Zabranjeni grad

Događaji u Aranđelovcu povodom otkazivanja promocije „Peščanika” su uzburkali javnost Srbije. Svidelo mi se kako je Teofil Pančić nazvao Aranđelovac – „zabranjeni grad”. Zabranjeni grad je bio carski grad i tu nije bilo mesta za one koji bi remetili njegovu harmoniju. Nadam se da će Aranđelovac i ubuduće znati da proceni ko je poželjan posetilac, a ko nije. Aranđelovac je za ove prodavce magle i trovače ljudskih duša postao „zabranjeni grad”, jer im je na sve priče o „carevom novom odelu” rekao: car je go. Sve je počelo emisijom na lokalnoj televiziji „Šumadija”. Dva lokalna udruženja „Naši” i „Ravnogorski pokret” su izdala proglas kojim se delovanje televizije B92 karakteriše kao ekološki problem i kojim se građani pozivaju da dođu na tribinu „Peščanika” i da na civilizovan način izraze neslaganje sa vulgarnostima koje se sreću na blogu B92. Podršku su im dali lokalni odbor „Svetozara Miletića” i lokalna partija „Naša Šumadija”. Velja Ilić (Dragan Jovanović) i radikali sa tim nisu imali nikakve veze i o svemu su obavešteni preko televizije. Učesnici TV emisije su se složili da program TV B92 moralno, psihološki i mentalno zagađuje informativni prostor i na taj način planski podriva temeljne vrednosti na kojima počiva jedno zdravo društvo. Pomenuta emisija je po tonu, porukama i argumentima daleko ispred najvećeg broja emisija sličnog tipa koje se emituju kako sa TV B92, tako i sa većine takozvanih velikih televizija. Qudi sa B92 poseduju snimak emisije i nije mi poznato da je bilo nekih zamerki na to šta je i kako je govoreno u toj emisiji, već se primedbe odnose na činjenicu da je ta emisija održana. Tu se veliki Evropejci i demokrate pokazuju u pravom svetlu. Oni bi da Srbiju pretvore u tamni vilajet u kome će se bespogovorno ispunjavati nalozi Velikog brata i Velike sestre. Oni su delegirani, ili su sami sebe delegirali, za tumače tih naloga i za kontrolore njihovog izvršavanja. Toliko o primitivizmu, moralu i demokratiji. Dalji tok događaja je poznat. Neko se u gradu uplašio da je pomenuta tribina događaj velikog rizika pa je došlo do njenog otkazivanja. Partije iz vladajuće koalicije su se potrudile da se dodvore izaslanicima Velikog brata i Velike sestre, pa su, brže-bolje počele da izdaju saopštenja u kojima osuđuju učesnike pomenute emisije i pozivaju B92 da se ponovo pojavi u našem gradu i tu ovima čine medveđu uslugu. Da bi bili dobri domaćini, gostima su obezbedili zaštitu koju je činilo više od sto policajaca. Dovođenjem tolikog obezbeđenja oni su ispravno procenili popularnost izaslanika Velikog brata i Velike sestre u našem gradu. Došao je, posle velikog iščekivanja, i taj 3. decembar. Dekor je bio veličanstven. “Peščanik” je imao doček kakav dolikuje nekom ko nastoji da igra ulogu zagađivača životne sredine u gradu u kome je kod građana narasla ekološka svest. U odboru za doček je bilo preko stotinu policajaca i nekoliko stotina građana. Međutim, „Peščaniku” su bili potrebni samo policajci, a okupljeni građani su bili višak, jer su oni imali svoju publiku. Pored pristalica lokalnog LDP-a tu je bilo i dvadesetak profesionalnih posetilaca iz Beograda. To je, izgleda, uobičajena radna šema ovog putujućeg pozorišta. Na njihovim predstavama vlada red i oni u potpunosti, neometani od bilo koga mogu da odrađuju postavljene zadatke. Sve biva po obrascu „kako Soroš kaže”. Prisutni građani su se pobunili protiv te šeme i zahtevali su da i oni prisustvuju performansu. Na kraju je mali deo građana ušao i demokratski performans je mogao da počne. Kako izgleda čas neposredne demokratije lepo se videlo na snimcima lokalne televizije „Šumadija”. Tu se jasno vidi da nikakvog fizičkog nasilja nije bilo i da se sve svodilo na to da se čuje i druga strana i da se o osetljivim temama mora govoriti javno, a ne na nekakvim zatvorenim skupovima istomišljenika kao što to praktikuje, kako „Peščanik”, tako i televizija B92 u čitavoj svojoj programskoj šemi. Javnost Srbije mora da shvati da se ovde radilo o jednom autentičnom građanskom protestu koji je rezultat političkog sazrevanja našeg, više puta prevarenog naroda. Car je go, gospodo iz NVO i B92, i sve priče o njegovom novom odelu su već ispričane. Budimir Mrdović, Aranđelovac