Bitka za preporuku

Aleksandar Tijanić je pobedio. Nije prošlo ni 24 sata od momenta otkad je RTS uputio tužbe Vrhovnom sudu Srbije i Ustavnom sudu, a Savet Republičke Radiodifuzne agencije (RRA) je svoju obavezujuću odluku o prenosu sednica Skupštine Srbije preinačio u preporuku. I tako je generalni direktor RTS-a dobio ono što je želeo. Potvrdu da Nenad Cekić nije tata srpskih medija. Neuobičajena situacija u kojoj javni servis RTS tuži Savet RRA, čiji je posao, između ostalog, i da postavlja ljude koji upravljaju RTS-om, najavljena je na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje prošle srede. Iako po zakonu nema nikakvu obavezu da račune polaže Skupštini, Aleksandar Tijanić se pojavio na redovnoj sednici Odbora da bi informisao članove odbora o razvoju RTS-a i problemima s kojima se naš javni servis susreće. Sednicom je predsedavala Vesna Marjanović, urednica internet-sajta Demokratske stranke. Inače, zamenik predsednika ovog Odbora je Lidija Vukićević, glumica koju pamtimo po seriji “Bolji život” i reklami za “Udarnik” čarape, a član Odbora je i naš vrsni harmonikaš Branimir Đokić. Tijanić je tada najavio tužbu zbog toga što je Savet RRA naložio RTS-u da mora da direktno prenosi sednice Skupštine Srbije koje se odvijaju od 10 do 18 časova. Ono što daje dodatnu draž ovoj tužbi je što RTS svakako prenosi zasedanja parlamenta i namerava da nastavi to da radi. Gde je, dakle, spor. U tome što Tijanić i RTS ne žele da im RRA bilo šta naređuje. Pa čak ni ono što su svakako odlučili da rade. U članu 12 Zakona o radiodifuziji, iz 2002. godine, piše da “Agencija donosi obavezujuće uputstvo ako u vezi sa pojedinačnim pitanjem koje se odnosi na sadržaj programa ustanovi neujednačeno ponašanje emitera, pri čemu se određeni vidovi tog ponašanja mogu smatrati nedozvoljenim”. Da li, pozivajući se na ovaj član, RRA može obavezati RTS da prenosi Skupštinu? “Ne može, ovakva obavezujuća odluka Saveta RRA nema utemeljenje ni u 12. niti u bilo kom drugom članu zakona”, kaže Rade Veljanovski, jedan od autora zakona. S obzirom na to da ova odluka nema zakonsko utemeljenje, kaže Veljanovski, RTS je nije morao ni poštovati. “I čemu onda tužba? Pogotovo ako RTS ionako prenosi sednice Skupštine. Ne razumem, zaista.” Uz to, podseća Veljanovski, nikakvi državni organi nemaju pravo da vrše pritisak na javni servis. Nikakve pretnje blokadom parlamenta ili bilo čim ne smeju da dodiruju javni servis. On je potpuno nezavisan od njih. “Ako parlament i dalje hoće da ima uticaja na javni servis, neka promeni zakon. Ali, to onda više neće biti javni servis već opet podržavljena televizija.” Ali, reći će još Veljanovski, nešto neće prerasti u javni servis zato što će ga zakon osloboditi od pritisaka političara i što će mu dati pretplatu, već zbog svog sadržaja. “Ako nema kvalitetnog obrazovnog, naučnog, religijskog programa, programa za manjinske zajednice, onda to nije javni servis. Po tome treba da gledamo da li je nešto javni servis. A na našem javnom servisu se emituju rialiti šou-programi. I umesto da se Savet RRA time bavi, on sasvim mimo zakona naređuje javnom servisu da prenosi Skupštinu. A RTS, umesto da se bavi poboljšanjem svog programa, piše nepotrebne tužbe protiv RRA. To postaje pravi jedan začarani krug”, kaže Rade Veljanovski. Ali, sada je tužba van snage jer je RRA povukla svoju obavezujuću odluku. I to tek posle tužbe RTS-a. Zašto? Uplašili su se direktora RTS, ishoda pred sudom ili su jednostavno promenili mišljenje? “Zato što je Savet odlučio da ne treba učestvovati u kompromitovanju javnih institucija”, kaže član Saveta Slobodan Đorić. U pisanoj izjavi, koja je prosleđena našem nedeljniku, piše i da je “obavezujuće uputstvo ispunilo cilj zbog kojeg je doneto, a to je da se dosadašnja praksa prenošenja skupštinskih zasedanja i pravno uredi. Kada je postalo jasno da nema ukidanja prenosa Skupštine, onda je prestala i potreba za obavezujućim uputstvom”. Mada, vidimo da odluka nije povučena posle nekakvog dogovora RTS-a i parlamenta, već posle tužbe. A generalni direktor RTS-a tvrdi i da je Savet RRA znao da prenosi neće biti ukinuti i pre nego što je doneo odluku. Đorić, međutim, piše drugačije. “Potrebno je napomenuti da u trenutku donošenja Uputstva, između narodnih poslanika i predstavnika RTS-a nije postojao nikakav dogovor o daljim prenosima zasedanja i postojala je opasnost od parlamentarne krize, pa se obavezujuće uputstvo u tom trenutku nametnulo kao nužno rešenje. Na sastanku u Skupštini Srbije, kojem su prisustvovali predstavnici i RRA i RTS-a, svi šefovi poslaničkih grupa su jednoglasno zahtevali prenos skupštinskih zasedanja”. Ovde još jednom treba naglasiti da su i RRA i RTS po zakonu potpuno nezavisna tela od Skupštine i političkih stranaka i nemaju nikakvu obavezu da udovoljavaju šefovima poslaničkih grupa. Međutim, izgleda da to nije tako “na terenu”. Tako Đorić piše i da je “sada jasno da RTS, bez obzira na RRA, mora da prenosi skupštinska zasedanja, a da je obavezujuće uputstvo korišćeno isključivo kao instrument političke kampanje”. Ovde je zanimljivo šta članovi Saveta misle ko, preko RTS-a, vodi kampanju protiv RRA i posebno zbog koga/čega RTS mora da prenosi skupštinska zasedanja. Prema zakonu, RTS kao javni servis odgovara samo svojim vlasnicima. A to su građani Srbije koji i finansiraju RTS. I zbog toga bi generalni direktor javnog servisa, ako RTS to zaista jeste, izveštaje trebalo da podnosi građanima Srbije. U svetu je praksa da javni servisi štampaju građanima izveštaje u kojima iznose program, probleme, plate. U kojima objasne na koji način su trošili njihov novac. A potom, eventualno, kada se obrati pravim vlasnicima, taj izveštaj mogu da odnesu i u Skupštinu i pokažu ga i glumicama, harmonikašima i četrdesetogodišnjim apsolventima koji sede u tamošnjem Odboru za kulturu i informisanje. Intervju: ALEKSANDAR TIJANIĆ, GENERALNI DIREKTOR RTS-a Cekić nije glavni urednik srpskih medija Nemam toliko dobre kontakte sa Tadićem i Koštunicom da mogu da ih pitam kako to da je za vreme njihove vlasti jedan medijski tajkun uspeo da stekne tri televizije, troje novina i ko zna koliko radija Kao što bi se i očekivalo od nekoga ko je na čelu javnog servisa, Aleksandar Tijanić je dobro obavešten. Na početku intervjua, koji je vođen dan nakon podnošenja tužbe, skrenuo nam je pažnju da bi RRA mogla da povuče svoju odluku. - Mislim da u Savetu RRA ima i ozbiljnih ljudi kojima ne treba hipoteka sukoba sa javnim servisom, niti hipoteka ograničavanja uređivačke slobode i samostalnosti javnog servisa. Zbog toga mislim da je vrlo moguće da RRA uskoro povuče svoju odluku, nakon čega bismo i mi povukli tužbu. Šta ste ovom tužbom hteli da postignete? - Da sačuvam samostalnost uređivačkog koncepta javnog servisa, za šta sam zadužen zakonom. Da ne dozvolim da bilo ko van ove kuće odlučuje o ovoj televiziji. Posao Saveta RRA je da odredi šta je javni interes. Ukoliko oni odluče da su prenosi parlamenta javni interes, vi bi to trebalo da poštujete. - Najdalje što RRA može da ide jeste da preporuči da se nešto emituje. Oni određuju pravila po kojima se igra, ali ne može Savet RRA da bude glavni urednik srpskih medija ili direktor javnog servisa. Druga je stvar ako mi prihvatamo da u dogovoru sa parlamentom prenosimo Skupštinu u istom obimu. Ali, to je naša odluka. I uvek možemo da kažemo da naše teniserke igraju neko finale pa da tražimo od parlamenta da skrati zasedanje. A po ovoj odluci, mi nemamo izbora. Mi moramo. To odbijamo. Dakle, RTS bi i bez ove obavezujuće odluke RRA prenosio Skupštinu u istom obimu? - Skupština na javnom servisu u ovom obimu je nužno zlo i odraz situacije u Srbiji. Nećemo da prenosimo, opozicija će blokirati rad parlamenta. Ne možemo to da dozvolimo zato što staje Srbija. U dogovoru između predsednika parlamenta, šefova poslaničkih grupa i televizije mi smo i odlučili da se prenosi nastave u ovom obimu i to znaju predstavnici Saveta jer su prisustvovali tim dogovorima. Ali, sat vremena pošto smo se dogovorili, Savet RRA je napisao to obavezujuće uputstvo. Da smo odbili da prenosimo Skupštinu, ja bih tu odluku razumeo. Ali, mi smo se dogovorili o prenosima. I, prema vašem mišljenju, zbog čega je ta odluka napisana? - Mogu samo da vam odgovorim onim što se priča po gradu. Da je čovek koji je potpisao tu odluku rekao da mora da se zna ko je tata srpskim medijima. I vi ste sad podneli tužbu da pokažete da on nije tata? - Kao što ne idem u kabinete predsednika, jednog i drugog, tako neću da idem ni u kabinet RRA. Samo ja odgovaram za program javnog servisa i tražim da tako ostane. To je evropska praksa. Zbog te odluke smo postali predmet Evropske komisije. U Evropi a i u nekim zemljama u regionu praksa je i parlamentarni kanal. Zašto, prema vašem mišljenju, Srbija nije dobila parlamentarni kanal? - Postoji u Engleskoj parlamentarni kanal, ali Bi-Bi-Si ima 14 kanala, a nama su uzeli Treći kanal i prodali ga. Vi u svojim istupima i za to okrivljujete RRA, a nije vam RRA uzela Treći kanal već zakon koji propisuje da javni servis može da ima samo dva kanala. - Taj zakon je pisan da bi se taj kanal dao jednom tajkunu, koji je pored šerpi hteo da proizvodi televizijski program. To svi znaju. Ali, RRA, dakle, nije imala izbora. Nije mogla da vam pored takvog zakona očuva još jedan kanal. - Bilo je izbora. Zašto su morali da podele sve frekvencije komercijalnim stanicama? Mogao je da se javi parlament, pa njima da daju. Hoću da kažem da je bilo načina da se umesto tajkunima i strancima jedan program da srpskom parlamentu, ali nije bilo dobre volje. I tu ne isključujem uticaj tajkuna. Na političke stranke ili na Savet RRA? - I jedno i drugo. Jedan medijski tajkun u svom vlasništvu, potpunom ili delimičnom, ima tri televizije sa nacionalnom pokrivenošću. To je javna tajna. Ja ne znam koja je treća televizija? Mislite na Avalu? - Da, ušao je i u “Avalu”. Zvanično, uz odobrenje Agencije sa pet procenata, a nezvanično ima još 17 procenata. Dakle, on ima ukupno 22 odsto i on je najmoćniji čovek u državi jer u vlasništvu ima tri televizije. Možete li vi to da dokažete? - To nije moj posao. Moj posao je samo da kažem ljudima koji žele da me čuju i u javnosti i u RRA da je za vreme njihovog mandata jedan medijski tajkun dobio tri televizije. Ali, ako biste vi to dokazali, te televizije bi izgubile frekvenciju i tako bi rešili i ovaj problem skupštinskih prenosa. Mogao bi odmah da se napravi parlamentarni kanal. - Da hoće srpska policija, ona bi to dokazala za sedam dana. Srpska policija neće jer nema nalog. Neko vrlo uticajan je sklopio dil sa njim. A i niko neće da ide protiv nekoga ko ima tri televizije. I ne samo tri televizije. već i pet, šest radija i nekoliko novina. Jedne nedeljne novine, jedne dnevne i jedne petparačke o estradi. A sve to je zabranjeno zakonom. I koliko policiji treba da utvrdi tokove novca i da sve razotkrije? Sedam dana. Imate dobre kontakte i sa predsednikom i sa premijerom. Da li ste ih pitali zašto se to ne radi? - Nemam dobre političke kontakte. Nemam toliko dobre kontakte sa Tadićem i Koštunicom da mogu da ih pitam kako to da je za vreme njihove vlasti jedan medijski tajkun uspeo da stekne tri televizije, troje novina i ko zna koliko radija. Zanimljivo je da vi sada tužite Savet RRA, koji je posredno vaš poslodavac. Jer, oni postavljaju Upravni odbor javnog servisa koji bira generalnog direktora RTS-a. - Ne, nije tačno. Oni određuju pravila. I ja igram na terenu omeđen pravilima terena i pravilima igre. Cekić nije moj trener. On je samo postavio pravila po kojima sam ja izabran. Mnogi personalizuju ovaj sukob na relaciji RTS – RRA. Kažu da je neslaganje zapravo na ličnoj relaciji: Tijanić – Cekić. - Cekić je poznat novinar sa bogatom novinarskom karijerom i kako bih ja, kao skroman, mali novinar, mogao da uđem u lični sukob sa takvom veličinom.