Srbija je zemlja istinske demokratije

Sjedinjene Američke Države jedan su od ključnih faktora u rešavanju kosovskog pitanja, koje žele da reše na način sa kojim se Beograd ne slaže. Zato će njihovi odnosi sa Srbijom, koji su i tokom prethodnih decenija prošli različite izazove, tokom narednih meseci ući u još osetljiviju fazu. Kameron Manter, američki ambasador u Beogradu, smatra da će odnosi dveju država biti prijateljski, bez obzira na kosovsku krizu. - Ovih dana postoji mnogo spekulacija o tome šta je američki interes, naročito u vezi sa Kosovom i ja želim da naglasim da smo mi i naši prijatelji u Evropi, naši prijatelji u UN i generalni sekretar UN, stvarno zainteresovani za stabilnost u regionu. Postoje možda neke razlike u mišljenjima, ali naš cilj je stabilnost u regionu i to je uglavnom ono što nas inspiriše da sadašnju situaciju vidimo kao neodrživu. Drugo pitanje koje je za nas veoma važno jeste pitanje nasilja. Veoma smo zadovoljni što su nam i predsednik Tadić i premijer Koštunica dali svoja lična uveravanja da osuđuju upotrebu nasilja bez obzira na to šta će se desiti u predstojećem periodu. Nadam se da će sporazum koji je postignut tokom pregovora pod okriljem „trojke”, gde su obe strane rekle da će se uzdržati od bilo kakvih provokacija i korišćenja bilo kakvog nasilja, biti poštovan na obe strane, i u Prištini i u Beogradu. Kada se radi o našim odnosima, mi imamo dugoročan interes u ovoj zemlji. To možda nije uvek jasno, ali mi smo stvarno posvećeni ovoj zemlji na duge staze. Postoji dugoročno prijateljstvo na kome želimo da gradimo odnose i imamo dugoročne interese, a mislim i da delimo zajedničke vrednosti. Ti interesi su zasnovani na poslovnim odnosima, vojnim odnosima, na dugotrajnim vezama koje me čine optimistom. Iskreno govoreći, iako su ovo teška vremena, ja sam sada veći optimista kada se radi o našim dugoročnim odnosima nego kada sam stigao ovamo. Postoji mnogo mesta širom sveta gde je situacija slična situaciji na Kosovu. Postoje problemi statusa unutar brojnih država, koji izazivaju dugogodišnju nestabilnost, regioni gde ogromna većina stanovništva želi da proglasi nezavisnost. Na primer, u Iraku, Sri Lanki i na mnogim drugim mestima. Zašto je Kosovo toliko urgentno pitanje, a ne situacija u drugim zemljama? - Mi smo zainteresovani za stabilnost u ovom regionu, a verujemo da je moguće da će, ako se ovo pitanje ne stavi na dnevni red, biti nestabilnosti u regionu. Želimo da budemo sigurni da je ovo pitanje rešeno da ne bi bilo problema u ovoj oblasti u kojoj je tradicionalno bilo napetosti. Kada bi postojalo bolje rešenje, mi bismo želeli da ga čujemo, naročito rešenje koje bi prihvatili i Beograd i Priština. Mi bismo voleli da to vidimo. Ali, kada bismo ovo pitanje ostavili po strani, mislimo da bi to nosilo rizik nestabilnosti u regionu. LJudima u Srbiji je posebno teško da razumeju brzinu rešavanja problema i odlučnost SAD da priznaju nezavisnost Kosova kada se ima u vidu da privremene, praktično isključivo albanske institucije na Kosovu nisu zadovoljile čak ni najosnovnije standarde, ne samo ljudskih prava, već i standarde po mnogim drugim pitanjima koje SAD običnu ističu kao fundamentalne. - Naša odlučnost je na mnogo načina vođena od strane generalnog sekretara UN Ban Ki Muna koji je u avgustu rekao da je situacija neodrživa. On je to rekao jer u to veruje većina članica Saveta bezbednosti. Nažalost, zbog jednog člana, Savet bezbednosti nije mogao da dođe do rešenja. Imali smo pošteni napor da pokušamo do dođemo do sporazuma razgovorima vođenim pod okriljem „trojke” tokom prethodnih 120 dana. Ogromna većina evropskih zemalja, UN, Amerikanci, pokušavaju da se nose s tim problemom na najbolji mogući način, tako da ne dođemo do nestabilnosti ili čak nasilja u regionu. Ne mogu da sudim o tome kako su kosovske vlasti delovale, ja sam ovde da držim na oku stvari u Beogradu i ostatku Srbije. Mogu samo reći da je stav međunarodne zajednice da rizikujemo mnogo veće probleme ako čekamo nego ako krenemo napred sa nadgledanom nezavisnošću prema shvatanjima koje je imao gospodin Ahtisari. Ako postoje problemi koji se tiču, na primer, srpske manjine na Kosovu, onda mi verujemo da je Ahtisarijev plan najbolji mogući plan za zaštitu njihovih prava, da taj plan osigurava da njihova lična bezbednost i njihovo kulturno nasleđe budu zaštićeni. To je ugrađeno u Ahtisarijev plan. Dakle, postoji ne samo jasna odlučnost da se krene napred kako bi se izbegla nestabilnost, već i odlučnost da stvorimo situaciju u kojoj bi ljudska prava, kao i druge stvari, bila poštovana. Zato i govorimo o nadgledanoj nezavisnosti. Da li očekujete da će Srbi ostati da žive na Kosovu ako ono postane nezavisno? Privremene albanske vlasti na Kosovu nisu štitile prava Srba tokom prethodnih osam godina. Zašto mislite da će ljudi kao što su Agim Čeku ili Hašim Tači početi da štite prava Srba u trenutku kada Kosovo postane nezavisno? - Vršili smo pritisak na Kosovare da prihvate, ne samo filozofiju koja stoji iza Ahtisarijevog plana, već da je pretvore u zakon. Verujemo da će u kratkoročnom periodu KFOR, kao profesionalna grupa koju Srbi na Kosovu poštuju i kojoj veruju, obezbediti da oni budu bezbedni. Postoje i institucije, koje očekujemo da će uspostaviti EU, koje će takođe obezbediti poštovanje njihovih prava u fazi nadgledane nezavisnosti. Mi takođe verujemo da dok god srpska vlada ovde nastavi, kako su javno rekli, da želi da pomaže ljudima da ostanu tamo, da želi da vidi multikulturnu zajednicu punu života na Kosovu, da će u tom slučaju oni ostati. Ali, da li verujete će im vlada u Prištini u tome pomoći? - Da. Iako smo 2004. godine na Kosovu, kao i danas, imali KFOR, ipak se dogodio 17. mart. Da li mislite da je KFOR sada bolje pripremljen? - Apsolutno da. Išao sam u Napulj da razgovaram sa komandantima koji nadgledaju KFOR. Bio sam i u štabu NATO-a. Iskustvo iz 2004. godine je bilo strašno. Qudi su to ovde primetili, ali to su primetili i oni tamo (u Napulju i u sedištu NATO). NATO je tome posvetio posebnu pažnju i odlučan je da ne dozvoli da se takvi propusti ili oklevanja ponove. Ako bude bilo kakve pretnje, verujem da će KFOR moći da se nosi s tim. Ali, ono što je još bolje, ono čemu se mi nadamo, jeste da će ljudi nastaviti da međusobno razgovaraju, razumni ljudi, ne oni usijanih glava. Ovde se smatra da je prihvatanje u Savetu bezbednosti preduslov za primenu Ahtisarijevog plana. Čini se da je vaša administracija verovala da će taj plan proći u Savetu bezbednosti i da će dobiti podršku Rusije. Ali, to se nije dogodilo. - Mi smo bili jako razočarani. Da li je Srbija, kako se može čuti, postala prvo “ratište” u nekom novom “mini hladnom ratu”? - Ne slažem se s tim. Rusija je suverena zemlja i ona ima svoje stavove. Ne slažemo se sa Rusima po ovom specifičnom pitanju, ali širom sveta postoje mesta gde radimo zajedno sa Rusima i zato ne mislim da je ovo “mini hladni rat”. Mi Ruse smatramo velikim igračima u svetu, igračima sa kojima se ponekad ne slažemo, ali to su ljudi sa kojima imamo široku, i često plodonosnu, zajedničku agendu. Mi želimo da se to nastavi. Mi to uopšte ne vidimo kao hladni rat. Ako SAD i EU priznaju nezavisnost Kosova bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN, mnogi ovde misle da Srbija ne može postati stabilna zemlja dok god pitanje Kosovo ne bude rešeno ili zatvoreno na način koji bi bio prihvatljiv i za njene predstavnike. Vidite li potrebu da SAD, i posle najavljenog priznanja, nastave sa ozbiljnim naporima da obezbede stvarno zatvaranje kosovskog pitanja? - Ono u čemu ste u pravu jeste da mi pokušavamo da ostavimo za sobom neodrživu situaciju u kojoj se sada nalazimo. Jedan od razloga zašto smo svim srcem podržavali pregovore jeste to što smo verovali da je bilo kakav sporazum bolji od sadašnje situacije. Mi jednostavno ne možemo ostati u sadašnjoj situaciji. To zatvaranje pitanja (Kosova) nije moguće ostvariti ako ostanemo zamrznuti u situaciji u kojoj smo sada. Mislim da je učinjen sav mogući napor, i od strane Prištine i od strane Beograda, da se dođe do sporazuma. Ali, da pređemo na sledeću fazu, mi verujemo da bi ostaviti stvari onakvim kakve jesu bilo neodrživo. To bi vodilo u mnogo veće probleme tako da svaka mogućnost zatvaranja ovog pitanja, ali i bilo kakva mogućnost rešavanja pitanja koja su stvarno važna – ekonomska, društvena pitanja, pitanja pripadnosti Evropi – ne bi mogla doći na dnevni red da se nismo pomerili napred. Imam utisak da vi, kada govorite o neodrživosti, mislite samo na Kosovo. Plašite li se da će posle priznanja nezavisnosti biti stvorena neodrživa situacija u Srbiji, van Kosova? - Ne, sasvim suprotno tome. Ja u stvari verujem u Srbiju i u to da je glasačko telo u Srbiji zainteresovano i da će glasati za progresivne lidere koji će je voditi ka Evropi. Većina ljudi sa kojima razgovaram su odani evropskom pravcu. Mi želimo da osiguramo da sve ono što radi ova ambasada, da sve ono što rade naši evropski prijatelji, bude fokusirano na davanje mogućnosti mladim Srbima da putuju, da bude fokusirano na stvaranje uslova da strane kompanije investiraju ovde i otvaraju dobra radna mesta, na primer onakva kakva su u U.S. Steel-u, i da osiguramo da vaša celokupa egzistencija u ovom regionu bude zasnovana na prijateljskim odnosima sa svima drugima u regionu, da zajedno radite na bezbednosnim i ekonomskim pitanjima. To je, bez sumnje, naš cilj i to je moja interpretacija onoga što ljudi u ovoj zemlji žele. Ali, mnogi ovde misle da su stvari koje pominjete sekundarne i da priznanje nezavisnosti može stvoriti ogromnu frustraciju i osećaj poniženosti u Srbiji. Nije malo onih koji se plaše da to možda postane okidač nekog ružnog, izuzetno neprijatnog, pa i nasilnog scenarija unutar Srbije. Kada ovo pominjem, ne mislim na nasilje na Kosovu, već na moguće događaje u Beogradu. - Ja sam ubeđen da ljudi ovde razumeju šta dugoročno žele. Mogu samo da se držim onoga što su ljudi odavde rekli meni. A oni mi kažu da pitanja o kojima sam govorio – pitanja njihove budućnosti, mogućnosti da se obrazuju, mogućnosti da otvore biznise, pitanja njihovog prosperiteta – stvarno leže u korenu onoga šta žele. Mi, zbog našeg poštovanja prema Srbiji, zbog našeg dugotrajnog prijateljstva sa Srbijom, nemamo nikakav interes da stvari na bilo koji način izgledaju kao ponižavanje Srbije. To ni najmanje ne želimo. Ono što mi želimo da uradimo jeste da pružimo mogućnost da gradimo budućnost umesto da budemo preokupirani, kao što smo bili preokupirani toliko dugo vremena, jednim pitanjem koje, na neki način, sprečava Srbiju da ostvari svoje potencijale. Da li vi, ili vaša administracija, uopšte razmatrate mogućnost da bi možda, makar se radilo i o veoma maloj verovatnoći, priznavanje nezavisnosti Kosova moglo da zada smrtonosan udarac demokratiji u Srbiji? - Mi ne mislimo da će se to desiti. Mislimo da je ovo fundamentalno demokratska zemlja. Mi mislimo da je ovo jedna fundamentalno jaka demokratska zemlja u kojoj većina ljudi, ako pogledate i ispitivanja javnog mnjenja i način kako glasaju, deli naše vrednosti, deli našu želju da vidimo ovu zemlju u Evropi, deli našu želju da vidimo prosperitet i saradnju u mnogim oblastima. Zato, kada govorimo o američkoj sugestiji da je nadgledana nezavisnost Kosova na principima Ahtisarijevog plana najbolji put napred, mi to govorimo zato što smo uvereni da demokratski pravac Srbije ne može biti uzdrman. Takođe mislimo da ako ne rešimo Kosovo, da bi onda odatle stigla opasnost, da bi odatle stigla nestabilnost u region. To je ono što ne želimo. Stiče se utisak da sedam godina posle pada Miloševića odnosi između Srbije i SAD nisu onoliko prijateljski i dobri koliko bi mogli da budu. Da li delite taj utisak i da li razumete razloge zašto čak i mnogi Srbi koji su jasno prozapadno orijentisani imaju takvo viđenje naših odnosa? - Ne, sasvim suprotno, mislim da imamo odlične odnose. Ja sam izuzetno toplo dočekan i od strane predsednika i od strane premijera. Premijer je imao pitanja koja nam je uputio, ali, poenta je da me on prima veoma toplo i da mi govori o svojim ciljevima. Kao što mi i predsednik i ministri govore o svojim ciljevima. Imamo vrlo bliske odnose. Ali, to nije ograničeno samo na lično moje odnose sa njima. Naši poslovni ljudi koji su ovde, veoma su srećni što su tu, a dolaze i nove kompanije. Možda znate da su, na primer, Xerox ili Citibank, otvorili svoje kancelarije ovde tokom nekoliko prethodnih nedelja. Postoje i mnoge druge kompanije koje znaju, ili su čule, da je ovo jedno vrlo prijatno mesto za rad. One su sada nesigurne, ne žele da se nađu u situaciji u kojoj bi situacija na Kosovu učinila ljude nervoznim. Ali, kada budu mogle da pređu preko toga, one će takođe shvatiti da je ovo prijateljska zemlja. Mislim da su odnosi dobri, da postoje izazovi i mislim da se sa njima zajedno suočavamo. Veliki sam optimista po tom pitanju. Stiče se utisak da vi, za razliku od nekih domaćih kritičara predsednika i premijera koji tvrde da je demokratizacija Srbije od 5. oktobra bila samo kozmetička i da nije ostvarena suštinska promena sistema, vidite Srbiju kao istinski demokratsku zemlju. - Apsolutno. Ovo je istinska demokratija i mi smo ponosni da budemo partneri sa ovom demokratijom. Mi ne kažemo da nema poslova koje treba uraditi. Imamo vrlo agresivan program pomoći koji funkcioniše u oblastima davanja pomoći parlamentu da bolje radi, davanja pomoći sudstvu jer je, kako nam se čini, to oblast u kojoj mnogi građani sumnjaju u efikasnost i poštenost pravosuđa. Qudi ovde imaju, kao što se može zaključiti iz javnih debata, i pitanja koja se tiču otvorenosti, transparentnosti i korupcije u biznisu. Ne kažemo da je posao završen zato što imamo dobre partnere, na isti način na koji ne kažemo da je posao završen u Americi. Odlučni da uložimo mnogo novca i mnogo truda i da radimo zajedno sa vama. Govorite o dobrim odnosima sa predsednikom i premijerom, ali, veliki deo glasačkog tela u Srbiji ne vidi da ste vi i vaša vlada bliski predsedniku i premijeru Srbije, već jednoj grupi nevladinih organizacija i strankama čiji predstavnici govore o Srbiji kao o fašističkoj zemlji ili zemlji u kojoj se odvija proces “puzajuće fašizacije”. - Mi radimo sa svima onima koji su širom ove zemlje odani demokratiji i vrednostima koje mi delimo. Ne biramo njih kao neke naše surogate. Kao u bilo kojoj drugoj zemlji, postoje grupe sa različitim fokusom ili pristupom, i mi ćemo razgovarati s njima da bismo slušali i naučili šta bi oni želeli da bude urađeno u njihovoj zemlji. Vaša ambasada direktno finansira i organizaciju koja tvrdi da se u Srebrenici dogodio holokaust? - Kao i u svakom otvorenom društvu, ima mnogo različitih mišljenja. Vi imate veoma otvoreno društvo, imate veoma aktivnu štampu. Mnogo sam naučio o vašoj štampi, u njoj ima više različitih stavova i pojavljuje se više novih listova nego što ćete naći u Vašingtonu. Poenta je da mi slušamo mnogo različitih ljudi, da mi radimo sa mnogo različitih grupa i da naši programi pomoći pokrivaju široku oblast. Govorite o ljudima koje mi finansiramo. Mi finansiramo projekte na selu, mi finansiramo predsednike opština... Finansiramo ljude jer želimo da obezbedimo da se čuju razni glasovi, da obezbedimo da bude razvoja, i mi ne kažemo da imamo samo jednu određenu viziju koju ćemo prihvatiti. Mi smo ovde da bismo se fokusirali na vašu pluralističku, tolerantnu političku atmosferu. Nadam se da ste optimisti i da verujete da su pluralizam i mnoštvo različitih interpretacija dobra stvar. Zato ste bolja zemlja nego što ste bili pre pet godina. Jedna politička partija je objavila dokument koji je navodno “procurio” iz vaše ambasade. Da li je taj “dokument” falsifikat i da li su se stvarno desili događaji koji su pomenuti u njemu? - Nažalost, kancelarija specijalnog tužioca ove zemlje vrši istragu, i kada je istraga u toku mi to ne možemo da komentarišemo. Zato nemam komentar o tome. Izdali smo saopštenje prošlog meseca i mi stojimo iza tog saopštenja. Da li je gospodinu Miškoviću dozvoljeno da uđe u SAD? - Samo američki imigracioni zakon definiše pitanja izdavanja ili uskraćivanja viza. Mi ne komentarišemo pojedinačne zahteve za izdavanje viza. Federalni zakon nas sprečava da to činimo, kako bi se zaštitila privatnost podnosioca zahteva.