Šmit protiv NATO upada na Kosovo

Prvi nemački vojni, ratni pohod posle Drugog svetskog rata, pola veka posle nestanka Hitlera i njegovog „hiljadugodišnjeg”, a samo trinaest godina postojećeg Trećeg rajha – niko nije osudio tako oštro kao Helmut Šmit, onaj Nemac koji, doduše, nije bio zaslepljeni glajhšaltovani poslušnik ali je sve do sloma nacističke Nemačke nosio poručničku uniformu firerovog Vermahta, da bi četvrt veka docnije bio unapređen za ministra vojske u Zapadnoj Nemačkoj, svrstanoj u NATO paktu kao glavna baza Amerikanaca na evropskoj sceni. Zatim, kao naslednik razočaranog Vili Branta postao je nemački kancelar (1974-1982), sve dok mu premijersku fotelju nije izmakao koalicioni otpadnik Hans Ditrih Genšer, jedan od poslednjih fanatičnih branilaca Adolfa Hitlera opkoljenog u Berlinu i član nacističke stranke NSDAP, koji je posle četvrt veka prećutkivanja nacističke prošlosti postao najdugovečniji, punih 18 godina, šef nemačke diplomatije i pri tom, kao Tuđmanov pokrovitelj prednjačio u rasparčavanju Jugoslavije 1991. godine. Na tako orijentisanoj nemačkoj sceni sada je nastupio Helmut Šmit i otvoreno osudio vojnu intervenciju NATO pakta protiv već smanjene Jugoslavije, kritikovao bombardovanje srpskih gradova sa ciljem da se Kosovo i Metohija otrgnu od Srbije i gurnu pod okrilje NATO trupa pa prepuste Albancima koje su Nemci tokom oba svetska rata masovno dovlačili iz Albanije na opustošeni Kosmet i gurali ih u „Veliku Albaniju”. Dva puta uzastopno u odgovoru na prvo pitanje, Helmut Šmit podseća na Aušvic, gde je Hitler na monstruozni način oterao u smrt šest miliona ljudi iz okupiranih evropskih država. Time je stavio do znanja da nije zaboravljen udeo Nemačke u vojnoj intervenciji protiv Srbije. U odgovoru Šmit kaže: „Da će se ondašnja suverena država Jugoslavija posle Titove smrti raspasti, ja sam odavno očekivao. Ali da bude tako napadnuta – zašto za ime božje! Šta se to nas ticalo? Ako se vojnim napadom htelo sprečiti da milioni izbeglica nagrnu u srednju Evropu – moglo se o tome diskutovati (Šmit misli na šiptarske izbeglice sa Kosova od kojih je tada 400.000 preplavilo Nemačku). Ali s obzirom na to šta se dogodilo u Aušvicu, vojnička intervencija se ni moralno ni spoljnopolitički ne može opravdati.” Na pitanje nije li Nemačka umnogome odgovorna za vojnu intervenciju NATO, Helmut Šmit je naglasio: „Zna se da ja nikada nisam bio pacifist, ali vojna intervencija, napad na Kosovo, predstavlja jasno kršenje međunarodnog pravnog poretka.” Nijedan od nemačkih političara tog formata nije tako direktno naglasio odgovornost predvodnika Nemačke za ovako jasno kršenje međunarodnog pravnog poretka. Iako je prošlo više od pola veka, Helmut Šmit ukazuje da je pod dejstvom i okupacijom Nemačke, pod Hitlerom konstruisana takozvana „Velika Albanija” i time sada osuđuje ulogu šefova današnje Nemačke za naklonost prema Albancima da pod okriljem NATO pakta, na Kosovu obnove taj Hitlerov plan. Od svih država učesnica vojne intervencije na Kosovu jedino je Nemačka punih osam godina udomljivala takozvanu izbegličku vladu Albanaca sa Kosova, koju je Ibrahim Rugova od 1992. do 1999. držao u Noj-Ulmu i zatim u Bonu, pod samozvanim premijerom Bujarom Bukošijem, koji je odatle, koristeći Kolovo i Genšerovo gostoprimstvo slao novac, ratnu opremu i uvežbane diverzante da se na Kosovu bore za otimanje srpske južne pokrajine. Šmitova oštra osuda NATO intervencije, objavljena nedavno u hamburškom „Špiglu”, uoči Helmutovog 89. rođendana, prvenstveno je upućena na adresu sadašnje nemačke vlade, njenih šefova, koji se angažuju i izjašnjavaju za stvaranje albanske državne tvorevine na prostoru Kosova i Metohije za otimanje od Srbije, poput one „Velike Albanije” koji je u ratu započeo Hitler.