Orlovi potkresanih krila

Taman koliko ljudi u proseku dolazi da gleda “Čukarički” ili “Bežaniju”, došlo je i na Marakanu, kada su naši reprezentativci igrali protiv Poljske. Petsto do hiljadu Srba, i poneki raspevani Poljak, tek da se zna da se ne igra pozorišna predstava. A još smo i imali šanse da odemo na Evropsko prvenstvo, one “teoretske”, ako bismo pobedili Poljake i nezgodne Kazahstance, i još da je Finska iznenadila Portugalce... U prošlim kvalifikacijama selektoru Iliji Petkoviću se prazan stadion nije mogao dogoditi. Zvao je u pomoć istoriju i slavne generale iz Prvog svetskog rata. Mada, verovatno je stadion više punila naša odbrana koja nije primala golove. A onda je došao Klemente. Preskupo plaćeni Baskijac od sedamsto hiljada evra za dve sezone, došao je da podmladi reprezentaciju i u isto vreme da nas povede put evropskog prvenstva. Ti ciljevi su jasno predstavljeni javnosti. I dobro je išlo “Malom Napoleonu” u prvih nekoliko utakmica. Ali i njemu, baš kao njegovom dva veka starijem imenjaku, zapelo je kad se zaputio na Istok. Na kraju završilo se da nismo otišli na EP i već je krenulo sa licitacijama ko će biti novi selektor. Kao i posle svakog neuspeha, otvorile su se stare teme o problemima u srpskom fudbalu. Pitanje ko će biti novi selektor, nadvladalo je pitanje da li je to uopšte bitno, i koliko se uopšte selektor pita u srpskoj reprezentaciji. Siniša Mihajlović je jedan od kandidata za novog selektora o kome se najviše priča. Samo što on ne želi da dođe na to mesto dok je predsednik Saveza Zvezdan Terzić, zato što u reprezentaciju “gura svoje igrače”, pre svega iz OFK “Beograda”, kluba u kojem je proveo najbolje igračke dane, i u kojem je bio predsednik dok nije postao funkcioner u Savezu. Mihajlović kaže da su mu se lično žalili neki igrači, ali da ne smeju o tome javno da pričaju. Kaže da to znaju mnogi, ali o tome ne pričaju. Valjda zato što su na platnom spisku Saveza. I još kaže da bi se i on tako ponašao da zavisi od Terzića, ali on je dovoljno novca zaradio, pa sme da kaže šta misli. Terzić nije hteo da odgovara na ove optužbe; tek, rekao je za Mihajlovića da bi trebalo jednog dana da bude selektor reprezentacije, ali da sada nije pravi momenat, jer “neozbiljno je da selektor bude neko ko je pomoćni trener u svom klubu”. I otišao je Terza za Južnu Afriku da gleda izvlačenje naših protivnika u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2010. U odbranu predsednika Fudbalskog saveza stali su treneri koji rade za reprezentaciju. Čak je Slobodan Krčmarević, trener mlade reprezentacije, istakao da mu je Terzić prebacio što je u sastav pozvao jednog igrača iz OFK-a. Risto Vidaković, pomoćnik Havijera Klementea, kaže nam: “Siguran sam u jedno, da na Havijera Klementea niko ne može da utiče. Dugo ga poznajem, nije takav čovek.” Sukob Siniše Mihajlovića i Zvezdana Terzića, otkriće se, ipak traje nešto duže. Počeo je pre nego što je Klemente zvanično postavljen na čelo reprezentacije Srbije. Otprilike jedan dan pre. Bili su Siniša i njegov drug i šef u “Interu” Roberto Manćini na odmoru na Sardiniji, kada je Manćiniju palo na pamet: “Miha, pozovi ove tvoje u Srbiju i pitaj ih da ja i ti vodimo reprezentaciju.” Siniša nije siguran da li je ovaj ozbiljan. “Zovi ih, zovi ih.” I Miha pozove Terzu. Vratili se oni u Milano, došao im i Terza. Radiće, kažu, za yabe, samo za premiju ako se plasiraju na prvenstvo. Miha još spremio taktiku kako da se stvar predstavi gazdi “Intera” Masimu Moratiju. I Terza ode kući. Posle dva dana, Manćini kaže Mihi: “Dobri su ovi tvoji, drže reč”, i pokazuje mu novine u kojima piše – Klemente novi selektor Srbije. Miha poziva Terzu i kaže: “Vratiću ti za ovo kad-tad.” Zvezdan Terzić je kao predsednik Saveza podržao Klementea kao selektora. I posle konačnog neuspeha naših fudbalera. Terzić je rekao da ni u jednom trenutku nije zažalio što je Klemente doveden. I zapitao se šta bi se desilo da je Žigić protiv Poljske pred kraj meča postigao gol, i da su Finci u Portugalu iskoristili šansu u 88. minutu, a da se on pre toga odrekao Klementea? Posle će se kao njegov favorit pojaviti i Qubiša Tumbaković, koji ima ugovor sa jednim kineskim klubom. U međuvremenu, stručni savet FSS-a sa Qupkom Petrovićem na čelu, izneo je svoju analizu. Klemente nije prošao. Bio je neuspešan, i nije dobio podršku srpskih stručnjaka iz Saveta. Qupko Petrović je izjavio da je Terzić “mlad i ambiciozan funkcioner, ali da mora preuzeti odgovornost za angažovanje Klementea”. Qupko Petrović nam je rekao da je u poslednje vreme po novinama pisano svašta, i da su ovi sukobi u našem fudbalu prenaduvani. Pojedinci u stručnom savetu su kroz neke izjave davali indirektnu podršku – Mihajlović, pre svega ističući da to što je neko pomoćni trener u klubu nije prepreka da bude selektor. Mada je nakon poslednje utakmice Klemente izrazio želju da ostane srpski selektor, kada smo nazvali pomoćnika Ristu Vidakovića, on nam je rekao da se čuo sa Klementeom i da su se dogovorili da ne iznose stav o pitanju ostanka stručnog štaba, sve dok Klemente lično ne razgovara sa Zvezdanom Terzićem. Vidaković kaže da jedino čime stručni štab nije zadovoljan, jeste to što se reprezentacija nije plasirala na prvenstvo. “Obavili smo podmlađivanje reprezentacije. Napravili smo tim za budućnost. Možda još uvek nije dovoljno jak koliko bismo mi želeli, ali sigurno je da će u narednim godinama ostvarivati dobre rezultate”, kaže Vidaković. Ostaje utisak da od ozdravljenja srpskog fudbala, o čemu se naveliko priča poslednjih godina ipak ne dolazi. Iako čelnici FSS-a na kraju svakog prvenstva govore da je prethodno bilo najregularnije u poslednjih petnaestak godina, iako je predsednik saveza magistar sa znanjem jezika i ima dobre odnose u UEFA, iako nam je u posetu dolazio predsednik UEFA Mišel Platini. Doveden je strani selektor, “Najk” je obukao naše fudbalere u crveno, nadenuli su im i novi nadimak, svira se i “Bože pravde”. Ali, publike je sve manje, a ni rezultata u poslednjih nekoliko godina nema. Ni od klubova ni od reprezentacije. Da li je dovoljno opravdanje to što nismo išli na velika takmičenja ni kao velika Jugoslavija, kako je rekao Terzić. Možda nam je najbolnije kad pogledamo preko plota, u Hrvatsku. Tamo bismo videli da može bolje. Wihovu reprezentaciju je pratilo pet-šest hiljada ljudi. Na Vembliju.