreman da podrži Tadića, a to bi bilo i prirodno. Tokom ovih poslednjih razgovora koliko ste se puta sastali, vas trojica stranačkih lidera? - Tri-četiri puta. A ko još učestvuje u tim razgovorima? - Samo nas trojica, a tu su i ljudi iz predsednikovog i premijerovog kabineta, koji faktički samo vode beleške. Kojim argumentima premijer brani svoj stav da bi održavanje predsedničkih izbora u vreme pregovora o Kosovu moglo da šteti tim pregovorima? A kojim argumentima predsednik brani stav da bi vreme do proleća za njega bilo najpovoljnije da izađe na predsedničke izbore? - Ne bi bilo fer da pričam ni u ime jednog ni u ime drugog. Sa kojim se od njih dvojice vi slažete? - Ja smatram da je termin manje važan od toga da se održi i učvrsti ako je moguće jedinstvo u našoj koaliciji. I ukoliko imamo dogovor, svaki termin Tadiću donosi pobedu. Mislite li vi da bi održavanje predsedničkih izbora u vreme pregovora o Kosovu tim pregovorima štetilo? - Zavisi kako bi se vodila kampanja. Ako bi kampanja afirmisala stav Srbije, koji inače iznosimo zvanično u tim pregovorima, štete uopšte ne bi bilo, naprotiv, još više bi se građani mobilisali u učvršćivanju tog stava. Među ozbiljnim novinarima vlada utisak da su se stranke vaše vladine koalicije tako međusobno džepirale da ne postoji opasnost da ćete se skoro rastati ni vi jedni od drugih, ni mi birači sa vašom koalicijom, bez obzira na povremene nesporazume? - To su obične budalaštine. Treba imati u vidu karaktere nas trojice: Koštunice, Tadića i mene. Karakteristika sve trojice je da nas zanimaju neke nematerijalne stvari i sva trojica gledamo više na dug nego na kratak rok. Koštunicu pre svega zanima nacija i uopšte globalno jačina Srbije, da država Srbija bude što jača. Mene pre svega zanima jačanje ekonomije, standarda građana, što se ne može ostvariti u kratkom roku. Tadiću je pre svega cilj da Srbiju uvede u Evropsku uniju i za to obezbedi većinu. Ispod nas, na nekim nižim nivoima, ima puno ljudi koji imaju svoje lične interese. Ali suština je, da dokle god na vrhu stranaka imate ljude koji se rukovode nacionalnim interesom Srbija će ići u pravom pravcu. Ja sam srećan što mi sada imamo ovu koaliciju, jer ova koalicija je ipak bolja od manjinske vlade. Mislite li vi da je veća Srbija jednako jača Srbija? - Ne, ja smatram da je bogatija Srbija – jača Srbija. Evo, daću vam jedan primer. Ovih dana je Srbiju posetila misija MMF-a. Nikada manje pažnje nije izazvala ta poseta zato što više uopšte ne zavisimo od njih. A ne zavisimo, zato što smo im vratili milijardu dolara duga. Ne zavisimo više ni od kredita Svetske banke... Moram da kažem da sam sa sasvim neočekivanog političkog mesta dobila pitanje: da li znam ko stoji iza ove kampanje protiv Miroslava Miškovića. Pa, pošto ja ne znam, da pitam vas: liči li ovo i vama na kampanju protiv Miškovića i ako liči, slutite li koji interes iza toga stoji, pošto i LDP valjda neko finansira? - Ne znam ko stoji. A liči vam na kampanju? - Da. Sada ste ministar privrede, gledajući sa tog mesta, mislite li da je postojeći kurs dinara stvar koju bi trebalo prepustiti samo tržištu i bankama sa uglavnom stranim kapitalom i jesmo li paranoični ako uviđamo da taj kurs veliku dobit obezbeđuje samo neto uvoznicima, a to su samo trgovinske kuće? - O tome je guverner NBS izneo svoj stav jer je javno rekao da neće dozvoliti da dinar previše ojača, a jedan od prvih poteza bilo je blago smanjivanje kamatnih stopa, što bi trebalo da spreči dalje jačanje dinara. Meni je to sasvim dovoljan znak da guverner misli, a ja se sa njim slažem, da bi preterano jačanje dinara bilo kontraproduktivno. U tom smislu se zalažem za stabilan kurs dinara, ali mora se voditi računa i o njegovom uticaju na uvoz, pre svega. Znači, jačanje kursa dinara de fakto povećava uvoz, dok slabljenje kursa ne povećava u toj istoj meri izvoz. To guverner jako dobro shvata i povukao je prvi potez, videćemo kako će se stvari dalje kretati. Ja ne očekujem dalje jačanje dinara, ali očekujem da dinar bude stabilan. To znači da se formiranje kursa ne može prepustiti samo poslovnim bankama, nego i centralna banka treba da utiče bilo u slučaju prekomernog jačanja, bilo u slučaju prekomernog pada dinara. Izmene uredbe kojom ste proširili krug lica koja ne mogu učestvovati u privatizaciji firmi metodom aukcije i na one koji su bili osuđivani za precizno nabrojana krivična dela sa kaznom zatvora od pet i više godina, zasad su naišle samo na kritike nekih ekonomista. Hoćete li stići da završite aukcijsku privatizaciju pre nego što se konstituiše Ustavni sud i pre nego što ta uredba eventualno stigne na dnevni red? - Mi smo ubrzali aukcijski proces, ali ne mislimo da će Ustavni sud imati bilo šta protiv ovoga. Na primer, u državnoj upravi se svakom pri zapošljavanju traži potvrda da nije osuđivan. Pre svega iz moralnih razloga, licima osuđivanim za teža krivična dela ne bi se smelo dozvoliti učešće u kupovini preduzeća u Srbiji. Znači da budem mirna, Qubiša Buha Čume i Dejan Milenković Bagzi mogu da kupe NIN, a Joca Amsterdam ne može nikako? - Svi oni protiv kojih je na snazi optužnica i koji su osuđivani za teža krivična dela – ne mogu. Da pređemo na najaktuelniju temu: besplatnu podelu akcija javnih preduzeća. Da li bi to trebalo da dobiju svi punoletni građani podjednako, bez obzira na to da li imaju 30 godina radnog staža ili nemaju nijedan dan? - Da. Bukvalno svi punoletni građani koji dosad nisu dobili besplatne akcije. I svi podjednako. Na koji ćete se spisak građana oslanjati kad budete utvrđivali spisak onih koji imaju pravo na besplatne akcije? - Zakon će dati rok od nekoliko meseci da se tačno utvrdi spisak građana koji imaju pravo na akcije i taj će spisak biti utvrđen na dva načina: uz pomoć evidencije o ličnim kartama građana koju vodi MUP, od tog broja ćemo oduzeti one koji se vode u Centralnom registru i registru Ministarstva ekonomije kao ljudi koji su dosad dobijali besplatne akcije. Verovatno ćemo imati i proces neposredne verifikacije, kako se ne bi desilo da na spisku imamo i neke koji su umrli. Taj proces ćemo organizovati decentralizovano u celoj Srbiji. Paralelno će teći proces utvrđivanja vrednosti kapitala preduzeća čije se akcije besplatno dele. Kriterijum podele neće biti radni staž, pošto će akcije dobiti, recimo, i domaćice, a ne želimo da pravimo razliku ni među generacijama i, najzad, ovo je najjednostavnije i nema mogućnosti bilo kakvih zloupotreba. A koji ćete kriterijum primenjivati kad budete utvrđivali kome ćete dati akcije Telekoma, a kome, recimo, Jata? - Svi dobijaju akcije svih preduzeća. Četiri miliona građana dobija besplatne akcije NIS-a, EPS-a, Telekoma, Jata, Aerodroma i Galenike. Akcijama se moći da se trguje tek kad se utvrdi njihova tržišna vrednost na berzi, a zakonom ćemo propisati da se za prvo trgovanje tim akcijama ne plaća porez na kapitalnu dobit, niti provizije brokera. Bukvalno, sve troškove besplatne podele akcija snosiće država. Hoće li postojati neki rok u kome će akcije svih tih preduzeća morati da se iznesu na Berzu? - Rok će biti tri godine. Paralelno ćemo ići sa zakonom o podeli besplatnih akcija i novim konceptom privatizacije javnih preduzeća. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja predlaže da tenderom budu prodati većinski paketi u NIS-u i Jatu, a inicijalnom javnom ponudom na Berzi građanima bi bilo ponuđeno po 15 odsto kapitala u Telekomu, Aerodromu “Nikola Tesla”, Galenici i EPS-u; svaki građanin bi mogao da kupi akcija za maksimalno 5.000 evra u svakom od ovih preduzeća. Najrealnije je da će Telekom startovati prvi. Zatim bismo deo akcija Telekoma ponudili i njegovim radnicima da ga kupe uz popust. A onda bi svoj paket akcija Telekoma na Berzu mogli da iznesu građani koji su te akcije dobili besplatno. Ukoliko se krene sa privatizacijom NIS-a do kraja prvog kvartala sledeće godine već početkom 2009. godine bi moglo da se unovči i 15 odsto besplatno podeljenih akcija u NIS-u. Poslednja inicijalna javna ponuda išla bi za akcije EPS-a jer je tu potreban najduži period pripreme. Predlažete da se i akcije od po 15 odsto kapitala dosad tenderom privatizovanih 68 preduzeća prodaju i svim punoletnim građanima, koji dosad nisu dobili besplatne akcije, podeli novac. U kom roku ćete obaviti tu prodaju? - Najkasnije do kraja sledeće godine. Zakonom će biti data mogućnost sadašnjim vlasnicima većinskog paketa u tim preduzećima da kupe te akcije, koje se sada nalaze u Privatizacionom registru države, i to po ceni ne nižoj od one po kojoj su već kupili preduzeće. U slučaju da to ne učine, dobiće četiri miliona akcionara u svom preduzeću. To bi im bilo vrlo tehnički komplikovano za upravljanje i verujem da će sve odreda prihvatiti da te akcije otkupe. Sve ovo je predlog vašeg ministarstva koji tek treba da prođe na vladi. Jeste li se u njegovom koncipiranju sa nekim još konsultovali? - Da, obavio sam razgovor sa potpredsednikom vlade Božidarom Đelićem, sa ministrom finansija Mirkom Cvetkovićem, sa ministrom energetike Aleksandrom Popovićem, sa predsednikom Republike i sa premijerom. Nakon toga, početkom ove nedelje započeli smo i neku vrstu javne rasprave. Očekujemo da predlozi zakona do kraja meseca budu na vladi. Znači, potpredsednik vlade i ministar energetike su se složili da ponudite na prodaju većinski paket u NIS-u? - Oko nekih stvari smo se potpuno složili, oko nekih tek treba diskutovati. Sećam li se ja dobro da ste vi prošle godine prezentovali prethodnu strategiju privatizacije NIS-a: u tri faze, u prvoj fazi prodaja manjinskog paketa strateškom partneru. Zašto ste sada promenili mišljenje? - Nisam ja promenio mišljenje. Moje mišljenje je i tada bilo potpuno isto... Ali trenutak nije bio? - Tadašnji trenutak nije omogućavao politički konsenzus oko privatizacije većinskog državnog paketa u NIS-u. Tada je vlada bila manjinska i takav zakon ne bi mogao da prođe u Skupštini, jer tu ideju nisu podržavali socijalisti. Sad je ne podržava potpredsednik vlade, koliko ja znam? - Nadam se da će cela vlada, uključujući i potpredsednika, podržati ovaj predlog, koji ranije nije mogao da prođe od socijalista. A šta vam je on rekao, da li je za većinsku privatizaciju? - Konsenzus se gradi argumentima. U toku je rasprava. Videćemo... A ministar energetike? - Trebalo bi njih da pitate, ali ja mislim da profesionalno ministar energetike nema ništa protiv većinske privatizacije NIS-a. Jer, sa manjinskom privatizacijom Srbija dobija manje para, a to vam je reperna cena i za one akcije koje će građani dobiti besplatno, pa će manje para dobiti i građani. A i nema smisla dati strateškom partneru uz manjinski paket upravljanje kompanijom, a da država ne dobije odgovarajuću cenu za to. Ali i to naplaćujete. Ako mu sa manjinskim paketom prodate i pravo odlučivanja? - Znam, ali građani i država, po mojoj proceni, dobijaju minimalno 50 odsto više novca po jednoj akciji u slučaju privatizacije većinskog paketa. Samo što nikad ne možemo saznati da li su vaše procene tačne? - Nikad nisam pogrešio kada su finansije u pitanju. Mi predlažemo kombinovani koncept privatizacije javnih preduzeća i da dobijemo veliki novac za budžet i da razvijamo berzu. Novac u budžetu nam je potreban da završimo važne nacionalne infrastrukturne projekte. Da budemo ekonomski jaki. A inicijalna ponuda nam je bitna da razvijamo akcionarstvo i berzu. Koncept koji smo predložili garantuje minimalno šest milijardi dolara stranih direktnih investicija naredne godine.