Žutica

Voleo bih da reč žutica bude neaktuelna kad bude izašao ovaj broj. Nažalost biće aktuelna, jer će se epidemija ove “bolesti prljavih ruku” u Nišu možda samo smiriti, a neće još nestati. A, stižu vesti da se pojavljuje i u drugim gradovima. Pridev „žut” opšta je karakteristika mnogih bolesti, pa i hepatitisa A, kako se naučno zove žutica, sa žutom kožom i beonjačama. Narod katkada smišlja originalne poslovice “Žuti žutuju, a rumeni putuju”. Time je rečeno samo iskustvo da je rumenilo na licu znak visokog krvnog pritiska, te da oni crveni naprasno umiru, pre nego mršavi, žuti i bledunjavi. Pripadnici žute rase nazvani su tako što je nekima nekada bledilo njihovih lica ličilo na žutu boju, što baš nije sasvim tačno, baš kao što ni crnci nisu bukvalno crni, već tamnoputi. Žuto je deo i frazema od kojih je najpoznatiji danas svetski pojam žute štampe. Kako je nastao ovaj pojam najpodrobnije je kod nas objasnio lingvist Milan Šipka u svojoj knjizi popularne lingvistike: “Zašto se kaže?”. Ja ću tekst za ovu svrhu malo skratiti, a znam da se moj prijatelj Milan neće ljutiti: “Da bi se objasnilo poreklo ovog izraza, treba malo zaviriti u istoriju štampe, posebno američke, poslednjih decenija 19. stoleća. Bio je to najburniji period u razvoju američkog novinarstva. Protekao je u nemilosrdnoj borbi dve moćne novinarske kuće – Pulicerove i Herstove. Od tri Pulicerova lista najveći tiraž imao je nedeljni dodatak u boji “Wujork vorlda”, koji je štampan u šeststo hiljada primeraka. Tu su radili najbolji američki novinari i ilustratori, među njima i grafičar Ričard Autkolt. On je 1895. godine privukao veliki broj čitalaca stripom čiji je glavni junak bio kosooki dečak u žutoj majici. I upravo te godine pojavio se u Wujorku još jedan ambiciozan izdavač novina, Viljem Herst. On je preoteo najbolje Pulicerove novinare i crtača “žutog dečaka”, stripa najnižeg frivolnog ukusa. Ervin Vorden je u svojim novinama “Wujork pres” objavio komentar kojim je napao oba izdavača i njihova izdanja prvi nazvao “žutom štampom”. Naš izraz žutokljunac je sinonim za balavca sa prizvukom prezira. Poreklo ove reči je veoma jednostavno – neka vrsta vrabaca dok su u stadijumu vrapčeta imaju nešto žuto oko kljuna. Žut je opšteslovenski pridev, jedna od 2000 reči koje su istog porekla u svim živim slovenskim jezicima i među Slovenima svima razumljiva. Srodna je takođe sa protogermanskom rečju geld zlato. Brankova pesma “Kad mlidijah umreti”, najmelanholičnija pesma naše poezije, počinje ovim stihovima: “Lisje žuto veće na drveću/Lisje žuto veće dole pada/Zelenoga više ja nikada/videt' neću”.