Voules-vouz Patté avec moi?

Devojčica reklamira pattee paštetu, držeći tubu ovog brenda u ruci i postavljajući gledaocu pitanje koje neminovno aludira na svojevremeno uobičajen poziv na seks: “Voules-vouz Pattee avec moi?”. Umesto “couchee”, pattee nije izgovorila zrela žena niti devojka, ali seksualni naboj reklame osetiće čak i oni koji nisu najveći borci protiv pedofilije. Ovaj drastični primer zloupotrebe dece u reklamama nije naišao ni na kakvu kritiku javnosti, a kanal koji emituje ovu reklamu Sport Club smišljen je da neprekidno pruža opuštanje fanovima sporta. Kako se pattee reklama ne emituje na drugim kanalima do na ovom namenjenom uglavnom muškoj populaciji, još je jasnije da aluzija na seks kao da nije slučajna. Na domaćim medijima takvih reklama nema. Niti su dozvoljene. Deca prema Zakonu o oglašavanju ne smeju biti upotrebljena izvan konteksta dečijih proizvoda i porodične atmosfere. Retki su slučajevi kao što je nedavna zabrana reklame za fuks ulje auto- časopisa SAT u kojoj je na slici dojenja motorno ulje prikazano kao mleko. Ministarstvo trgovine i turizma zabranilo je ovu reklamu na insistiranje portala Bebac. I to je jedini primer zabrane reklame zbog zloupotrebe deteta. Nedavni skandal na popularnom sajtu Second Life na kome je više od šest miliona posetilaca izgradilo svoj život iz početka, a nekoliko stotina je “uživalo” seksualne usluge dece ispod 12 godina za novac, pokrenuo je ponovo rasprave u Evropi o uticaju medija i Internet komunikacije na mentalni razvoj deteta. Skandalozne scene iz takozvane igre godinama do kojih je došlo tako što su “pedofili” otkrili devojčice koje se oblače kao prostitutke, obišle su svet, a nemačka policija pokrenula je istragu, jer je prema nemačkim zakonima, za razliku od američkih i mnogih evropskih, moguće kazniti virtuelnu pedofiliju. U Srbiji je, međutim, prisutnija suptilna pattee verzija prilagođavanja pedofiliji i razni oblici pretvaranja dece u odrasle osobe. Dečije majice sa natpisom Bitch (kučka) prodaju se kao alva. Uz časopis “Bumerang” distribuira Brac crtani film na DVD-u u kome se trenutno najpopularnije lutke među decom predškolskog uzrasta bave isključivo ulepšavanjem svog tela, a Brac dečaci skupljaju dobra kola i opremaju “kancelarije” isključivo zato što “ribe na to padaju”. Fraze upotrebljene u ovom crtanom filmu i eksplicitno se promovišu svakodnevno na dečijim kanalima poput “Pink kidsa” kada dečak u stilu zvezde Granda peva, a oko njega igraju našminkane devojčice obučene u trikoe za odrasle sa jasnom namerom reditelja da izgledaju izazovno. Ni Javni servis nije izuzetak u tome. Degradirajući prava deteta, voditelj “Žikine šarenice”, jedne od najgledanijih emisija na Prvom kanalu RTS-a u jutarnjem nedeljnom terminu, kada je i najmanja verovatnoća da deca ne gledaju televizijski program, svesno insistira na maloletnicama koje mu ulepšavaju kadar dok se nemo šetaju pored njega u večernjim toaletama. Širom Srbije, u agencijama za male manekene, deca se ne puštaju da budu mala. Naprotiv. U takozvanim bukovima u kojima su izložene njihove fotografije, količina šminke na njihovim licima, garderoba neprimerena njihovom uzrastu i poza koja se ne razlikuje od poza odraslih manekena, nikako ne govore da je namera njihovih instruktora da ih pusti da budu mali. Garderoba u buticima za decu, osim po veličini, sve se manje razlikuje po dizajnu i bojama od garderobe u buticima u kojima odrasli kupuju za večernji izlazak. Pedikiri, manikiri i frizeri za decu uobičajeni su u ponudi na tržištu čija cena usluga je ravna ceni iste usluge za odrasle. Kultura lepote tela i razgolićenosti stalno se stavlja pred roditelje kao izazov – da li obući dete u majicu koja otkriva pupak i tako rizikovati njegovo zdravlje i normalnu percepciju detinjstva, ili opet insistirati na staromodnoj dečijoj garderobi, a rizikovati da bude drugačije i izolovano od svojih vršnjaka. Pred decu se, opet, good looking stavlja kao jedino merilo za njihov osećaj pripadnosti. Nije tajna da ovdašnje škole manekenstva pred roditelje stavljaju zahteve kao što je mesečnih pedeset evra za dečijeg modnog frizera. Popularni kastinzi širom zemlje se održavaju kako za poznate škole manekenstva kakva je UMS, tako i za nepoznate agencije kakva je “Fango flajt”, koju je reklamirala devojčica obučena kao “Plejbojeva” zečica pozivajući na kasting za “novogodišnju šarenu zabavu” u Kraljevu decembra prošle godine. Niko od organizatora nije kažnjen, a najverovatnije fantomska agencija “Fango flajt” izabranoj deci je nudila čak i besplatan vikend boravak u hotelu “Golubac” na Dunavu. Štaviše, osim udruženja “Roditelj”, nijedna institucija ili udruženje nisu reagovali na ovaj skandal. Angelina Radulović iz udruženja “Roditelj” kaže da sa novim normama koje društvo nameće, svaki roditelj mora da ima način da se izbori tako da sačuva prave vrednosti u porodici i odgoju svog deteta. “Nažalost, sve se više radi i sve manje vremena ostaje za porodicu. A roditelji to vreme često nadomešćuju drugim stvarima, uglavnom materijalnim. Sve devojčice, na primer, imaju fazu kada žele da se ulepšavaju. Međutim, deca formiraju uzorak na osnovu onoga što im se najviše nudi. Danas će na devedeset odsto televizijskih kanala videti takav uzor ponašanja. Suština je u tome kako će se roditelji postaviti prema toj potrebi deteta. Baš kao što je slučaj sa sportom. Jedni će dozvoliti detetu da proba škole manekenstva i da ga volja za tim najverovatnije prođe, a drugi će insistirati na tome i svoje ambicije ostvarivati kroz dete”, kaže Angelina Radulović. Između ostalog i zato se “Roditelj”, kako kaže, trudi da nadomesti sistemski nedostatak vaspitanja za roditeljstvo.”U Srbiji se, po pravilu, o pravima deteta govori tek kada mu neko naudi. A prava deteta se zasnivaju na njihovoj neprekidnoj zaštiti od neprikladnih sadržaja i uticaja, pa makar i od loših uticaja društva i njihovih roditelja. Trend iskorišćavanja dece i nametanja vrednosti koje nisu primerene godinama došao nam je sa Zapada. Ne verujem da su reklame koje se pojavljuju kod nas napravljene s ciljem da se povrede prava deteta, već pre da je reč o nedostatku osećaja, kreativnosti i takta. Ali se i kada do propusta dođe, time niko ne bavi. Kao što ni škole manekenstva kada naprave neku grešku, nema ko da kontroliše”, kaže Angelina Radulović. Evropsko dete vidi čak dve stotine reklama u proseku godišnje. Da smanji loš uticaj, Evropska unija je odlučila da je deci dozvoljeno da glume samo u reklamama za dečije proizvode. Vladimir Ješić iz “Bepca” kaže da je osnovni problem ovdašnjeg Zakona o oglašavanju to što nije decidiran u odnosu na zaštitu prava deteta, da ostavlja mnogo prostora za manipulaciju, a da, s druge strane, ne postoje stručnjaci koji se bave zloupotrebom dece u reklamama i televizijskim programima. “Zato smo mi ograničeni da reagujemo samo na najdrastičnije slučajeve kakva je bila reklama za časopis SAT. Nemamo nikog stručnog ko bi mogao da nas zaštiti”, primećuje Ješić. Čak i u Centru za prava deteta kažu da se nisu bavili slikom deteta u medijima niti uticajem koje reklame ostavljaju na decu. Da ilustruju snagu tog uticaja, dovoljno je nekoliko roditeljskih komentara na porodičnim Internet forumima u kojima se kaže da njihovo dete više ne želi da jede “plazmu”, jer ona “ne pušta da odrasteš“ ili planira da beži sa časova ne bi li tata, brojeći mu izostanke, dobio sedmicu na LOTO-u. Počeci skraćivanja detinjstva pretvaranjem petogodišnjaka u odrasle osobe pripisuju se na dušu kompaniji “L’Oreal” koja je prva 1997. godine promovisala kolekciju šminke za decu “L’Oreal kids” i na njoj u ekspresnom roku zaradila 1,7 milijardu dolara. Potom se najpre Zvončica, a onda i Pepeljuga i druge Diznijeve junakinje pretvaraju u supermodele. Usledio je pravi bum kozmetike za decu i reklama u kojima su proizvođači pažljivo vodili računa da skrenu pažnju dece, a da pri tom ne iritiraju roditelje insistirajući na podobnosti svog proizvoda svakom uzrastu. U Srbiji je kult lepog, ne i zdravog tela, počeo da se odomaćuje sa reklamom za stomak “eliminator”, koji se ubrzo pokazao kao sprava koja uopšte ne zateže trbušne nego leđne mišiće, ali je na stotine vernih potrošača poverovalo da će svoj problem s kilogramima rešiti veoma brzo. Usledila je lavina nezdravih čarobnih napitaka koji vas čine mršavijim ma koliko jeli, a nakon jedne decenije čak i reklame praška za veš i kafu počinju i završavaju se u bračnom krevetu sa dvoje mladih do savršenstva lepih ljudi. Ništa manje od dece cela generacija mladih roditelja jednako je bila izložena kultu lepog i senzualnog kao najvažnijoj univerzalnoj vrednosti modernog društva. Najpoznatija škola manekenstva kod nas UMS nudi i časove glume, pevanja, plesa, novinarstva i manekenstva. Za mesečnu članarinu od 1.200 dinara dete je u prilici da se pronađe u nekoj od ovih delatnosti i eventualno u najranijem dobu i profesionalno odredi prema nekoj od njih. Članarina uključuje i snimanje “buka” na osnovu koga se prezentuju “prednosti” deteta. Na slici bi valjda trebalo da se vide i njegove predispozicije za novinarstvo, premda ispod slike deteta ne stoji čak ni ime nego broj. Najmlađi polaznici prema statutu imaju pet godina, a u agenciji mogu da ostanu i do fakulteta, kao već profesionalni manekeni. Angažovanje dece za reklame odvija se preko agencije, a u obzir ne dolaze reklame za alkoholna pića, političke partije, neproverene humanitarne organizacije. Iako je ovlašćeno lice agencije u koju je mladi maneken učlanjen obavezno da prisustvuje snimanju, producenti tvrde da to često nije slučaj. U producentskim kućama kažu da su ponekad izloženi i besmislenim zahtevima klijenata, zapravo zahtevima kompanije koja se reklamira i po svaku cenu želi dete u reklami i onda kada za tim nema potrebe. Dešava se i da su roditelji spremni da daju novac samo da bi im dete bilo na bilbordu ili u reklami. Plaćajući ulogu producentske kuće nemaju uvid u to da li novac ide detetu ili agenciji, ali se ugovor potpisuje sa agencijom. Kada se ne obraćaju agencijama, producentske kuće angažuju decu iz privatnih škola glume koje vode profesionalni glumci. Veoma retko njihovi instruktori iz škola glume ili manekenstva prate snimanje reklame. U drugoj najpoznatijoj agenciji za manekene i fotomodele “Selekt” u koju deca dolaze već sa tri godine, kažu da prava dece koja snimaju reklame štite tako što se trude da dobiju novac za sve što su uradili. Da se ako, na primer, snime reklamu za televiziju, ne pojave i na bilbordu a da im to nije plaćeno. Za starije manekenke brinu i o tome da ne budu odevene neprikladno. Na principima sličnim pomenutim agencijama bazira se i politika škole manekenstva “Simeon” iz koga je pre tri godine dvanaestogodišnja Obrenovčanka Marijana Leontijević pobedila najpre na izboru za malu mis Beograda, pa Srbije, a potom i Little Miss World. Ali Marijanin primer izuzetno je redak da potvrdi koliko je važna uloga roditelja i način na koji se postavlja prema normama koje savremeno društvo nameće. Marijanin tata kaže da je tada dvanaestogodišnja devojčica uveliko već zaljubljena u balet otišla na izbor u novim patikama s buvlje pijace od pet stotina dinara, najobičnijim farmerkama i majici dok su se drugi “hvalili” haljinama od hiljadu evra, farbali kosu i nosili veštačke trepavice. Roditelji su srećni što je Marijana videla sveta zahvaljujući izboru i što je otkrila još neke talente, ali su odbili da njihovo dete vodi emisije za decu koje se snimaju posle ponoći i potpuno promeni način života, iako se svakodnevno žrtvuju da bi Marijana išla u dve škole dok sama ne odluči šta želi – u baletsku i ekonomsku. Danas Marijana odaje utisak lepo vaspitane četrnaestogodišnjakinje i skromne devojčice svesne svojih talenata. Na izboru za malu mis sveta proglašena je i za mis druželjubivosti, a iz njenog prvog komentara na to iskustvo vidi se i zašto: “Bilo mi je lepo da se družim, a kad sam se vratila, odjednom su me svi znali. I bili su srećni zbog mene. To je bilo lepo, ali sad ne mogu da razmišljam o tome, jer sam krenula u novu školu i imam mnogo da učim i mnogo obaveza u baletskoj školi”, kaže Marijana. Mala princeza je nakon dve godine popularnosti ostala sasvim obična devojčica. Medijska scena Srbije i šou biznis arena ipak nisu toliko razvijeni da od nje načine ono što je američka industrija od Britni Spirs kada je kao dvanaestogodišnjakinja pobeđivala na dečijim izborima za divu. Ova diva je sav sjaj i bedu života doživela do dvadeset pete godine i posvetila se izbegavanju zatvorske kazne. Lekari tvrde da u poslednjoj deceniji deca psihološki postaju upoznata sa fizičkim sazrevanjem i odnosom među polovima tri godine pre nego što njihovo telo počne i fizički da sazreva. Prodavci su vešto iskoristili to prekrajanje biologije. A blešteći izlozi puni skupocenog dečijeg nakita i senzualne Barbike što govore o lepoti, samo će nastaviti da zauzimaju prostor koji je pripadao Tomu i Yeriju, Branku Kockici, mašti i slobodi igre.