Zašto je Drakulić odustao?

Rudarsko-topioničarski basen Bor mogao bi, nadaju se u Agenciji za privatizaciju, dobiti novog vlasnika već prvih meseci naredne godine. Tenderska komisija otvorila je u utorak ponude i obelodanila ono što se i nagađalo. Knjiga je sa pet, koliko je kompanija otkupilo tendersku dokumentaciju, spala na dve kompanije koje su dostavile finalnu ponudu. „Bitku” za vlasništvo nad ovim basenom vodiće kiparska kompanija „Strajk fords”, sastavni deo investicionog fonda „Bejzik element”, vlasništvo ruskog milijardera Olega Deripaske, dok je njegov takmac zapravo konzorcijum koji čine tri kompanije iz sastava austrijske kompanije A-TEK, koja je na srpskom tržištu prisutna kao većinski vlasnik subotičkog “Severa”, a u vlasništvu austrijskog biznismena Mirka Kovača. Ipak, na iznenađenje svih, iz trke za RTB Bor, uprkos svim ranijim najavama, odustala je “Ist point” kompanija Zorana Drakulića koja je na prethodnom, neuspelom tenderu za privatizaciju ovog preduzeća, ostala drugoplasirana. A do pre nekoliko nedelja najavljivao je da će sigurno učestvovati na ponovljenom tenderu, odnosno da će „trčati i drugi krug” i da se Deripaska spremi da za Bor plati milijardu dolara ako želi da ga pobedi. Ranije je, da podsetimo, Drakulić optuživao pojedine članove vlade da je odluka o ponavljanju tendera politička, odnosno pokušaj Vlade Srbije da ga spreči da postane vlasnik Bora. Zoran Drakulić ne želi da govori o razlozima zbog kojih je odustao od kupovine RTB Bor, ali u saopštenju koje je poslao medijima kaže da je razlog njegovog odustajanja nerealno visoka cena. Prema njegovom računu, za Bor je potrebno izdvojiti najmanje 800 miliona dolara. “Država je svoju odgovornost za istorijsku ekološku štetu na ovom ponovljenom tenderu ograničila na 50 miliona dolara i to je neracionalno ulaganje za svakog objektivnog investitora”, kazao je Drakulić. On odlučno demantuje sve one koji su posumnjali da je od Bora odustao zbog nekakavog dogovora sa državom, kako bi time Deripaski olakšao put do vlasništva nad RTB Bor. I predstavnici vladajuće koalicije negiraju svaku mogućnost „nameštanja” tendera za Olega Deripasku, sa kojim se premijer Koštunica, da podsetimo, sastao pre nekoliko meseci. Gordana Vitomirov, portparol “Ist pointa”, objasnila je kako je ova kompanija došla do sume od 800 miliona dolara. „Ukoliko se ukalkulišu početna cena od 340 miliona dolara za kupovinu RTB, i investicije, koje ne mogu biti manje od 250 miliona, već se dolazi do sume od oko 700 miliona dolara. Ako se tome pridoda novac za saniranje jednovekovne ekološke štete od 200 do 250 miliona dolara, uz socijalni program koji ne može biti manji od 10 miliona evra, dolazimo do sume od blizu milijardu dolara za RTB”, kaže Gordana Vitomirov. Drakulićevom odlukom iznenađeni su i menadžment RTB Bor i predstavnici sindikata, ali i analitičari. Prema rečima Milana R. Kovačevića, konsultanta za strana ulaganja, u prilog ovoj spekulaciji o dogovoru sa vlastima ide ranija izjava Drakulića da će Rusi, ukoliko žele da kupe RTB Bor, morati da pripreme milijardu dolara. „Moguće je da drugi član konzorcijuma sa kojim je 'Ist point' nastupao na prethodnom tenderu, londonski investicioni fond ORN, nije prihvatio da prati tu investiciju. Takođe, nije isključeno ni da je među zainteresovanim učesnicima došlo do neformalnog dogovora, da su se pregrupisali, i da je 'Ist point', kome je osnovna delatnost ipak više vezana za trgovinu bakrom, u dosluhu sa nekim, i da će nakon prodaje nastaviti da radi sa borskom Topionicom i rudnicima”, smatra Kovačević. I Gorica Tončev-Vasilić, pi-ar Rudarsko-topioničarskog basena Bor, kaže za NIN da su u toj kompaniji iznenađeni odlukom Zorana Drakulića. Ona ipak ne želi da spekuliše o razlozima Drakulićevog odustajanja, ali kaže da je to krajnje čudno pored svih njegovih ranijih najava. Gorica Tončev kaže da ne zna ni kako je Drakulić izračunao da bi mu za Bor trebalo minimum 800 miliona dolara i da je to nerealna investicija. U RTB Bor očekuju da će se privatizacija ovaj put završiti uspešno i u što kraćem roku. „Smatramo da smo sada u boljoj pregovaračkoj poziciji jer su dve ozbiljne svetske kompanije uključene u kupovinu, iako smo pre otvaranja ponuda očekivali da će se prijaviti veći broj zainteresovanih. Inače, insistiraćemo na tome da investicije budu 250 miliona dolara, umesto 180 koliko je najmanja cena predviđena tenderom.” Budući kupac će pored minimalne cene i investicija morati da prihvati i obaveze iz socijalnog programa. Dragan Aleksić, predsednik samostalnog sindikata ovog preduzeća, kaže da su radnici nezadovoljni predloženim socijalnim programom, jer samo se on nije menjao u uslovima novog tendera. „U ovom tenderu, u odnosu na onaj prethodni, sve je promenjeno. I cena, i investicije i Zakon o privatizaciji. Sve, samo je socijalni program ostao isti. Mi smo inače smatrali da Bor ne bi trebalo prodavati već pronaći strateškog partnera, a država da određeni deo kapitala ostavi u svojim rukama. To nije prihvaćeno. I dobro, ali od nekih uslova nećemo odustati. Od ministra Dinkića smo ranije dobili obećanja da će eventualnu razliku između prodajne cene i potraživanja dužnika dobiti radnici. To ćemo tražiti”, kaže Aleksić. Država od Bora, to je sigurno, neće prihodovati ništa. Od dobijenog novca će se prvo namiriti dužnici, ali zlo je što se procenjuje da je dug ovog rudnika veći od početne, a moguće je i od krajnje cene za koju će se RTB Bor prodati. Novoformirana tenderska komisija potvrdila je u utorak da su pristigle ponude u skladu sa uslovima tendera. Za ovim sledi otvaranje koverata sa tehničkom ponudom, a na kraju i sa finansijskom. Luka Andrić, predsednik ove komisije i državni sekretar u Ministarstvu ekonomije, očekuje da će se ponuđene brojke znati za najviše dve nedelje. Ko će ponuditi bolju cenu, veće investicije i povoljnije uslove za zaposlene, u senci je podele Borana na one koji više vole Ruse, odnosno one koji navijaju za „Zapad”.