Sud na popravnom

Pilot Emir Šišić dobio je bitku sa Okružnim sudom u Novom Sadu. Naime, Vrhovni sud Srbije uvažio je žalbu osuđenog Emira Šišića, majora i pilota bivše JNA, i ukinuo rešenje Okružnog suda u Novom Sadu. Predmet je vraćen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje. U obrazloženju odluke Vrhovnog suda navodi se da je ovakvo rešenje doneto jer prvostepeni sud nije ispoštovao zakonsku proceduru i saslušao nadležnog javnog tužioca. Odbijanje molbe Okružnog suda u Novom Sadu za uslovni otpust majora Emira Šišića predstavlja opasan presedan u istoriji srpskog pravosuđa, kaže bivši ministar pravde Zoran Stojković. Rešenje je protivno Ustavu Srbije, Krivičnom zakoniku, Zakoniku o krivičnom postupku i Konvenciji o transferu osuđenih lica. Sud je svoju odluku zasnovao na neprihvatljivom kontaktu sa izvršnom vlašću i negativnom mišljenju organa izvršne vlasti strane države. Time su povređene sve ustavne odredbe o podeli vlasti, vladavini prava, hijerarhiji domaćih i međunarodnih opštih pravnih akata, načelima sudstva, donošenju sudskih odluka, nezavisnosti sudije i zaštiti ljudskih prava i sloboda, a pogaženo je dostojanstvo i suverenitet Republike Srbije. Po mišljenju Zorana Stojkovića, Okružni sud u Novom Sadu je sam, na svoju ruku, neovlašćeno i potpuno pogrešno proglasio garancijom sadržinu dopisa između Ministarstva pravde Republike Srbije upućenog Ministarstvu pravde Republike Italije. Iz forme i sadržaja, kaže on, jasno se vidi da je u pitanju dopis. Nema naslov “garancija”, a u tekstu nijednom nije upotrebljena reč “garancija”, niti je bilo ko, bilo šta “garantovano”. Sud najobičniji dopis proglašava povređenom državnom “garancijom”, a zatim navodi da je to potvrđeni međunarodni ugovor. Dakle, predmetni dopis Zorana Stojkovića, bivšeg ministra pravde, nikada nije prerastao u ugovor. Sud je, zatim, počinio veliku povredu jer je u obrazloženju pobijanog rešenja istrgnuo iz konteksta reči da “Emir Šišić posle prebacivanja u Republiku Srbiju neće biti pušten na slobodu” i tako im dao nepostojeći i pogrešan smisao, jer nije naveo ostatak rečenice “već će biti odmah prebačen u Kazneno-popravni zavod u Sremskoj Mitrovici, radi daljeg izdržavanja kazne zatvora…” Sud je očigledno želeo da onome ko čita rešenje, a nije upoznat sa sadržinom dopisa, prikrije stvarni smisao rečenice, odnosno da Šišić neće odmah na beogradskom aerodromu biti pušten na slobodu. Još drastičniju povredu predstavlja nastavak rečenice u kojoj se unosi nepostojeći, izmišljeni deo teksta. Sud kaže da je gospodin Stojković navodno napisao da Emir Šišić neće dobiti smanjenje kazne zatvora. Termin “smanjenje kazne zatvora” ne postoji u pozitivnom krivičnom zakonodavstvu Srbije, pa se ne može primeniti u praksi. Postoje termini “potpuno ili delimično oslobađanje od kazne” i “ublažavanje kazne”. Prvostepeni sud očigledno zanemaruje okolnost da je Šišić tražio uslovni otpust, kojim se ne dobija ni oslobođenje ni ublažavanje kazne. U slučaju uslovnog otpusta kazna i dalje ostaje na snazi, sve do isteka vremena za koje je izrečena. Ovim se drastično krše ljudska prava Emira Šišića. Sva osuđena lica na izdržavanju kazne zatvora u Srbiji imaju pravo da nakon polovine izdržane kazne zatvora budu uslovno otpuštena. Sva osuđena lica na izdržavanju kazne imaju pravo na vanredno ublažavanje kazne, na amnestiju i pomilovanje. Ta prava se uskraćuju samo Šišiću, koji bi po takvom stavu suda morao u zatvoru da bude do isteka kazne, kaže bivši ministar pravde Zoran Stojković. Odatle proizlazi da on ne bi imao pravo da izađe iz zatvora ni da je donesen Zakon o amnestiji, jer bi i tada neki pravosudni patriota tražio samo za njega obavezujuće mišljenje nekog inostranog činovnika. Iz rešenja se vidi da je Okružni sud u Novom Sadu pre odlučivanja bio u kontaktu sa Ministrarstvom pravde Republike Srbije, ali nije jasno zbog čega! Obraćajući se Ministarstvu pravde kao izvršnom organu sa ciljem da na mišljenju Ministarstva zasnuje sudsku odluku što je i učinio, Okružni sud u Novom Sadu sudsku vlast je učinio zavisnom od izvršne vlasti. Ostaje nejasno ko je, na osnovu čega i zbog čega tražio mišljenje Italijana o molbi Emira Šišića i time povredio dostojanstvo i suverenitet Republike Srbije.