Ksenija Jovanović

Rođena 6. juna 1928. godine u Sarajevu. Rano detinjstvo je provela kod majčinih roditelja u Skoplju i Beogradu, gde joj je deda bio general, lekar, načelnik u vojnoj bolnici. Babuška, po kojoj je ruskog porekla, veoma je uticala na Ksenijine prve pojmove o životu i odnos prema životu. Završila je dva razreda osnovne škole u Sarajevu, a potom se sa roditeljima odselila u Novi Sad gde je nastavila školu do 1939. godine, kada se sa roditeljima preselila u Beograd, gde je maturirala u Četvrtoj ženskoj gimnaziji. U traženju svoje buduće profesije, zalutala je na Ekonomski fakultet i posle godinu dana, iako odličan student, shvatila je da to nije njen svet i privolela je svoju teško bolesnu majku da joj dozvoli da se prijavi na konkurs Visoke filmske škole, koju je završila i odmah postala član Filmskog pozorišta pri Avala filmu, koje su vodili Josip Kulundžić i Aleksandar Ognjanović. Snimila je film Priča o fabrici, kao prvo rediteljsko ostvarenje Vladimira Pogačića, ali je rano shvatila da na filmu, sa svojim veoma izražajnim licem, neće imati posla. Otišla je u Beogradsko dramsko i zaigrala u alternaciji sa Olgom Ivanović u predstavi Inspektor je došao. Angažman u ovom pozorištu je dobila 1951. godine i ostala u njemu sledećih deset godina. Odigrala je značajne uloge kod reditelja kao što je bio Jovan – Bata Putnik, igrala je sa mladim Qubom Tadićem, imala je značajne uloge u komadima Pirandela, Krleže, Fransoaz Sagan... Iz Beogradskog dramskog pozorišta otišla je u Narodno pozorište gde je ostala do danas. Odigrala je na desetine uloga, ali je publika pamti kao barunicu Glembaj u Krležinom delu Gospoda Glembajevi, po naslovnoj ulozi u Jeleni Ćetković, kao Saru Bernar, po predstavi Bez krivice krivi, kao Lizavetu u Tolstojevom Živom lešu... Radila je sa Hugom Klajnom i drugim rediteljima, a najviše sa Arsom Jovanovićem i Vidom Ognjenović. Publika je danas može videti u predstavama Hasanaginica, Gospođa ministarka i Sudija, a Opasne veze su njena poslednja premijera u Narodnom pozorištu. Za svoj rad nagrađena je Oktobarskom nagradom grada Beograda, nagradom Raša Plaović za ulogu u Tri visoke žene Edvarda Olbija sa kojom je gostovala na sceni JDP, gde je takođe dobila i godišnju nagradu ovog pozorišta i još pet nagrada na raznim festivalima. Vlasnica je dve Sterijine nagrade, a posebno je ponosna na Oreden Svetog Save drugog reda i na Orden rada sa zlatnim vencem. Ovih dana, biće joj uručeno i najviše glumačko priznanje, nagrada za životno delo, Dobričin prsten. U braku je sa nemačkim novinarom Georgom fon Hibenetom. Nema dece. RADOST I TUGA Šta je vaša najveća nada? - Da će Srbija jednom postati civilizovana i uređena zemlja. Šta je za vas najveća nesreća? - Gubitak najdražih, bolest. Kad vam je neprijatno? - Kada me previše hvale. Koju pesmu volite da pevate? - La vie en rose. Šta vas izluđuje? - Nehuman odnos prema životinjama. Na koje svoje dostignuće ste najviše ponosni? - Na svoju publiku koja me godinama prati, poštuje i voli. PRIJATELJI I NEPRIJATELJI Kome ćete večno biti zahvalni? - Mojoj majci Ireni. Šta vaši prijatelji hvale kod vas? - Spremnost da pomognem ne samo u nevolji. Koga ne biste želeli da sretnete u sauni ni u kom slučaju? - Ne idem u saunu. Šta kažu vaši neprijatelji o vama? - Ne znam, ne družim se s njima. Koji prirodni dar biste hteli da imate? - Slikarski. Za šta ili kome morate svakako još da se izvinite? - Nikome, jer se izvinim odmah čim osetim da je to potrebno. PRIVID I STVARNOST Koje vaše dobre osobine se ne uvažavaju kako treba? - Nesklonost ka svađi i intrigama. Ako biste mogli da promenite jednu svoju osobinu, šta bi to bilo? - Ozbiljnost. Šta je vaša najdragocenija imovina? - Moje uspomene. Šta je bila vaša najdramatičnija pogrešna odluka? - Što sam prihvatila da budem predsednik Upravnog odbora Narodnog pozorišta. Koje su vaše skrivene slabosti? - Sve moje slabosti se vide. Kako biste slepom čoveku opisali svoj izgled? - Samo bih pustila da sluša moj glas. RAZUM I ŽELJE Šta biste najpre uradili kad biste dobili vlast u Srbiji na jedan dan? - Ništa. Ko će vladati Srbijom kroz deset godina? - Ne umem da predviđam. Sa kojom istorijskom ličnošću se najradije identifikujete? - Nikada mi to nije palo na pamet. Ko su za vas najumniji duhovi našeg doba? - Ivo Andrić, Vladeta Jerotić, vladika Irinej, Margaret Jursenar... Koji politički projekat bi doneo sreću svetu? - Ne verujem u političke projekte. Verujem samo u duhovno prosvetljenje, kulturu i civilizacijski uspon. Za kog slikara biste dali najviše para? - Za Boša. ŽIVOT I VEČNOST Kao dete hteli ste da budete... - Nešto u cirkusu. Koji san hoćete svakako još da ostvarite? - Da letujem na Santoriniju u Grčkoj. Kako biste voleli da umrete? - Nikako. Gde želite da budete sahranjeni? - Ako slučajno, ipak, umrem, onda u porodičnoj grobnici na Novom groblju. Ko da održi govor nad vašim grobom? - Niko. Tišina i cvrkut ptica. Kojoj rečenici se nadate u tom govoru? - Ćiju, ći.